izdvajamo Архиве - Страница 111 од 300 - Јадовно 1941.

Дани(ј)ел Симић Петар Топаловић Шаранова јама

Дани(ј)ел Симић: Српско писмо

25. март 2019.

Одаћу вам једну тајну. У сусрет десет година Фронтала, спремам сценарио за документарни филм под називом Азбукоубиство. И још једну. Ћирилица није исто што и српско писмо! Не ћирилица, већ српско писмо. Научно-етимолошки наисправније – српска азбука. Љ Њ Џ Ђ Ћ су слова која има само српски народ на цијелом свијету и управо су особени за његов језик. Српски народ, и поред ужасног несамопоуздања и демографско-територијалног и привредног повлачења, усљед духовног и физичког насиља над њим, још увијек постоји! И има своје, само своје писмо. У културолошком смислу, постојаће докле буде постојало то његово писмо. Како већ одавно немамо искључиво право на свој језик, историју, територију, културу у цјелини;

Србско сабрање “Баштионик”: МИ ПАМТИМО !

24. март 2019.

На данашњи дан 19 земаља Нато алијансе отпочеле су, ничим изазване, безобзирно и мучко бомбардовање једне мале државе, једног малог, антифашистичког и слободарског народа. Баштионик је и ове године, на двадесетогодишњицу овог злочина који је трајао 78 дана, заједно са свештенством Храма Христа Спаситеља у Бањалуци организовао молитвени помен за све убијене у бомбардовању Савезне Републике Југославије, али и Републике Српске и Републике Српске Крајине. Број побијених од нато бомби у ове три државе није званично утврђен, познат је само Господу, као и број страдалих и оних који ће страдати од посљедица бомби са осиромашеним уранијумом. Морамо памтити ко нам је то урадио! Можемо им опростити, али морамо памтити наше

У недјељу молитвени помен НАТО жртвама у Бањој Луци

24. март 2019.

Управа Храма Христа Спаситеља и Србско сабрање Баштионик организују молитвено сјећање на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске Крајине, Републике Српске и Савезне Републике Југославије. Недјеља, 24.03.2019. године у 11 часова, Храм Христа Спаситеља, Бањалука. МИ ПАМТИМО! За Управу Храма Христа Спаситеља и Србско сабрање Баштионик Предраг Адамовић

Календар геноцида: 23. март 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

23. март 2019.

Село Брезовац, 23. марта 1942. убиjено 39 жена и њихове дjеце. У кући изгорио Милан Поповић са 14 чланова своjе породице, а у штали усташе заклале 5 Срба мушкараца и запалиле, као и читаво насеље опљачкале и попалиле. Долина, 100 метара удаљена од школске зграде у Фурjану, код Слуња. 23. марта 1942. године усташе убиле 52 српска цивила од коjих 22 дjеце. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. ул. Церска 38,

Стари Брод – место великог страдања

22. март 2019.

Пре 77 година, у кањону Дрине код Вишеграда, у селима Мишевићи и Стари Брод, Црна легија Јуре Францетића и Ханџжар дивизија су убиле око 6.000 српског живља, избеглог пред усташама које су пустошиле источну Босну. О овом се ћутало деценијама, за злочине нико није одговарао, а тек је 2008.године обележено место великог страдања у Старом Броду. Злочин је заборавити злочин, поручује скромно спомен обележје и сведоче преживели, који су као деца на овој обали, само чудом избегли смрт. “То се лешеви измешали, једни кољу отуд, једни одвуда, ја међу оне мртве паднем потрбушке и тако сам ти остао”, каже Ристо Боровчанин из Соколца. Људи у збеговима, приспели од Сарајева, Кладња, Хан

“НОВОСТИ” ПРИПРЕМАЈУ ЈЕДИНСТВЕН ПОКЛОН: Мапа борбе и страдања

21. март 2019.

Бомбардовање СР Југославије 1999. године догађај је који је трајно обележио крај 20. века на Балкану. Бомбардовање СР Југославије 1999. године догађај је који је трајно обележио крај 20. века на Балкану. Поводом 20 година од почетка агресије, “Новости” у суботу читаоцима поклањају јединствену постер-карту са детаљном шемом бомбардованих локација, типовима муниције, жртвама, односу снага… Ова публикација, аутора картографа графичког инжењера Хаџи Љубише Гвоића, аутентични је резиме разарања Србије и Црне Горе 1999. године. Циљ мапе јесте да јасно и практично укаже на размере агресије и последице које је она оставила на нашу земљу. Уз примерак “Новости” у суботу 23. марта читаоци ће добити и важан део историје наше земље

Подршка терминолошкој одредници ПОКОЉ од стране удружења за одбрану ћирилице “Добрица Ерић”

20. март 2019.

У потпуности и са усхићењем подржавамо предлог и иницијативу Удружења Јадовно 1941 да се страдање српског народа током Другог Светског Рата на територији НДХ назове именом “ПОКОЉ“. Дубоко сам уверен да термин геноцид као реч и као појам нема ни трунку до сада прихваћеног смисла тежине онога што претендује да означи и да више скрива него истински открива оно стварно и страшно што се десило, како у свом свом обиму, тако и у свој својој страхоти. То што се десило, није ни данас престало, и неће никад док је Тамо њих и Нас. Сматрамо да све оно што нема Име има озбиљан проблем са суштинским постојањем. Сведоци смо злонамерно

Споменко Гостић – 27 година од погибије 15-годишњег јунака

20. март 2019.

Двадесетог марта ове године навршава се 27 година од како jе у одбрани родног села Јовића на Озрену погинуо Споменко Гостић, петнаестогодишњак коjи jе одбио понуду да се склони од ратних страхота и раме уз раме са комшиjама и приjатељима био борац ВРС. Мали хероj jе данас заборављен, до сеоског гробља гдjе jе сахрањен може се доћи само пjешице, шумским путем, а ни jедна институциjа ниjе се никада сjетила да ода дужну пошту дjечаку коjи jе живот уградио у темеље Републике Српске. Споменков саборац Бране Миливоjевић сjећа се да jе дjечаку умрла маjка почетком 1992. године, а већ у септембру исте године граната jе пред кућом убила баку са коjом jе живио. Ратни вихор га jе

Све бараке у Слани биле су ограђене бодљикавом жицом у неколико редова

БИЛТЕН: Глас Јадовна – Бр. 1

17. март 2019.

Фашизам у пракси: Само 30 одсто Хрвата верује у суживот са Србима Само 30 одсто испитаника старости од 14 до 29 година сматра да постоје квалитетни услови за суживот Хрвата и Срба у некад ратом захваћеним подручјима, а 23 одсто подржава право националне мањине да користи властито писмо и језик у службеним просторијама институција. Српске цркве биле су ломаче У тоj држави, у исто време и на истом месту, спаљивани су и људи и књиге. Цркве су постале ломаче, понегдеи кланице. Храмови хришћанског, православног богослужења претворени су у стратишта само због тога што су припадали православном обреду. Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате Годинама смо се питали, гдје су им

Пoздрaв из Хрвaтскe

15. март 2019.

Нa срaмoту Kусићeвoг виjeћa, дoнoсимo 20 устaшких дoкумeнaтa пoтписaних пoздрaвoм ‘Зa дoм спрeмни!’ кojимa су прoвoђeни рaсни зaкoни и oтпремани Јевреји, Срби и Рoми у смрт у кoнцeнтрaционим лoгoримa Пoздрaвoм ‘Зa дoм спрeмни!’ зaвршaвaлe су брojнe устaшкe нaрeдбe и други дoкумeнти НДХ кojи су сe oднoсили нa прoвoђeњe фaшистичких рaсних зaкoнa и слaњe Јевреја, Србa, Рoмa и кoмунистa у смрт у кoнцeнтрaционим лoгoримa. Taj oдврaтни злoчинaчки пoздрaв из Другoг свjeтскoг рaтa кao свoj слoгaн кoристилe су тoкoм рaтa у Хрвaтскoj и Бoсни и Хeрцeгoвини пaрaвojнe јединице ХOС-a, кoje je oргaнизовала прoустaшкa Хрвaтскa стрaнкa прaвa Дoбрoслaвa Пaрaгe и Aнтe Ђaпићa, oтвoрeних сљeдбeникa пoглaвникa Aнтe Пaвeлићa. Усвajaњeм устaшкoг пoздрaвa тe су пaрaвojнe јединице, кoje су сe и нaзивaлe

Мара Лалић, августа 1990. Фото: Б. Симовић

Од судбине се не може побећи

15. март 2019.

Као осмогодишња девојчица месец и по дана је провела у паклу јаме у коју су усташе на Огњену Марију 1941. бациле 218 Срба из села са руба Ливањског поља На месном гробљу у Банатском Деспотовцу, након дугог, 85-годишњег рвања са животом, вечно је починула Мара Лалић, удата Јурић, једна од четрнаесторо великомученика преживелих у паклу јаме Равни Долац на Динари, у коју су усташе на Огњену Марију, 30. јула 1941, бациле 218 Срба, углавном деце, девојака и жена из поддинарских села са руба Ливањског поља, Горњих и Доњих Рујана. И она је, као и њена старија, одавно већ покојна сестра Љуба и још дванаесторо њихових рођака и комшија (занимљиво је

Заседао међувладин одбор Србије и Хрватске за заштиту мањина

14. март 2019.

У уторак (12. март) је у Загребу одржан први, а у среду (13. март) у Пакрацу други део седнице Међувладиног мешовитог одбора за решавање проблема српске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији. Више од 30 представника министарстава и других институција из Србије и Хрватске као и представника хрватске мањине из Србије и српске у Хрватској присуствовало је овим састанцима. Хрватско изасланство предводио је државни секретар Средишње државне канцеларије за Хрвате изван Републике Хрватске и копредседавајући хрватског дела ММО-а Звонко Милас, а српско државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе и копредседавајући српског дела ММО-а Иван Бошњак. У делегацији РХ интересе српске заједнице заступају саборски заступник СДСС-а Борис Милошевић и председник ЗВО-а Срђан

НАЈАВА: Промоција романа “С Хомером у олуји” аутора Анђелка Анушића

14. март 2019.

Позивамо Вас на промоцију романа “С Хомером у олуји” која ће бити приређена у Народној и универзитетској библиотеци у Б. Луци, 19. марта, у 19. часова. Роман је завршница (II, III, IV) дио Анушићевог четворокњижја заснованог на првом дијелу (Гласови са Границе, 2016.) о дугом историјском кретању између орања и клања (Андрић- Екмечић) нашега народа на сјеверозпадним ободима Балканског полуострва, дакле о Србима са Војне границе, односно потоње Крајине и Хрватске, као и дејтонске/дводјелне Босне и Херцеговине. Кроз породично стабло једног Граничара/Крајишника које сеже до осмог кољена (курђеп, курђепа), дакле до 17. стољећа па до свршетка озвијереног двадесетог вијека, фокусира се повијесна судбина и разнолики социјални, политички и културни облици

Рајилић: Потешкоће у примјени закона

13. март 2019.

У Републици Српској је стотињак жена до сада остварило право у поступку признавања статуса жртве ратне тортуре, али и даље има потешкоћа у примјени Закона о заштити жртава ратне тортуре, изјавила је данас у Теслићу предсједник Удружења жена жртава рата Српске Божица Живковић Рајилић. Она је појаснила да се потешкоће односе на то да првостепени органи у одлучивању немају разумијевања за жртве ратне тортуре и да не поштују рокове и процедуре прописане овим законом. Рајилићева је поручила да оштећени не треба да буду жртве администрације. “Имамо примјере да су и жртве најтеже тортуре добиле одбијенице. Посебан проблем је то што су жртве поднијеле захтјев у октобру, а он већ пет

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

13. март 2019.

Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене Слика дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак. – Црна легија Јуре Францетића је, према немачким подацима, поклала 6.000 Срба, искључиво цивила, а о том злочину се после рата није