arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
kosanovici.jpg

Истина Косановић Душана и Стевана

У жељи да истина о трагичноj смрти моjих оца и стрица (Косановић Душана и Стевана) остане траjно забиљежена као искрено свjедочанство кроз моjе скромно сjећање достављам Вам кратак животопис за обоjицу, те дешифроване дописнице коjе jе у ратноj голготи сачувала моjа маjка. Бит ћу неизмjерно сретан ако Вам ови документи послуже у грађи коjу обрађуjете  за евентуалне потанкости увиjек сам на располагању. 1. – школска спрема Душана Косановић дjеце: Симица шумарски техничар; Самуило дипл. инг. Шумарства; Душанка, основна школа; Драгомир дипл. инг. Шумарства 2. Стриц Стеван ниjе имао дjеце Биографиjа Косановић Душан рођен jе 1892. године у селу Кунић бр. 56, опћина Плошки Котор, Огулин, од оца Владимира и маjке Симице, а брат Стево

У селу Драгељи код Градишке у току изградња Меморијалног центра

У селу Драгељи код Градишке у току је изградња Меморијалног центра посвећеног страдалој дјеци Козаре у Другом свјетском рату. На овај подухват одлучио се књижевник из овог краја Ђуро Кољанин, који је дио дјетињства провео у логорима Независне државе Хрватске, у којима су му убијене двије сестре. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО У раној младости Ђуро Кољанин, у Дјечијем логору „Сисак“ у Независној држави Хрватској изгубио је цијелу породицу. Меморијални центар чију изградњу финасира сам посветио је својим трагично страдалим сестрама Зори и Мари. Трауме и данас осјећа. – То ствара такву депресију да ја нисам знао шта се мени дешава. Чак, у учионицама кад ме наставница нешто пита, нисам имао појма гдје

Taња Тулековић: Сјећање Милке Сумрак

 Милка Сумрак (1926–2008.), рођена у селу Демировац, 1  преживјела је Покољ на Млади Божић 2 1942. године. Ожиљак тог страдања није био само физички, већ и пуно дубљи, емотивнији. Своје сјећање подијелила је са једним јасним циљем, а то је да се истина о страдању Срба на подручју Козаре и Поткозарја за вријеме Независне Државе Хрватске што боље документује, што даље чује. Њена мисија је испуњена: страдање њене породице, па и ње саме забиљежено је, документовано је и публиковано, те доступно широким масама истраживача ове теме. Аутор: Taња Тулековић, Виши кустос, ЈУ СП Доња Градина; [email protected] УДК 341.485:929Сумрак М. Кључне ријечи: село Демировац, село Драксенић, Козара, логор Јасеновац, усташе Милка Сумрак (р.

Хитлерови есесовци и даље примају пензије

У Белгији и Великој Британији, али и још неким земљама, припадници Хитлерових СС јединица или њихове породице и даље примају немачке пензије. Белгијски лист „Morgen“ преноси да има још 27 колаборациониста који су на немачким „државним јаслама“, а пензије примају и британски есесовци. Све је откривено када су четири посланика у белгијском парламенту затражила прекид исплате тих примања и предочила доказе да исплате постоје, наводи белгијски лист, преноси Срна. Ипак, са правне стране, нема неправилности — Немачка је наследила обавезе Трећег рајха и преузела на себе и исплату пензија, позивајући се на декрет који је потписао Хитлер 1941. године. То је једини Хитлеров декрет који је правно остао на снази и након Потсдамске конференције. Белгијске власти не знају о коме је реч јер информацију о томе имају

Вељко Ђурић Мишина: Уреднику „Гласа концила“ И. Микленићу – почистите најпре своје двориште

Мало-мало па неко из Загреба затражи да се архивска грађа настала на територији Хрватске (?) врати и при том оптужи власт у Србији да опструише расподелу имовине некадашње заједничке нам Југославије. Најновији захтев написао је Иван Микленић, главни и одговорни уредник „Гласа концила“, недељника Римокатоличке цркве. Није згорег да поменем да сам до распада СФР Југославије редовно куповао те новине у цркви Светих апостола Петра  и Павла у београдској Македонској улици. Сећам се да је тих година Живко Кустић, тадашњи главни и одговорни уредник, повремено учествовао на трибинама у Београду. Два-три пута поменути недељник посветио ми је довољно простора нарочито поводом књиге Усташе и православље – Хрватска православна црква (Београд 1989) и

Ханџар дивизија

Цела БиХ пуна је српских Сребреница!

Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрецћника који су тамо скончали од усташке руке! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. августа 2017. године. Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјецћују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновицћ ипак истиче да је погрешно у комунистичкој репресији тражити искључивог кривца за недостојно обележавање локација на којима је извршен геноцид над српским народом. – Кривица за такав однос у највећој мери лежи у нама

ДАНИ(Ј)ЕЛ СИМИЋ: Проглашавам петокраку искључиво српским наслијеђем

Најновија, мало нетипична ватерполо утакмица на риви у Сплиту, показала је да се црвена звијезда са пет кракова доживљава искључиво као српско знамење. Дошло је вријеме да то озваничимо. Тако је то најмање још од времена кад је, у истом граду 1991. године, мирни грађанин покушао удавити војника ЈНА на транспортеру. Редов у сивомаслинастом дресу је спасио главу умакавши у челични оклоп „србо-комунистичке четничке армаде“, док се ватерполиста Краљ, на постхумно згражавање династије Петровића са Цетиња, спашавао скоком у море и одрицањем од српства и црвеног дреса. Многи су се тада, са носталгијом сјетили Звездаша Деје Савићевића и његовог „напушавања Пургера“. Но, Црногорци се данас, више него икад, јасно разликују

Мрачне тајне Савамале: Смрт београдских Јевреја у камиону гасној комори у Другом светском рату

Од 8. децембра 1941, почела су појединачна убиства јеврејских жена, деце и старих у Београду, да би од марта 1942. кренуло масовно уништење свих 6.300 заточених у логору Сајмиште, у злогласном камиону „душегупки“ који је полазио из данашње Савамале… Био је почетак октобра месеца 1953. године када је у Прибој, градић на југозападу Србије, из Аустрије стигло троје људи у великом камиону. У групи су били возач Нуман Зекић, руководилац нове фабрике која је управо изграђена у месту, Вехбо Врцић, и представник аустријске компаније Saurer Werke, Kарл Егер, од које је управо купљена лиценца за производњу новог возила, модела „6 GGF-L“. Месец дана касније, 30. октобра исте године, у 10.30

У Ослу представљена књига „Логор смрти”

На угоститељско-туристичкој манифестацији „Крчма”, коју је у суботу у Ослу организовало Српско друштво „Рас”, представљена је књига „Логор смрти”, коју је написала норвешка новинарка и списатељица Ингебјерг Јенсен, а превела Кристина Стаменковић. У књизи се на нијансиран начин прати однос норвешких и немачких чувара према логорашима, али и покушаји локалног становништва да помогне заробљеницима и дотури им храну. Читалац има прилику да се упозна са страдањем заробљеника у нацистичком логору у Норвешкој и са чињеницом да су многи умрли од болести или брутално убијени далеко од своје земље. На прве две странице налази се скица логора са распоредом просторија за логораше и логорску стражу, а у наставку је илустрован боравак

vladimir_umeljic.jpg

Владимир Умељић: „Свети“ Алојзије Степинац и Срби

Сасвим трезвени историjски извори сами по себи вагаjу Алоjзиjа Степинца. Писмо Владимира Умељића Епископу славонско-пакрачком Јовану Ћулибрку Преосвећени Владико, Ваш интервjу Недељнику, коjи jе – судећи по Вашем следствуjућем приговору – од стране новинара додатно политички конотиран (инструментализован?), погодан jе да изазове у наjмању руку недоумице и сумње, неће сигурно и нажалост оставити добре трагове из злог времена. Дозвољавам себи критички тон, jер сложићете се, у светосавском православљању Небеског Сведржаоца нема Богу хвала места непогрешивости, као у ватиканскоj хиjерархиjи. Шаљем Вам доњи текст, коjи сведочи да и без погрешног и грешног ослањања на комунистичку „правду и право“, сасвим трезвени историjски извори сами по себи вагаjу Алоjзиjа Степинца, те да Ваше: 

Проф. др Светозар Ливада

Светозар Ливада: Читао сам дневник Алојзија Степинца

Алоjзиjе Степинац jе био jедан од наjужасниjих свештеника у бискупиjама папе Пиjа XII. Ја сам jедан од ретких коjи jе прочитао Степинчев дневник коjи, узгред, никада ниjе штампан, нити ће икада бити обjављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада . Зашто jе Степинчев дневник и данас у рукопису? Зато што jе Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада таj дневник неће бити обjављен jер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату коjи jе страдао због своjих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? Чувена jе његова изjава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали

Једно писмо Јована Дучића са извесним напоменама проф. Радоја Л. Кнежевића

„Једном масон, увек масон“ – Проф. Радоје Л. Кнежевић У „Гласу Канадских Срба“ објављен је чланак проф. Радоја Л. Кнежевића (1901 – 1983), под насловом „Једно писмо Јована Дучића“, и он гласи… Једно писмо Јована Дучића Писац ове уводне белешке налазо се од 21 јуна 1941 у Лондону, Енглеска, камо га је после Хитлерова напада на Југославију довео развој ратних догађаја. Велики српски песник Јован Дучић, кога је рат затекао у Мадриду као југословенског посланика при Шпанској влади, убрзо се нашао у Сједињеним Америчким Државама, где ће остати као Краљевски посланик на расположењу све до своје смрти, упролеће 1943. Потписани је био поштовалац Ј. Дучића, – који је, узгред, од

ПОЉА ТИШИНЕ-посета Јасеновцу и Доњој Градини

Данас се навршава тачно три месеца како сам посетио Јасеновац (Хрватска) и Доњу Градину (Р.Српска). Уједно, данас је тачно и три месеца како не знам како своје утиске да пренесем на папир. Још увек и после деведесет дана и ноћи сећам се јасно сваког погледа, сваке речи и корака, сваког шапата… И те заглушујуће болне тишине. Нанесе нас пут у Јасеновац. Српско место са леве стране Саве, у Хрватској. Путници намерници. Знали смо где идемо, али нисмо знали шта нас чека. Дошли смо са уверењем да знамо много, а отишли са осећајем да, у ствари, нисмо знали ништа. Једноставно о комплексу логора Јасеновац се не учи и не сазнаје кроз

Новак Дукић: ДЕЦА ЈАСЕНОВЦА

Прошле године у јануару, у Њујорку, у седишту Уједињених нација одржана је капитална изложба под називом “Јасеновац – Аушвиц Балкана”. Истоимену књигу написао је проф.др. Гидеон Грајф, један од највећих стручњака за Холокауст, са инститиута “Шем Олам”. Општепозната и често помињана чињеница јесте да су се над ужасима које су видели у логорима НДХ згражавали и најокорелији нацисти, прирадници злогласне СС дивизије. О томе говори и Хитлеров амбасадор при тадашњој НДХ, генерал фон Хорстенау, који је, током свог службовања био сведок безбројних зверстава Усташа, о чему је, након завршетка рата опширно писао у својим мемоарима. Да се разумемо, Јасеновац никако није био једини логор смрти у НДХ, али о њему

Foto: Душкo Jaрaмaз/ПИXСEЛЛ

Мало партизанка, мало код усташа

Саборски посланик Истарског демократског савеза Tулио Деметлика оптужио је хрватског предсједника Колинду Грабар Китаровић да се додворава бирачима након што је признала да је погријешила бранећи усташки поздрав „За дом спремни!“, те подсјетио на њено дружење са усташком емиграцијом уз усташке симболе. Деметлика подсјећа да је Китаровићева прије двије године тврдила да је „За дом спремни!“ стари хрватски поздрав, те да је у Аргентини припаднике усташког покрета, који су након Другог свјетског рата избјегли у ту земљу, називала „домољубима које су ту нашли слободу“. Истовремено, у Истри је говорила о свом дједу, који је био партизан, преносе хрватски медији. Деметлика сматра да је Китаровићева „крајње невјеродостојна“. И један од симбола

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.