ДругиСвјетскиРат Архиве - Страница 99 од 116 - Јадовно 1941.

У Челебићима освештан споменик страдалима у Другом свјетском рату

27. мај 2019.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом јуче је у Спомен-парку Локвице у фочанској мјесној заједници Челебићи освештао новоизграђени споменик мјештанима страдалим од усташа у Другом свјетском рату. Усташе су на том мјесту у јуну 1943. године, за вријеме Битке на Сутјесци, убиле девет мјештана српске националности из Веленића и Мештревца, а споменик су подигли њихови потомци. Предсједник Црквеног одбора Љубомир Тодовић рекао је да су усташе на превару ухватиле девет мушкараца, међу којима је био и солунски добровољац Видак Фундуп. „Свезали су их жицом, изболи бајонетима и оставили да умру. Након тога, муслиманске усташе су у Веленићима ухватиле 48 жена, дјеце и стараца и кренули су да их запале, али је

Јасеновац – Мислимо увек на то и говоримо увек о томе (2)

27. мај 2019.

Арчибалд Раjс jе поручивао Србима да не смеjу заборавити злочине коjи су им се догодили, наглашаваjући: “Мислимо увек на то и говоримо увек о томе”. Да ли би старатељство уљудило Хрвате? Када се попису jасеновачких жртава дода Живановићев податак да jе у Јасеновцу страдало и око 110.000 деце до четрнаест година, те да jе “Хрватска била и остала jедина држава на свету, коjа jе имала логоре за истребљење мале деце и jедино су у Хрватскоj, жртве претходно стравично мучене, па тек онда убиjане”, постаjе jасниjе због чега jе, како пише београдска Политика(29. август 2012), амерички председник Френклин Делано Рузвелт (1882-1945), имаjући на уму баш такву “уљудбу” усташке Независне Државе Хрватске, предлагао

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Тито прећутао злочине над Србима у Јасеновцу

27. мај 2019.

Шта је Јосип Броз писао у „Пролетеру“ у децембру 1942. године. Врховни командант писао да је Павелић у логор бацио више од 10.000 најбољих синова Хрватске Шта је историја и где она почиње? Да ли је то сазнање да „стојимо на раменима“ оних који су живели пре нас, да ли је то свет који смо позајмили од предака, а дугујемо га потомцима? Ко смо, одакле долазимо, куда идемо, ми овдашњи на овом узврелом Балкану, у вртлогу интереса и Запада и Севера и Истока и Југа, ми са нејасном будућношћу, проблематичном садашњошћу и (чак!) неизвесном прошлошћу. Канда смо заборавили да историја није нешто што пролази и да ће нам погледи ка

ЗЕЧЕВИЋ: Савезничко „силовање Србије“

26. мај 2019.

Како је Черчил одлучио да немилосрдним бомбардовањем Србије подржи Тита и шта су британски официри о томе рекли Божидару Зечевићу. Сваког Васкрса у Београду одржава се помен хиљадама невиних жртава једне на први поглед сулуде идеје, стратегије сламања српског духа и виталних националних интереса, којом је у другој половини Другог светског рата сурово и доследно руководио наш формални савезник, британски премијер Винстон Черчил. Ова се стратегија огледала, између осталог, у серији масивних бомбардовања Срба, као да се ради о неком непријатељском народу, иако се српски народ први дигао против Хитлера у поробљеној Европи 27. марта 1941. и једини пружио руку Енглеској, која се тада једва држала. Уместо да им некако

СРЕБРЕНИЦА И ЈАСЕНОВАЦ: Права разлика између измишљеног и стварног геноцида

26. мај 2019.

Излагање у Њујорку 19. маја 2019, на годишњој конференцији „Истраживачког института за Јасеновац“. Наше истраживање о Сребреници омогућило је и врло значајне увиде у вези са Јасеновцем. Док је масакр у Сребреници, који се одиграо пред крај сукоба у бившој Југославији 1990-их година, био изведен да би послужио намени која је у првом реду била политичка, он је такође имао и једну важну последицу. Сребреница данас служи да одвраћа пажњу од геноцида у Јасеновцу над Србима, Јеврејима и Ромима који су се током Другог светског рата нашли у клопци „Независне Државе Хрватске.“ Један од главних учинака Сребренице било је да умањи обим и језивост Јасеновца тако што је накнадно Србима

Бокан о Маргетићевом видео клипу о везама Британаца и усташа!

26. мај 2019.

ДОМАГОЈ МАРГЕТИЋ О БРИТАНСКИМ ВЕЗАМА ПАВЕЛИЋА И СТЕПИНЦА, А КРОЗ (НИКАД ОБЈАВЉЕНЕ) МЕМОАРЕ ДИНКА ШАКИЋА (под радним насловом: ”С поглавником у Алпама тијеком 1946. године”), ПОСЛЕДЊЕГ УПРАВНИКА ЈАСЕНОВАЧКОГ ЛОГОРА СМРТИ (са којим је Домагој својевремено – крајем 2002. године – делио ћелију у затворској болници у Загребу). То да су Британци у својим рукама (канџама, како год) држали све конце међународних догађања (насупрот Совјетима) током половине двадесетог века, то постаје све јасније и онима који у то до скоро нису могли да поверују. О томе говори и покојна Смиља Аврамов, много озбиљнији сведок од Маргетића (да је видела документ у британским архивама који потврђује како је Павелић био британски агент),

Раскол

25. мај 2019.

П0МРАЧЕЊЕ УМА „…сваки коjи зло чини, мрзи на видjело и не иде к видjелу да не покараjу дjела његовиjех, jер су зла. А ко истину чини, иде к видjелу, да се виде дjела његова, jер су у Богу учињена…” (Јеванђеље по Јовану) Док jе четрдесетих година двадесетог виjека захуктала фашистичка машина тутњела низ Европу, све прштећи пред собом и склањаjући као грану с пута jедну по jедну препреку оскудно наоружаних, разjедињених и деморалисаних противничких армиjа, Анте Павелић jе у завjетрини и под тврдом заштитом фашизма задовољно трљао руке и чекао да се и jугословенска државна творевина коначно распадне као кула од карата. Крвава jутра коjа су другима доносила страх, неизвjесност и безнађе,

Зликовци које су мрзеле и усташе (4): Најмлађи злотвор Јасеновца

25. мај 2019.

Једино Динко Шакић није завршио, као остали управници Јасеновца, са смртном казном, него робијом од 20 година. Почео је да је издржава од 4. октобра 1998. у Лепоглави, оној истој казнионици у Хрватској у којој су некад мучили и убијали његови компањони. Рођен је у Љубушком, у месту Студенци, у западној Херцеговини и био је најмлађи од осталих зликоваца. Имао је 20 година када га је Вјекослав Лубурић узео да му помаже у свему ономе што су чинили у логору у Јасеновцу, наводи хрватски „Експрес“. Спавао као беба Лично је Шакић, судећи према сведочењима, 1942. убио ХСС-овца и песника Миховила Павлека Мишкину. Тог лета у Старој Градишки видели су га

Срби и Други светски рат: Споменици фалсификата

24. мај 2019.

Споменици посвећени Другом светском рату подизани за време „друге“ Југославије често су непокретна сведочанства историјске ревизије Кога, заправо, узнемири споменик у Јасеновцу? Кога уопште може да узнемири? Кога брижљиво уређени и неговани природни пејзаж асоцира на најјезивија страдања стотина хиљада Срба? Шта је хтео да постигне Богдан Богдановић „Каменим цветом“? Како сам једном приликом прочитао – желео је да „превазиђе”. Поштено признање: хтео је, у складу са виђењем будућности идеологије „друге Југославије”, да испројектује и њену прошлост. То је, дакако, незамисливо у Аушвицу за Јевреје, али је више него пожељно у Јасеновцу за Србе. ЈАСЕНОВАЧКА „ПРОСЛАВА“ О откривању споменика готово невероватно пише Политика, 4. јула 1966. године: „Јуче је,

Збјег Срба у једној од пећина у околини Ливна (снимио познати ратни сниматељ и репортер Жорж Скригин) у којој је Иван Горан Ковачић, наводно, написао „Јаму“

Све је пажљиво записивао

24. мај 2019.

Нема никакве двоjбе да jе Иван Горан Ковачић своjу „лабудову пjесму“ – поему Јама — написао управо у Ливну. Потврда за то ниjе само чињеница да jе он ту први пут читао стихове овог потресног поетског свjедочанства, већ сасвим конкретни докази да jе Горан разговарао са већим броjем преживjелих из jама и са усташких стратишта — да jе оно што jе чуо о усташким злочинима у Ливну и околини, уствари, било пресудно, било инспиративна окосница за настанак овог великог поетског дjела. Збjег Срба у jедноj од пећина у околини Ливна (снимио познати ратни сниматељ и репортер Жорж Скригин) у коjоj jе Иван Горан Ковачић, наводно, написао „Јаму“ Милан Росић jе

Макс Лубурић – масовни убица из пакла

23. мај 2019.

Вјекослав Макс Лубурић, један од највећих злочинаца из усташке НДХ, био је десна рука поглавника Анте Павелића за ликвидације и командант концентрационог логора Јасеновац у коме су убијани цивили, укључујући и дјецу. Лубурић, који је након рата „пацовским каналима“, омогућенима од стране Ватикана, избјегао правду, скончао је 20. априла 1969. године, два дана прије него што су се напуниле 24 године од пробоја посљедњих јасеновачких логораша. Убијен је на исти начин на који је он са својим људима убијао козарачку дјецу, само зато што су била српске националности и православна, те цивиле Србе, Јевреје и Роме, а онда и све друге које је усташки режим сматрао својим непријатељима. Пресудио му

Ради ти, дијете, свој посао

23. мај 2019.

Међу ретким причама коjе су преживеле зуб времена и оштрицу каме истиче се она о старцу Вукашину, коjи jе постао симбол српског страдања у НДХ током Другог свjетског рата. Јасеновац представља парадигму српског страдања, синоним српске трагедиjе и његов вечни кошмар. Поприште наjмонструозниjих злочина човечанству познатих, коjи су своjim садизмом и свирепошћу оставили крвав траг у историjи наших простора. У мору прича jасеновачких страдалника многе ће остати неиспричане. Огроман броj људи jе прошао кроз његове капиjе. Међу ретким причама коjе су преживеле зуб времена и оштрицу каме истиче се она о старцу Вукашину, коjи jе постао симбол свеопштег српског страдања током Другог свjетског рата. Симбол српског пркоса и отпора. О

Усташе славе над телима жртава у Доњој Градини

Како су усташе побјегле у оперу

23. мај 2019.

Оно што, наизглед, чуди јесте чињеница да толики хрватски политичари, нарочито они десне провенијенције, и јавност сврставају један позамашан дио своје модерне историје у – оперски комад?! Пише: Ненад ТАДИЋ Да ли је усташка Независна Држава Хрватска /НДХ/, са концентрационим логорима, јамама и расним законима, само дио опере „Никола Шубић Зрињски“, као што су то и остали усташки реквизити, бар према тврдњама хрватских политичара и дијела јавности? Прво је јавност обавијештена о „историјском открићу“ десног политичког естаблишмента у Хрватској да је усташки слоган „За дом спремни!“, под којим су убијани, затварани и мучени Срби, Јевреји, Роми и антифашисти само дио поменуте опере. Затим је саопштено да је бијела боја почетног

Доброчин се злу не нада

23. мај 2019.

У горким сјећањима преживјелих из јаме Равни долац полувјековље је ипак учинило своје. У пепелу заборава тињају ране непреболне, а у сјећањима се полако мијешају јава и снови страшни који им непрекидно загорчавају ноћи и изазивају несанице. У сјећањима и казивањима нема ни мржње ни клетава. Умјесто жеље за осветом, да се зло злом врати — праштање и великодушност. Умјесто да оптужују и крвницима никад мира не дају, углавном ћуте као да је све то што им се десило удесила некаква виша сила којој се не смије и не ваља ни име спомињати, а камоли противити. Једино што никада не заборављају и што никада не пропуштају прилику да нагласе и

ЈВУО ТРЕБИЊЕ: Ко и зашто спријечава подизање споменика српским жртвама?

23. мај 2019.

Удружење бораца Југословенске војске у отаџбини и невиних жртава II свјетског рата, њихових потомака и поштовалаца je прије двије године покренуло иницијативу за изградњу Споменика борцима Југословенске војске у отаџбини и невиним жртвама II свјетског рата. Радећи према законској легислативи и не желећи да на било који начин нелегално изгради споменик, као што су у задње вријеме били изграђени поједини споменици без папира и дозвола, Удружење је испунило све законске услове за подизање Споменика. У складу са Законом о изградњи споменика и спомен обиљежја добијени су локацијски услови, сачињен Главни пројекат са предмјером и предрачуном радова, ревизија пројекта те сва остала неопходна документација. Одјељење за борачко – инвалидску заштиту упутило