arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Душан Басташић: Када потомци жртава Покоља проговоре

30. април 2024.

Прије неколико дана, 26. априла је била годишњица како су 1941. „оћерали наше“. Тако би наше баке говориле. Сада већ давно упокојене баке, лица избразданих дубоким борама, уоквирених у црне мараме и очима црвеним од суза. Уз њих смо одрастали ми, унучад „оћераних“ жртава Покоља, дјеца родитеља израњаваних душа. Чељад рођена са дубоко запретаном раном која би код неких од нас годинама, чак деценијама ћутала. А онда, одједном просто вриснула расипајићи бол свом ширином душе. И опет је опет забољело. Рана која се преноси са генерације на генерацију. Написао сам на Фејсу неколико реченица на ту тему: „Управо на данашњи дан у касним вечерњим часовима, прије тачно 83 године, упале

Годишњица злочина Покоља у Црном Потоку 1942.

19. април 2024.

На Кордуну, 18. априла 1942. усташе су у спровођењу злочина Покоља на превару успjеле да убиjу 64 становника из Црног Потока и двоjицу из села Буковице коjи су се налазили у Црном Потоку. Тога дана село Црни Поток jе потпуно спаљено. Из Буковице су убиjене Љубица Врга 10 (године), и њена сестра Неђељка Врга 6, у Црном Потоку гдjе су се налазиле као избjеглице код родбине. Из Црног Потока убиjена jе Милица Бакић 17, у властитоj кући. Мила Бакић 20, убиjена jе и спаљена у штали Стевана Воjновића. Јека Балабан 19, силована jе, а затим убиjена и спаљена у штали Стевана Воjновића у Црном Потоку. Милка Каjганић 28, Ђуро Колунџиjа

Прича о српском дјечаку – јасеновачком логорашу

4. април 2024.

Кроз гвоздену капију у највећу и најстражнију фабрику смрти Дргог светског рата ушао је као здрав и једар једанаестогодишњак, а иза себе ју је оставио као непуни четрнаестогодишњак. Болестан, гладан, оболео од пегавог тифуса и сам – без сестара које су заувек остале у једној од гробница јасеновачког логора… Прилази ми лагано. Тромо вуче ноге по бетонским плочама. Осам и по деценија тешког живота пузи се за њим. Договорили смо се да се нађемо на отвореном. Каже, прија му свеж ваздух, затворен простор му спутава мисли и сећања. Прилази ми, осмехује се… са седе главе скида бели шеширић и благо се нагиње ка мени. Пружам му руку. – Лепо је

Српску децу обавезно одгајати на усташким начелима и у католичкој вери

20. март 2024.

(Одломци из књиге „У мучилишту – паклу Јасеновац“ Ђорђа Милише, репринт пишчевог издања из 1945, издавач Политика, Београд, 1991.) Надасве је био свиреп, трагичан удес српске дјеце околних котарева Козаре и Просаре. Ту су сва дјеца од дојенчади до 12 година била похватана и истребљена према усташким крвничко-убилачким методама. Котареви, које је задесио тај најтежи удес, јесу: Босанска Градишка, Босанска Дубица, Босанска Костајница, Приједор, Хрватска Костајница и остали сусједни котареви. На тај је начин било сакупљено испод Козаре око 100.000 српске дјеце над којом су вршена непамћена звјерства… Дојенчад су отимана с мајчиних груди, силом отргнута и одвађана од својих родитеља. Одраслија дјеца, која су се грчевито држала мајчине сукње,

tesla_smiljan.jpg

Гробница без обиљeжја у Смиљану – сјећање на злочин 5. марта

8. март 2024.

Група од 30 Срба на звjерски jе начин мучена и дотучена 5. марта 1945.г. у Смиљану, родном мjесту Николе Тесле. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа и одвели их у Смиљан, те их повjешали по дрвећу. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове кости положила у костурницу поред православног гробља у Смиљану, гдjе се уjедно налази и споменик свим Смиљанчанима, жртвама усташког терора. Обиљежjе jе порушено 1991. године. Сваке године 02. аугуста, на Св. Илиjу, у знак сjећања на прва страдања у Смиљану коjа су започела тог дана 1941.г., и траjала  све до 1945.г.,  преживjела родбина и приjатељи окупљали су се око

srpske-crkve-lomace.jpg

Српске цркве биле су ломаче

8. март 2024.

У Другом светском рату, у Независноj држави Хрватскоj, наjокрутниjе jе демантована стара латинска сентенца: Аrs longa, vita brevis (Уметност jе дуга, живот кратак). Живот око милион православних Срба, не само да jе био прекраћен, већ су уништени њихови историjски корени, црквено-уметнички споменици. Њиховом уништавању посвећена jе књига академика Динка Давидова „Тотални геноцид – Независна држава Хрватска 1941–1945”, коjу jе обjавио Завод за уџбенике из Београда.  Српска православна црква у Осиjеку, подигнута 1743. и срушена до темеља почетком 1942. Судбина српских цркава, истиче Динко Давидов, нераскидиво jе везана за трагичну судбину српског народа у Хрватскоj над коjим jе извршен геноцид. Давнашња хуманистичка опомена Хаjнриха Хаjнеа: „Кад почну да спаљуjу књиге, одмахиза

Басташић: Хрватска крије масовне гробнице као змија ноге

13. децембар 2023.

Хрватска и даље на све начине жели сакрити, као змија ноге, постојање многобројних масовних гробница и јама у којима су сахрањена или побацана тијела убијених Срба у вријеме НДХ. Каже ово за “Глас Српске” Душан Басташић предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг 1941, познатијег као Удружење “Јадовно”, истичући како у Хрватској и даље постоји много масовних гробница које нису откривене или се за њих зна, али никада нису ексхумиране, нити су жртве достојно сахрањене. Наводи и како није претјерани оптимиста када је у питању најновија иницијатива, односно захтјев Међународне алијансе за сјећање на холокауст (ИХРА), коју чини 35 држава чланица, која је

Морамо бити глас невиних жртава Јасеновца

13. новембар 2023.

Глас стотина хиљада невиних жртава – мушкараца, жена и деце, брутално и сурово убијених током „усташког коначног решења” у злогласној усташкој Независној Држави Хрватској, које је, уз благослов усташког викара и надбискупа геноцида Алојзија Степинца, спроводио усташки фирер поглавник Анте Павелић, завапио нам је са Земље молбом да не буду заборављени, нити да се заборави ко је починио те страшне бестијалне злочине. Ексклузивно за „Политику” Проф. др Гидеон Грајф* Ми, који смо остали, морамо бити њихов глас. Плачимо гласно како би њихов глас могао да се чује по целом свету. Зато су важни филмови, књиге и изложбе. Они би требало да помогну да се злочини почињени у Јасеновцу, Аушвицу и

Геноцида над Србима нема у читанкама

27. септембар 2023.

У своjоj књизи посвећеноj страдању Срба у XX веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила jе искључиво страна документа и открила драматичне али и децениjама заташкаване размере злочина над српским народом. Двотомна књига „Геноцид у Југославиjи од 1941-1945. и 1991. године“, професора др Смиље Аврамов, додатно је „узнемирила“ присталице теориjе о штетности помињања злочина, нарочито геноцида над Србима. Књига се ослања искључиво на писана документа из архива и института страних држава, и бави се не само геноцидом над Србима, већ и проблемом његовог прикривања. Открива имена земаља чиjе су обавештаjне службе играле двоструке игре, оних коjе су заменом теза оптуживале друге државе за све што су оне чиниле. У том контексту,

Зорица и Вукашин

Истина мијења поглед на живот и смрт

27. септембар 2023.

„Па, ти само идеш по тим логорима“, рекоше ми, кад сазнаше да опет идем на ходочашће. „Дуг прецима“, изненађена одговорих кратко, без размишљања. „Нема мира док се ствари не поставе како треба“, додах, сабравши се мало. Пише: Зорица Ђоковић Какви су то логори, шта ли jе то што човjека вуче да тражи и иде у те забити, врлети и бездане, толико времена након што се збило, читав jедан људски виjек послиjе, људски виjек отет на нељудски начин – довољно за бол. Каква су то мjеста коjа скриваjу зло, као да jе зло могуће сакрити, као да се људски jад нигдjе не пише и не броjи. Од Посавине до Херцеговине, од

Јован Ћулибрк: Број жртава Јасеновца у будућим енциклопедијама неће бити 600 или 700 хиљада (2015.)

26. септембар 2023.

ПАМТИМО!! Триста хиљада Срба протерано, већина жртава није убијена по логорима – остатак држи педесетак непријатељских дивизија, и при томе убијете 700 хиљада људи у Јасеновцу?! Није реално! Епископ славонски Јован (Ћулибрк) одржао је занимљиво предавање у Бијељини још априла 2015. године. Разлог што се сада враћамо на овај видео запис јесте значајно излагање владике Јована о Јасеновцу и броју жртава Јасеновца. Тема предавања је била „Јасеновац виђен из Свете Земље“, а одговарајући на питање који је тачан број убијених у Јасеновцу, епископ славонски Јован је рекао (на снимку од 1:06:33). „То је проклето питање. Комунистичка власт не само да није охрабривала и потпомагала, него је активно спречавала истраживање жртава

Кустос Музеја жртава геноцида: Могао бих да закључим да је у Јасеновцу живот изгубило између 122.000 и 130.000 особа (2013.)

23. септембар 2023.

ПАМТИМО!! На трибини организованој још маја мјесеца 2013. године у Загребу, о жртвама Јасеновца говорио је Драган Цветковић, виши кустос Музеја жртава геноцида у Београду. Преносимо дио интервјуа који је том приликом дао новинару српског тједника НОВОСТИ, Ненаду Јовановићу. Kолики би могао бити коначан број јасеновачких жртава? На основу досадашње ревизије – која је најобухватнија у случају Јевреја, а најгора у случају Рома – и исказаном тренду у обрађеним подацима, могао бих да закључим да је ондје живот изгубило између 122.000 и 130.000 особа. Наравно, то није необорива процена, али је најреалнија у овом тренутку. Искрено, сумњам у неке драстичне промене, више је реч о релацији од неколико хиљада, два-три

Никола Жутић: Kонцентрациони логор Госпић, aприл – август 1941.

12. септембар 2023.

Госпићки систем логора смрти (Госпић–Јадовно–Трибањ (Шибуљина, Крушчица) – Карлобаг–Паг) Апстракт: У документарном чланку анализира се простор Лике и подвелебитског приморја, на ком су тенденције геноцидне мржње достигле монструозне размјере, па потом и реализиране кроз систематске ликвидације православних Срба у Концентрационом логору Госпић, који је обухватао и логоре Јадовно на Велебиту, Слано и Метајна на отоку Пагу. Овим чланком истичем кључна свједочанства о инспираторима и извршиоцима злочина у времену личког крвавог љета 1941. године. Кључне речи: Госпићка казнионица, логор Госпић, Велебит, Јадовно, Паг, Слано, Метајна, Независна Држава Хрватска, усташе, Римокатоличка црква, СПЦ, прозелитизам, Анте Старчевић, Анте Павелић, Андрија Артуковић, Миле Будак, Ђуро Затезало Уводне напомене Кобни догађаји из 1941-45, 1971-72, 1991-95,

Страва иза Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу (Лика)

11. август 2023.

У знак сјећања на српске жртве из Косиња које су свирепо убијене у усташком таборништву у Горњем Косињу, а након 79 година се још увијек налазе у септичкој јами иза данашње Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу. Пише: Ђорђе Пражић У згради данашње Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу прије Другог свјетског рата се налазило опћинско поглаварство, а у току рата усташко таборништво. Иза те зграде налази се једна провалија која је претворена у септичку јаму. Пошто народ ту зграду по навици зове „опћина“ и сама јама се зове „код опћине“. У тој јами се вјероватно налази тринаест жртава српске националности који су у њу бачени 10/11. августа 1941.

dane_lastavica.jpg

Дане Ластавица: Усташе деценијама спремале геноцид

8. август 2023.

Покојни Личанин Дане Ластавица, некадашњи правник из Госпића, објавио је књигу „Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационом логору Госпић (Лика) 1941-1945. и над Србима од 1991.“ Ластавица је већ познат по својим досадашњим истраживањима о страдању народа у Независној држави Хрватској, а која су преточена у књиге. У једном разговору за „Вести“ открио је мотиве своје преданости у истраживању завичајне историје, односно страдању Срба у Хрватској. Шта вас је мотивисало да деценијама откривате српска стратишта? – Мотивише ме оно што сам као дечак преживео 21. новембра 1941. кад су ми Хрвати, усташе, 12 метара далеко од мене, убили оца, у родном селу Косињу, срез Перушић. За цео

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА