arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Хебранг: Усташки поздрав је сада – антифашистички

Бивши потпредсједник Владе Хрватске и ХДЗ-а, ратни министар здравља, а касније и одбране, Андрија Хебранг тврди да је усташки поздрав „За дом спремни!“ постао – антифашистички. Хебранг признаје да је усташки поздрав „контаминиран“ за вријеме Независне Државе Хрватске због сарадње са фашистима и нацистима. Хебранг, некада сарадник првог хрватског предсједника Фрање Туђмана, рекао је за хрватски портал „Директно“ да је „За дом спремни!“ у ратовима деведесетих година прошлог вијека постао антифашистички и сасвим легалан поздрав. Он тврди да су Србија и Црна Гора извршиле агресију за Хрватску, а да су усташки поздрав „усвојиле“ хрватске снаге и од њега „направиле“ знак отпора и одбране. Хебранг је рекао да је и сам

Сусрет са историјом: Бацање Срба у море, ништа ново за Сплит

Хронологија националистичких испада у граду подно Марјана. У таласима су завршавали и аутомобили са београдским регистрацијама Опет бура на сплитској Риви. Ништа ново за Сплит. Одавно разни ветрови дувају по граду подно Марјана. Нарочито они са националистичким предзнаком. Оштра српско-хрватска зима, додатно је расхлађена прошле суботе, у најспортскијем граду “на свиту”, једним срамотним и мучким нападом који само пуком срећом није завршио с тежим последицама, осим једног скока у море. Напад на ватерполисте Црвене звезде осудили су многи у Хрватској: ватерполо клуб Морнар, Хрватски олимпијски одбор, градски форуми, председница Колинда, премијер Пленковић… Мање-више истом поруком – сваки чин насиља, икада, игде и према било коме, једноставно је неприхватљив. Хулигане треба

Свирепа страдања недужних Срба

Представљена књига о ратним злочинима над Србима у Хрватској и над Србима на КиМ Позив институцијама да реконструишу трагична збивања. Истина о ратним злочинама се стално тражи, рекао је Вељко Одаловић, а као пример навео откривање бункера с телима Срба на уласку у Ђаковицу.”У том бункеру су била и малолетна деца. Било је потребно 20 година да се та гробница отвори”, ускоро ће бити објављен идентитет тих жртава, рекао је Одаловић Kњига “Ратни злочини над Србима у Хрватској (1991-1995) и на Kосову и Метохији (1998-2004)” у издању Кородинације српских удружења породица несталих , убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, објављена је ове године и представљена је у Медија

Анте Томић

Томић: Ипак су најбољи Срби увијек бранили Хрвате

Заувијек ћемо бити захвални Владимиру Беари и Данијелу Субашићу, двојици великих голмана који стоје као доказ како су нас Хрвате у повијести, кад све збројиш и одузмеш, ипак најбоље Срби бранили Не улазећи у горке приче тко је кога бацао у крашке јаме, праведно би било признати да нека хрватска мјеста нису само хрватска, већ имају и талијанску повијест, културу, успомене, написао је Анте Томић у колумни за Јутарњи лист, коју преносимо у цјелини. Друг Тито једном у седамдесетима дочекао Нову годину у Новом Саду и тада га упознали с Мирославом Антићем. “Ево”, кажу, “друже Тито, ово је наш песник Мирослав Антић, аутор поеме Војводина”, а друг Тито већ био

Линта: Наставак непријатељске политике Китаровићеве

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је данас као наставак непријатељске политике одлуку предсједника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да „и даље понавља врхунске лажи“ како је деведесетих година „извршена великосрпска агресија на Хрватску и да се у Сребреници десио геноцид“. „Историјска је истина да је проусташки режим Фрање Туђмана извршио агресију на Југославију и Србе у Хрватској с циљем стварања `велике Хрватске` без Срба“, поручио је Линта у писаној изјави. Он је истакао да такозвани домовински рат није био одбрамбени, праведан и ослободилачки, већ освајачки и злочиначки рат и наставак геноцидног рата који је Независна Држава Хрватска /НДХ/ водила против српског народа. „Резултат проусташке политике јесте етничко чишћење

Китаровић „За дом“ била у заблуди

Хрватска председница резимирала четири године свог мандата. У Београд не намерава да дође због питања несталих  Резимирајући четири године свог мандата, хрватска председница Колинда Грабар Китаровић је рекла да позив упућен Александру Вучићу да посети Загреб није била грешка.  Иако све није уродило плодом, након те посете уследило је више ствари које су унапредиле живот хрватске заједнице у Србији. Говорећи о односима са Србијом, хрватска председница је нагласила да јој је приоритет да се реши судбина несталих. – Александар Вучић је први председник који је изразио жељу да се то реши, али до сада није било резултата. Док не буде помака на том плану, неће бити ни узвратне посете Београду

Вулин: Хрватској потребна НДХ за правдање злочина над Србима

Хрватској је увек потребна усташка НДХ из Другог светског рата како би негирали и умањили размере злочина почињених над Србима и оправдали „Олују“ из 1995. То је изјавио министар одбране Србије Александар Вулин. Он је поводом најновијих дешавања у Хрватској и расправе у хрватском Сабору о томе да Срби као мањина немају право да одлучују о Влади, истакао да је незамисливо да било који српски посланик дође у Скупштину Србије и каже припадницима било које мањине „ви немате право зато што сте мањина?“. „Цео парламент би се обрушио на њега. Има фашиста и у Србији, није то спорно, али цео парламент би се обрушио на њега. Влада би учинила све

Невенко Бартулин – ‘Циганско питање’: доказ да НДХ није прогласила расне законе под притиском Њемачког Рајха

У посљедњем броју ‘Глобуса’ (14.12.2018) Мирјана Kасаповић је написала коментар о књизи Игора Вукића о Јасеновцу у којему је напоменула како Вукић тврди да је нацистичка Њемачка извршила ‘неподношљив притисак’ на НДХ како би усташка влада усвојила расне законе. То је иначе омиљена теза великог броја данашњих хрватских националиста и скупина историчара и писаца који, попут Вукића, очито мисле да могу тако представити НДХ у што позитивнијем свјетлу. Другим ријечима, усташе су само донијели расне законе јер је то била њемачка цијена за хрватску државност, што би уједно требало значити да усташе нису заправо били аутентични расни националисти и/или антисемити (ето, по таквој логици, да је Берлин тражио од усташа

Школа у којој ђаво смета усташама

Економска школа у Задру постала је центар за шовинистичко иживљавање, у њој жигошу ученике усташким словом „У“, пишу антисрпске графите, а вјероучитељ православни Божић назива – „четничким дернеком“, преносе хртватски либерални портали. Анте Ћоза, вјероучитељ који је познат по својим ригидним националистичким испадима, написао је тако да хрватске власти учествују у „четничком дернеку“ усред Загреба, коментаришући прославу православног Божића и пријем у Српском народном вијећу. Ћоза је вјероучитељ у школи, чији директор Јозо Драгић жигосање ученице усташким словом „У“ проглашава за „дјечију игру“ око које се дигло „превише буке“. Како преносе медији, неки ученици су Економску школу у Задру прозвали „крчмом код Јозе и Ћозе“. Као посљедица шовинистиче атмосфере, графити

Хрватска дијаспора за своју службену заставу једногласно изабрала усташку заставу

У недељу 10. фебруара 2019. у Сједињеним Америчким Државама у граду Кливиленду хрватски исељеници изабрали су, уз службену заставу Републике Хрватске своју властиту заставу, заставу хрватске дијаспоре. Једногласним одабиром, хрватска дијаспора је за своју заставу изабрала „повијесну хрватску заставу“, црвено, бијелу, плаву тробојницу с грбом у средини. Хрватска дијаспора је вијест о службеној застави послала Министарству Управе Републике Хрватске, Предсједници РХ, Предсједнику Сабора и Предсједнику Владе РХ. Вијест о томе објавио је Френк Билавер, амерички ХДЗ-овац на својој Фејсбук страници а његову објаву преносимо у цијелости: “Na sastanku hrvatskih iseljenika u Clevelandu na Stepinčevo 10 veljače 2019. godine. Odlučeno je i jednoglasno prihvaćeno kako će izgledati ZASTAVA I GRB HRVATSKE

ХРВАТИ ОДБИЛИ ТУЖБУ: Југобанка остала без 23 милиона евра

Трговачки суд у Загребу одбио је као неоснован тужбени захтев „Југобанке“ а.д. Београд у стечају, која је од Хрватске тражила исплату готово 21 милион евра и 2,6 милиона швајцарских франака Трговачки суд у Загребу одбио је као неоснован тужбени захтев „Југобанке“ а.д. Београд у стечају, која је од Хрватске тражила исплату готово 21 милион евра и 2,6 милиона швајцарских франака на име дугова предузећа из те државе, пише Пословни дневник. „Југобанка“ је тужбом тражила да Хрватска надокнади дугове предузећа „3. мај“, „Вартекс“ и „Духан“, настале кроз кредите из 1985. и 1989. године, које уредно Париском клубу поверилаца враћа Србија. Тужба „Југобанке“ је из 2009. године, а поднета је на основу

Душан Ј. Басташић

Професоре Мишина у какву то расколничку каљужу гурате српску јавност?

Директор Музеја жртава геноцида нас онако “ex cathedra”, у маниру излагача на научном скупу, по ко зна који пут за редом, покушава заокупити бројем јасеновачких жртава Пише: Душан Ј. Басташић Онај дио невладиног сектора који окупља потомке и поштоваоце жртава Геноцида, на српском језику Погрома, Сатирања, Истребљења или Покоља почињеног од стране Независне Државе Хрватске, из много разлога пажљиво прати сваку јавно изнесену ријеч директора Музеја жртава геноцида из Београда. Од тога, која особа стоји иза те функције, много је важније да она представља не само највишу, државну институцију Србије али и васколиког српског народа, у чијој је компетенцији (између осталог) изучавање, публиковање и образовање Срба о Погрому, Сатирању, Истребљењу

19. јун – 02. јул 2016. – Крстоносни пут Свештеномученика Саве горњокарловачког

Часни крст је освештан  у Молу, родном месту Св. Саве горњокарловачког, био постављен и цјеливан у Башаиду у Бачкој. Након тога постављен је у Манастиру Крушедол и Саборном Храму у Сремским Карловцима и стигао до Храма Светог Саве на Врачару.  Услиједио је пут ка Патријаршији у Београду, Плашком и коначно до Катине јаме у Лици у коју је бачено тело тадашњег Владике горњокарловачког Саве Трлајића. Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве и благослова Његовог преосвештенства епископа Горњокарловачког г. Герасима, удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке организовало је поводом 75-годишњице страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, пролазак Часног крста кроз места и Храмове

jadovnicka-golgota.jpg

Јадовничка голгота Свештенослужитеља Српске Православне Цркве 1941. године

Књига Драгана Шућура представља допринос недовољно истраженој теми Покоља, геноцида над српским народом, а посебно теми мученичког страдања свештенослужитеља његове Цркве у НДХ. У комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, који је формиран одмах након проглашења Независне Државе Хрватске 10. априла 1941.,  за само 132 дана његовог постојања, усташе су на најсвирепији начин усмртиле 40.123 особе – од тек рођене дјеце до људи у дубокој старости. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1998 Јевреја, 99 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац. Именични попис жртава израдио је др Ђуро Затезало и објавио га у свом капиталном дјелу Јадовно: комплекс усташких логора 1941. На сакупљању

Логор Јадовно-цртеж

Јадовно – први концентрациони логор у НДХ 1941. године

Опште jе познато и заслужуjе сва поштовања, што jе jевреjски народ, коjи jе расут по читавом свету успео прикупити податке о своjим жртвама током Другог светског рата. Успех jе утолико већи, због чињенице да су Јевреjи страдали на просторима више европских држава или боље речено, где jе била успостављена немачка окупациjа и њоj одани сателити или како су називани, квислиншки режими. Илустративан jе и податак да су Јевреjи о страдању свог народа прикупили преко 130 милиона документа што jе фасцинантно. Пред две године на скупу у Београду, где се говорило о геноциду представник ромског народа нас jе обавестио да ће и они успети прикупити податке о страдању Рома у Другом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Географска карта Грубишног Поља и околине

Географска карта Грубишног Поља и околине   < Прилози уз књигу                                        Садржај                                         Априлске жртве

Рецензије

Рецензија, Василије Каран: Геноцид у континуитету Обиман захват, како у далеку историјску,

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.