arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ђурђица Драгаш: Заклела сам се да нећу преплакати „Дару“

20. фебруар 2022.

Пре тачно годину дана, на РТС-у је приказан филм „Дара из Јасеновца“. Неко је плакао, неко био бесан, неко је тврдио да је филм превише „умивен“и да није приказана сва страхота Јасеновца. Било је и оних који су се бавили споредним стварима, нападали ауторе, тврдили да иза свега стоји политика. Једино чега није било је… равнодушност! Дара нас је продрмала, потресла, натерала да станемо на тренутак и запитамо се… ко смо, где идемо, има ли нам спаса! Ја се данас питам шта смо урадили за ових годину дана. Шта смо научили и да ли смо икако допринели незабораву?! Да ли смо учинили ишта да сећање на наше жртве не бледи?!

НИЈЕ ХОЛОКАУСТ, ВЕЋ ЖРТВЕ НДХ: Споменик жртвама нацистичког и усташког терора у Загребу годину дана прекривен

17. фебруар 2022.

Иако је у Загребу довршен споменик жртвама нацистичког и усташког терора, смештен у близини главне железничке станице, већ годину дана је прекривен непрозирним материјалом и нико не зна када ће бити откривен. Спомиње се април, месец који се веже и за оснивање НДХ, 10. тог месеца, 1941. године. Споменик жртвама усташког режима, пре свега Јевреја и Срба из времена НДХ, урађен је за време мандата бившег градоначелника Милана Бандића. Око споменика постоји и проблем његовог имена. Јеврејска заједница тражи да то буде споменик жртвама из НДХ, а не споменик жртвама Холокауста, што је била идеја оних који су га иницирали. Јеврејска заједница је више пута протестовала због тог „званичног“ назива,

lazar_lukajic.jpg

ПРЕНОСИМО: Крвави браник православља – интервју Лазар Лукајић

13. фебруар 2022.

Запад и данас, нажалост, елегантно окреће главу од стравичних злочина, наjстрашниjег геноцида над Србима у Другом светском рату, у време злогласне НДХ, истовремено упорно инсистираjући на „случаjу Сребреница“. Заиста се тешко може схватити то децениjско прећуткивање у „староj, доброj, слободољубивоj“ Европи, када су у питању Срби. Јевреjски народ jе сложно, и без зазора, говорио о своjим жртвама, jер их поштуjе. И сада  Јерменски, мада jе малоброjан; и ни од кога Јермени  не стрепе. У расветљавању ужасних година за српско православно становништво током Другог светског рата у поменутим (сада „сувереним“  и „демократским“) државама велики допринос дали су истински прегаоци, неуморни историчари, писци, истраживачи… Један од њих jе и мр  Лазар Лукаjић,

Созерцање (2)

26. октобар 2021.

Читанка српског страдања од усташа је тешко штиво. Ужасни покољи, стравични, монструозни злочини, демонски карактери џелата… Пише: Зорица Ђоковић Ондашњи крици и плач понекад надјачају садашњу свакодневну градску буку. Слике насилног умирања промичу пред очима умјесто зграда и пролазника. Треба то носити. Као и низ питања која извиру из тога, питања без одговора. Треба све то носити кроз дан и даље кроз живот. Тешка литература коју је немогуће свакодневно читати. Календар је препун датума када умирање за Србе није било свакодневни, уобичајени одлазак достојан човјека на крају свог земног живота. Спознали су непојмљиво тешку, мученичку смрт, којом су прешли преко, оставивши своје крвнике и нас, потомке, на овој страни. Између

Ранко Раделић: Милан је био истовремено и сјећање и споменик и опомена

12. октобар 2021.

Навршило се пет година како се у Београду 07. октобра 2016. упокојио Милан Басташић. На његовом посљедњем испраћају, 12. октобра 2016. говорио је и Ранко Раделић, предсједник завичајног удружења „Билогора“ из Београда. Драги пријатељи, поштовани скупе! Мирослав Антић је своју Бесмртну песму започео стиховима: Ако ти јаве: умро сам, а био сам ти драг, онда ће у теби одједном нешто посивети. На трепавици магла. На усни пепељаст траг. Да ли си уопште понекад мислио шта значи живети? У суботу, када сам сазнао да је Милан умро, послао сам тужну вијест на стотињак адреса и друштвене мреже. Било је чудесно гледати већ за непуних пола сата реакцију мноштва људи, а вијест

Сам са 1700 Срба

24. септембар 2021.

Скопаљска долина, Занасовићи, Задушнице 2019. године Туморно и тешко јутро освануло је у Скопаљској долини – Задушнице су данас. Дан када се  молимо за мртве и сјећамо се својих мртвих. Мисао која ми пролази кроз главу – да ли  ћемо данас имати с ким да се помолимо Богу за покој душа својих умрлих у светом Храму? Посматрам православно гробље у Чипуљићу и Храм који је последњи стражар над  хумкама наших умрлих сродника, гдје се не чује ни пој птице ни људска ријеч. Само се  чују лагани откуцаји црквеног звона за покој душа свих умрлих и пострадалих. Тужно  звоно са још тужнијег мјеста које је некада врвило од живота православног живља,

jasenovac_topola.jpg

Свјетлана Ђуричић: Релативизација усташких злочина у Независној Држави Хрватској

12. септембар 2021.

У јеку свеопште ревизије историје, чињеница да проусташки дио хрватске јавности негира и умањује геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима почињен на подручју Независне Државе Хрватске током Другог свјетског рата, није никакво изненађење. Међутим, чак и добре познаваоце прилика запањују покушаји да се умање значај и размјере ужасних злочина у НДХ, као и да се пот-пуно обесмисле сви докази о овим страхотама. Прије свега, ријеч је о релативизацији систематичног геноцида, чије је оличење логор смрти Јасеновац и Доња Градина. И, заиста, многобројни су примјери покушаја квазиисторичара, новинара и других наводних интелектуалаца да се негира геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ, а један од најсвјежијих је онај самопроглашеног хрва-тског

Принцип ''спржене земље'' - Медачки џеп послиjе напада хрватске воjске

Годишњица масакра у Медачком џепу

9. септембар 2021.

Деветог септембра 1993. године Хрватска војска је изненада извршила агресију на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, смјештена у тзв. “Медачком џепу”, јужно и југоисточно од Госпића, која су се већ осамнаест мјесеци налазила под заштитом Уједињених нација. Српски народ, војска и полиција су вјеровали у дјелотворност УНПРОФОР-а, па је и због те опуштености агресор брзо овладао наведеним просторима. Хрватска војска је у наступању пљачкала, палила, рушила куће, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере. Након што је потписан Споразум о контроли “Медачког џепа”, по којем су се и хрватска и српска страна, уз посредовање међународне заједнице, сагласиле да се хрватске снаге повуку са окупиране територије до 15. септембра

Цијела истина о Гаравицама још није изашла на видјело

3. септембар 2021.

Истина о убиствима у Гаравицама надомак Бихаћа, једном од највећих српских стратишта из времена Независне државе Хрватске (НДХ), деценијама је заташкавана, а о крвавој судбини више од 12.000 убијених Срба и нестанку чак и цијелих породица, понекад се шапутало далеко од очију јавности. Данас, пред 80. годишњицу од покоља, слике су јасније, а ријечи гласније. Тим ријечима саговорници “Гласа Српске” су покушали да објасне због чега се о стравичним злочинима усташа над Србима 1941. годинама није причало и због чега је важно да српски народ исправља такве и сличне грешке из прошлости.   Обиљежавање годишњица страдања у Гаравицама у посљедње вријеме је у организацији Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких

Институт Арчибалд Рајс: Растућа плима подилажења фалсификаторским хрватским тезама у српским круговима

3. септембар 2021.

Ово је задњи тренутак да се спречи суноврат историјске свести у српском народу, а пре свега међу млађим поколењима. Контроверза око броја јасеновачких жртава поново је оживела међу Србима, изгледа заслугом непостојеће особе сакривене иза лажног профила наводног Аустралијанца јеврејског порекла „Давида Голдмана,“ чију је апологију логора смрти Јасеновац пре кратког времена објавио некада угледни израелски дневник „Џерузалем Пост.“ Фарсична тврдња о броју жртава Јасеновца, која се у тексту што је у Израелу објављен приписује фантому „Давиду Голдману,“ креће се између 2.500 и 4.500. Та процена се таман уклапа у изјаву једнога од команданата тог логора смрти, Динка Шакића, дату пред хапшење у Аргентини, да затворенике (а по Шакићу, „сви

“БРОЈКЕ И СЛОВА“: ЈОШ ЈЕДНА ИГРА „НАШИХ“ РЕВИЗИОНИСТА

2. септембар 2021.

Људи са мало свести и савести, који не пристају на игру „бројки и слова“, бивају проглашени за митомане и свађалице, који неће не само да опросте, него ни да забораве. Инфантилна НВО игра „Мир, мир, мир, нико није крив“ је једини начин да дође до „помирења и суживота“. Жртве су жртве, а живот тече даље, зар не? Зар није најплавље море у „лијепој њиховој“? Пише: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ ГОЛДШТАЈН НА ТРИБИНИ У БЕОГРАДУ Године 2019, у Београду је представљена књига др Ива Голдштајна о Јасеновцу. Књига је, на трибини, добила заслужене похвале ( има ту шта да се похвали, наравно ), а онда је Голдштајн почео да прича причу како свака

Жарко Видовић, СМРТ НИЈЕ НАША БРИГА

1. септембар 2021.

Историја је одговор човеков на изазов времена које нас осуђују на смрт, сваког од нас, и догађајима који се смењују кроз време. Међутим, без обзира на то, човек је изнад свега тога и чува континуитет. У Срба се то зове завет. ТО НИЈЕ МОЈА БРИГА Ми смо пре рата у Краљевини Југославији били васпитавани, у веронауци нарочито, да не водимо рачуна о смрти јер то није наша брига. То се не тиче нас, о томе решава друга сила о којој ми појма немамо, према томе узалуд трошмо енергију и време на бригу. Ја сам тај савет не прихватио, него сам га се држао чак и у логору концентрационом и то

РИСТИЋЕВА „ОДБРАНА“ ИСТИНЕ О ЈАСЕНОВЦУ: Чињенице су потпуно јасне, лицитација бројем жртава мора да престане

28. август 2021.

Док једни тврде да је кампања наводне одбране „истине о Јасеновцу“, коју ових дана воде Дејан Ристић, челник београдског Музеја жртава геноцида, и хрватски повијесничар Иво Голдштајн нека врста скривеног ревизионизма (као, „Џерузалем пост“ шири лажи, а ми, Ристић и Голдштајн, знамо истину – у Јасеновцу није било више од стотинак хиљада жртава), а други се чуде како је историчар Ристић, који се никад није бавио ни НДХ, ни геноцидом, постављен на тако важно директорско место, нама остаје да напустимо терен нагађања, па да, као и увек, користимо чињенице. А оне су јасне. Бар кад је Јасеновац у питању. Хрватски протектори, Немци, то су добро знали. Шеф Управног штаба главнокомандујућег

Индиције: Јесу ли српски и хрватски умањивачи броја жртава Јасеновца наручили текст у Џерузалем посту?

27. август 2021.

Дејан Ристић из Музеја жртава геноцида јуче је у таблоидном тону најавио да Давид Голдман из Џерузалем поста не постоји, већ да се ради о жени. Данас, преко истог медија, Иво Голдштајн се покушава Србима представити као неко објективан и на њиховој страни изношењем „индиција да се ради о кругу повезаном са Бланком Матковић“. Добијањем шлагворта текстом из израелских новина о 4.500 жртава Јасеновца, Музеј жртава геноцида (над неименованим народом) из Београда покушао је себе представити као заштитнике српских интереса. Новине износе њихову „одбрану“, умјесто да јавност буде згрожена како су управо они ревизионисти који тај број смањују неколико пута. Са 700.000 на 90.000! И то је био основни циљ

Тања Тулековић се исписала из Ћулибрковаца, Горан Латиновић не смије да се огласи

26. август 2021.

Након срамотног писања Џерусалем поста који је утврдио скандалозно нетачних 4.500 жртава Јасеновца, Музеј жртава геноцида (над неименованим нароодм) из Београда их је смањио за само осам до девет пута (на 90.000 и то свеукупних жртава, што значи да су српске још мање), те добио подршку Јад Вашема из Израела. Тања Тулековић, директорица ЈУ Спомен подручја Доња Градина, изношењем податка о 700.000 жртава система усташких логора смрти Јасеновац, исписала се из ове групације. Директор катедре за историју Универзитета у Бањој Луци, Горан Латиновић, такође припада групи ревизиониста које неформално предводи владика пакрачко-славонски Јован Ћулибрк, те ових дана наглашено ћути, без обзира штоје прије био брз да реагује и брани свој

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА