arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Бикуша

Љета 1990. године,  узалудно сам тражио jаму Бикушу изнад Челебића. Ниjе помогло ни то што ми jе водич био Душко Шуњка, човjек коjи на том терену познаjе свако коначиште дивљачи, сваки брлог дивљих свиња, све чеке, прелазе и приjечце. Узалудно смо се провлачили кроз густише и шипражjе, пели на узвишице и височиjе дрвеће — море расцвjеталог jасења jе у своjоj бjелини сакрило чак и биjели камени обелиск подигнут послиjе рата над овим стратиштем Послиjе ми, чини ми се, ниjе било ни жао што jе ниjесмо нашли, што ни Душко Шуњка коjи брдо Кланац и Ливаднице познаjе као своj длан ниjе погодио прави пут до ње. Можда jе тако и боље.

Родитељи подстакли дјецу да оштете српске регисатрске ознаке

У дубровачком насељу Нова Мокошица неколико малољетника оштетило је регистарске ознаке три аутомобила из Србије, јер су им родитељи рекли како је ријеч о „злочестим аутима“, пишу дубровачки медији. Оштећене су београдске и сомборске регистарске ознаке, које су претходно скинуте са паркираних возила, о чему је упозната и полиција, али, за сада, нема званичне реакције и информације да ли су родитељи ових малољетника позвани на испитивање у полицију. Медији у Дубровнику пишу да су регистарске ознаке оштетила дјеца, али да се не може са сигурношћу говорити да ли су их она и скинула са возила. „Када им је једна особа пришла и питала их због чега то раде, малољетници су

Све бараке у Слани биле су ограђене бодљикавом жицом у неколико редова

БИЛТЕН: Глас Јадовна – Бр. 1

Фашизам у пракси: Само 30 одсто Хрвата верује у суживот са Србима Само 30 одсто испитаника старости од 14 до 29 година сматра да постоје квалитетни услови за суживот Хрвата и Срба у некад ратом захваћеним подручјима, а 23 одсто подржава право националне мањине да користи властито писмо и језик у службеним просторијама институција. Српске цркве биле су ломаче У тоj држави, у исто време и на истом месту, спаљивани су и људи и књиге. Цркве су постале ломаче, понегдеи кланице. Храмови хришћанског, православног богослужења претворени су у стратишта само због тога што су припадали православном обреду. Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате Годинама смо се питали, гдје су им

Пoздрaв из Хрвaтскe

Нa срaмoту Kусићeвoг виjeћa, дoнoсимo 20 устaшких дoкумeнaтa пoтписaних пoздрaвoм ‘Зa дoм спрeмни!’ кojимa су прoвoђeни рaсни зaкoни и oтпремани Јевреји, Срби и Рoми у смрт у кoнцeнтрaционим лoгoримa Пoздрaвoм ‘Зa дoм спрeмни!’ зaвршaвaлe су брojнe устaшкe нaрeдбe и други дoкумeнти НДХ кojи су сe oднoсили нa прoвoђeњe фaшистичких рaсних зaкoнa и слaњe Јевреја, Србa, Рoмa и кoмунистa у смрт у кoнцeнтрaционим лoгoримa. Taj oдврaтни злoчинaчки пoздрaв из Другoг свjeтскoг рaтa кao свoj слoгaн кoристилe су тoкoм рaтa у Хрвaтскoj и Бoсни и Хeрцeгoвини пaрaвojнe јединице ХOС-a, кoje je oргaнизовала прoустaшкa Хрвaтскa стрaнкa прaвa Дoбрoслaвa Пaрaгe и Aнтe Ђaпићa, oтвoрeних сљeдбeникa пoглaвникa Aнтe Пaвeлићa. Усвajaњeм устaшкoг пoздрaвa тe су пaрaвojнe јединице, кoje су сe и нaзивaлe

Стоја Карлица

„Шишали су нас до коже, крв је текла“, са 9 година одведена је у Јасеновац, њена сећања на плач, деце, глад, страх, мртве не бледе

Стоја Карлица, осамдесетчетворогодишња старица из Новог Града, места на самој граници БиХ и Хрватске, никада неће заборавити страхоте које је као девојчица од девет година преживела у усташком концентрационом логору Јасеновац у Другом светском рату, где су људе убијали и пре него што су ушли у логорски комплекс. Она је у изјави Срни истакла да се злочини и све оно што је доживела у јасеновачком логору не могу описати речима. Стоја, девојачко Рабат, рођена је 1933. године у селу Побрђе код Костајнице. Офанзиву на Козари 1942. године дочекала је као сироче са још три сестре и два брата јер су им родитељи умрли пре офанзиве. Они су сами пошли у

Званични Загреб криви аустријске медије

Министарство спољних послова Хрватске приговара аустријским медијима што комеморацију у Блајбургу називају мјестом окупљања фашиста и усташа и тврди да је та комеморација за Хрвате „питање људских права“. У саопштењу се аустријским медијима дају упутства о томе како би требало писати о блајбуршком окупљању, а за масовно вишегодишње испољавање усташтва у том мјесту Министарство користи израз „појединачни случајеви“. Хрватска Влада је „згранута приговором да се у Блајбургу слави фашизам, што ствара погрешну представу о Хрватској и Хрватима“, жали се хрватско Министарство спољних послова. Истовремено, градоначелник Блајбурга Штефан Височник подржава забрану усташких симбола и мисе на том мјесту. „Кад се на интернету гугла Блајбург искаче много веза са нацизмом“, жали се

Заседао међувладин одбор Србије и Хрватске за заштиту мањина

У уторак (12. март) је у Загребу одржан први, а у среду (13. март) у Пакрацу други део седнице Међувладиног мешовитог одбора за решавање проблема српске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији. Више од 30 представника министарстава и других институција из Србије и Хрватске као и представника хрватске мањине из Србије и српске у Хрватској присуствовало је овим састанцима. Хрватско изасланство предводио је државни секретар Средишње државне канцеларије за Хрвате изван Републике Хрватске и копредседавајући хрватског дела ММО-а Звонко Милас, а српско државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе и копредседавајући српског дела ММО-а Иван Бошњак. У делегацији РХ интересе српске заједнице заступају саборски заступник СДСС-а Борис Милошевић и председник ЗВО-а Срђан

Лов на меморабилије злогласне НДХ по огласницима и сајмовима ‘У Србији продајем усташки бодеж за 1300 кн. Не знам чији је, дјед је тајну однио у гроб’

Види ову фотографију, каже ми продавач на сајму антиквитета на Британцу. Показује ми помало изблиједјелу фотографију која приказује три војника који гацају сњежним путем. – То ти је високи часник НДХ у разговору с часником Wehrmachta. Мјесто радње је Stockerau, година је 1944., иза њих хода још један часник. Дам ти за 150 куна. – Знате ли о чему су разговарали? Насмије се. – Е, па онда би то вриједило пуно више. Kад је ријеч о колекционарству војних меморабилија, сајмови на Британцу и Хрелићу, али и онлине огласници плодно су тло. Kако због своје бурне повијести, промјена режима и ноторне чињенице да су нас били окупирали нацисти тако и због

Линта: Пресуда Вујићу и хапшење Мачка у циљу спријечавања повратка Срба

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да је осуђујућа пресуда бившем припаднику Територијалне одбране Пакрац Стојану Вујићу, у одсуству на 12 година, због наводног ратног злочина против ратних заробљеника етнички мотивисана и усмјерена на то да се застрашивањем спријечи повратак Срба у Хрватску. „Први циљ монтираних судских процеса је константно застрашивање протјераних Срба да се не враћају својим кућама и да одустану од борбе за своја отета имовинска и друга права“, саопштио је Линта. Према његовим ријечима, други циљ је да се потврди безочна лаж да су Србија и крајишки Срби били агресори, а Хрватска жртва која је, тобоже, водила ослободилачки рат. Он је констатовао да је

Акција "Олуја" (Фото: veritas.org.rs)

Сахрањени бака и унук убијени у „Олуји“

На мјесном гробљу у селу Превршац, код Костајнице, јуче су сахрањени посмртни остаци Стоје Матијашевић /65/ и њеног унука Милана Корасића /11/, који су убијени у хрватској војној акцији „Олуја“ у августу 1995. године, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Они су убијени заједно са комшијом Милошем Корасићем /78/ у подруму Милошеве куће. Посмртни остаци старице и хендикепираног дјечака, који је остао уз баку која није хтјела да напусти родно огњиште, идентификовани су у Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу 5. фебруара. Убијени Милош Корасић идентификован је 13. јула 2010. године и сахрањен је раније на мјесном гробљу у Превршцу. У посљедњих 18 година из заједничких, масовних и

Бојана Петровић: Јасеновац – место на ком је човек постао Сатана

И док у Хрватској буја новоусташтво, наша млада поколења не знају ни шта је оно старо (усташтво), не знају шта је Јасеновац, каже Бојана Петровић, апсолутни победник 25. такмичења беседништва на Правном факултету у Београду Крушевљанка Бојана Петровић, студент четврте године Правног факултета Универзитета у Београду са просеком 10, освојила је прву награду у категорији слободна тема, прву награду публике и постала апсолутни победник јубиларног 25. такмичења беседништва које се на Правном факултету у Београду одржава већ четврт века. Бојанин бриљантан говор изненадио је многобројне слушаоце не само избором слободне теме под називом „Сто пута изговорена лаж постаје истина“, а којим указује на кулминацију историјског ревизионизма логора смрти Јасеновац, него

Укинути покровитељство државе над комеморацијом

Десничари у Хрватској настоје да спасе комеморацију усташама и домобранима на Блајбургу након рестриктивних мјера из Аустрије, а хрватски либерали траже да држава више не буде покровитељ скупа на коме се слави Независна Држава Хрватска. Предсједник Надзорног одбора „Почасног блајбуршког вода“ Владимир Шекс нада се да ће Аустрија дозволити „комеморацију на Блајбургу са вјерским обиљежјима“, након забране одржавања мисе због политизације и масовних усташких симбола. Још није дефинисано да ли ће на мјесто погибије великог броја усташа и домобрана бити одржана миса или само молитва и хоће ли је водити хрватски свештеник јер то неће моћи да учини црквени великодостојник, наводе хрватски портали. Шекс појашњава да садржај те комеморације зависи

Крај Корићке јаме

Још као мали чуо сам у причама старијих како негде на пола пута од Гацког ка Билећи постоји једна јама која својим мрачним дубинама сведочи о прошлости, и која уклесана међу стенама сведочи о једном од најмонструознијих злочина. Преносили су старији гласове да је и та јама тек један од деова мозаика који показује масовно истребљење Срба са подручја Херцеговине. Године су пролазиле и учећи историју зацртао сам себи циљ која сва места морам обићи. Јама о којој сам као дечачић слушао била је на врху листе приоритета. Међутим и поред велике жеље посета тој јами ми је некако стално измицала и губила се у вртлогу мојих мисли. Све до

Милорад Ћебић, Капела на месту злочина

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене Слика дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак. – Црна легија Јуре Францетића је, према немачким подацима, поклала 6.000 Срба, искључиво цивила, а о том злочину се после рата није

„Цела Хрватска је Блајбург“

Kатоличка црква у Kорушкој одбила је молбу Хрватске бискупске конференције за одржавање мисе код Блајбурга. Молба је одбијена јер се ова миса политички инструментализује, саопшила је тамошња Kатоличка црква. О тој одлуци се на Фејсбуку огласио бивши председник ХДЗ-а Томислав Kрамарко, преноси Индекс. “Цела Хрватска је Блајбург! Поштујући универзална цивилизацијска начела праведности, етике и морала да су све жртве којима није суђено и пресуђено, невине по принципу претпоставке невиности, морамо се јавно, са посебном забринутошлу запитати – ко то забрањује ходочашће невино убијеним Хрватицама, Хрватима и мноштву убијених људи различитих националности и вероисповести, који су умрли мученичком смрћу од злочиначке руке у својеврсном геноциде чије је исходиште на Блајбургу? Kо

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Рeинтeгрaциja злoчинa

У пoвoду гoдишњицe мирнe рeинтeгрaциje Зajeдницa пoврaтникa хрвaтскoг Пoдунaвљa дaлa je признaњe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.