arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Пјесма Ђурђевдан настала је у возу за Јасеновац

6. мај 2022.

Тог Ђурђевдана jе циjели свемир плакао над судбином српске неjачи. Крволочне хорде и наоружана багра испратила jе у казамат обичан недужни народ. Други свjетски рат jе био ноћна мора за циjелу нашу земљу. Ни на jедном педљу ниjе било лако а Сараjево jе и тада пониjело изузетно тешко ратно бреме. Таj град jе и у овом случаjу искрварио због сваког зла и сваке мисаоне настраности свих крвника без обзира на коjу су се страну Богу окретали. Од самог почетка сукоба, усташе су хапсиле српски народ. Због сурових прогона Срби су почели бjежати из Сараjева. Уточиште су налазили на сусjедним планинама или пак у Србиjи. Наравно, одређен броj људи jе остао

Са споменика у Блајбургу уклоњене ознаке НДХ, остао само неутрални натпис

5. мај 2022.

Споменик који је Блајбуршки почасни вод подигао на Блајбургу у знак сећања на војне формације НДХ је коначно промењен у складу са препорукама федералних и наредбама локалних аустријских власти. На камену је до сада писало на хрватском „Част и слава палој хрватској армији у мају 1945“, а на немачком „У знак сећања на пале Хрвате у мају 1945“. Са споменика у Блајбургу уклоњене ознаке НДХ, остао само неутрални натпис Превод на немачки је био лажан и камуфлиран, док је хрватска варијанта отворено одавала почаст војсци једне фашистичке државе унутар Хитлеровог блока, немачка варијанта је само констатовала патњу једног народа у рату. Поред натписа је стајала хрватска „шаховница“, хрватски грб са

Никола Милованчев: Шта гђа министарка Тривић треба да (са)зна о српским жртвама

3. мај 2022.

Еуфемизми сакривају истину, госпођо министарко. Немојте ићи тим путем – па Ви, као шеф ресора просвјете Српске треба друге да учите. Пише: Никола Милованчев У Козарској Дубици је 29. априла одржана меморијална академија „Поља смрти“, посвећена жртвама система усташких логора смрти Јасеновац. Главна говорница је била гђа Наталија Тривић, министар просвјете и културе Републике Српске. По наводима медија, она је том приликом рекла: „Изучавање и презентација историјске грађе и сјећања на геноцид и холокауст, није само цивилизацијски дуг према жртвама, већ неспорно и значајан чинилац у обликовању будућности… Вечерас обиљежавамо сјећање у Kозарској Дубици, страдалном мјесту, која  је у Другом свјетском рату изгубила чак 54 одсто становништва, само зато што

Владимир Димитријевић: Зашто Зеленски подржава нацисте?

2. мај 2022.

Руска новинарка Марија Мономенова недавно је писала:“Руски милијардер Вјачеслав (Мојша) Кантор, тежак 4,2 милијарде долара (према „Форбсу“), највећи је акционар компаније за производњу ђубрива „Акрон“. Према руском Министарству спољних послова, Канторово пословање је од виталног стратешког значаја за руску економију. ДА ЛИ ЈЕ ПУТИН ХИТЛЕР? Међутим, у Европи је Кантор познатији као носилац једне од највиших функција (!) у светској јеврејској заједници, председник је Европског јеврејског конгреса (ЕЕК). И између осталог, филантроп, редитељ, добротвор и много другог. Шеф Селф центра за проучавање савременог европског јеврејства на Универзитету у Тел Авиву. Шеф фондације Светског форума о холокаусту. Директор Музеја авангардне уметности – МАГМА на основу његове приватне колекције. Шеф Међународног луксембуршког

Обиљежавање 77 годишњице пробоја и помена на све невине жртве Концентрационог логора Јасеновац

30. април 2022.

Обиљежавање 77. годишњице пробоја посљедње групе логораша из Концентрационог логора Јасеновац и у помен на све невине жртве Концентрационог логора Јасеновац и његовог највећег стратишта Доња Градина биће одржано у недјељу 1. маја 2022. године у ЈУ Спомен-подручју Доња Градина.  Програм: 11.00-11.15 часова Окупљање учесника Парастоса и помена у Спомен-подручју Доња Градина. 11.15-11.45 часова Полагање цвијећа, вијенаца и паљење свијећа 11.45-12.00 Учесници се у помен поворци крећу кроз гробна поља до гробног поља ,,Храстови“ гдје ће бити служен и помен жртвама усташког злочина геноцида 12.00-13.00 Парастос и помен жртвама усташког злочина геноцида. Парастос и помен подразумјевају молитву српску-православну, јеврејску и ромску. 13.00-13.30 Обраћање званичника Извор: ЈУСП Доња Градина Предсједница Републике

Kомеморација за цивилне жртве усташког злочина у селу Раковац код Пала

29. април 2022.

У понедјељак 02.05.2022. године у 10 часова биће одржана комеморација за цивилне жртве усташког злочина у селу Раковац код Пала. У једном дану 11.11.1943. усташе су на два мјеста звјерски убили преко стотину Раковчана. У самоме селу живо је спаљено 59 житеља, од којих 40 дјеце до 14 година старости. Комеморацију организују Основна школа „Мокро“ и Борачка организација општине Пале, у договору са организацијом СУБНОР-а из Пала. У жељи да комеморацијом одамо дужну почаст свим невиним жртвама које су настрадале у ослободилачким ратовима српског народа, и са намјером да од заборава отргнемо сваку жртву, организатори скупа позивају потомке настрадалих, грађане Пала и медије да својим учешћем дамо допринос унапређењу културе

Svijece_001.jpg

Априлске жртве 1941. године – попис

29. април 2022.

Априлске жртве Покоља 1941. године са подручја тадашњег Котара Грубишно Поље. Попис је преузет из књиге Др Ђуро Затезало: Јадовно – Комплекс усташких логора 1941., издавач Музеј жртава геноцида, Београд, 2007. БРЗАЈА (5) Гегић Адам, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Ребић Миле, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Совић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Спајић Раде, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Трбојевић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. ВЕЛИКА БАРНА (127) Бабић Адама Андрија, 29 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Бабић Андрије Павао, 46 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу.

У Загребу, на синоћ откривеном споменику жртвама Холокауста и усташког режима, ни једном речју се не помињу Срби и Роми

28. април 2022.

Управо у време кад је откриван тај споменик, у 18 часова на исти дан 1941. године, у ту железничку станицу улазио је воз са похапшеним Србима са Котара Грубишно Поље. То синоћ нико није поменуо, а сама коинциденција буди мисао да се не ради о случајности. Пише: Александар Миливојевић У Загребу је синоћ откривен споменик жртвама Холокауста и усташког режима, а поводом Дана страдања и јунаштва јеврејског народа. Споменик је завршен још пре годину дана, али због протеста јеврејске заједнице у Хрватској која је сматрала да споменик не може бити посвећен само жртвама Холокауста, он није откривен до синоћ. Међутим, у постигнутом компромису око натписа на споменику се и даље

Филм „Иродови синови“ – The documentary film „Sons of Herod“

23. април 2022.

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

НАЈАВА: Света заупокојена служба (парастос) на мјесту некадашњег логора Даница код Копривнице

22. април 2022.

Служиће се света заупокојена служба (парастос) на мјесту некадашњег логора Даница код Копривнице у СУБОТУ 30. АПРИЛА 2022.Г. С ПОЧЕТКОМ У 12:00 САТИ.  Српске православне црквене општине у Копривници и Великом Поганцу организују по први пут парастос за све невине жртве пострадале у логору „Даница“ у Копривници, који је први основани коцентрациони логор у НДХ. Након оснивања логора 15. априла 1941. године, прве групе логораша су почеле организовано пристизати већ крајем априла исте године. Између 3000 и 4000 Срба, Јевреја, Рома и Хрвата који су се одупрели усташком терору су завршили најприје у Даници а потом и у другим организованим логорима Јасеновцу, Јадовну, Пагу, Госпићу и осталим гдје је већина

Ђурђица Драгаш: Јасеновац – најтужнија српска реч

22. април 2022.

Ко је могао да помисли да ћемо се на једној београдској пијаци, деценијама касније, наћи баш ми – потомци „изабраних“, чудом преживелих?! Назовите то случајношћу, али ја ипак верујем да нас је спојила судбина. Пре више од двадесет година, док сам још била студент, радила сам неколико месеци као продавачица на тезги на једној београдској пијаци. Иако сам на почетку бринула како ћу се снаћи и како ће ме прихватити остали, искусни продавци, недоумице су брзо решене. Схватила сам да моје „комшије“ углавном нису превејани препродавци сумњивих биографија, већ „сапатници“, земљаци, избеглице, људи којима је пијаца силом прилика постала извор прихода. Да није било рата, зла и неимаштине, не верујем

Годишњица пробоја затвореника из Јасеновца

22. април 2022.

Хиљадуседамдесет три преживјела логораша у злогласном усташком логору Јасеновац покушала су на данашњи дан 1945. године, у очајничком јуришу на стражаре, да се докопају слободе, али је у томе успјело само њих 169. У тој највећој „фабрици смрти“ на Балкану у Другом свјетском рату усташе су убиле стотине хиљада махом Срба, Јевреја и Рома. Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој фашистичкој Независној Држави Хрватској, на простору окупиране Југославије за вријеме Другог свјетског рата. Формиран је у августу 1941. године, а осмислио га је један од највећих ратних злочинаца тог доба Макс Лубурић, који био и први командант логора. Логор су уништиле усташе априла 1945. године да

Верници: Папа Фрања би донео мир и толеранцију међу људима

19. април 2022.

Претходних месеци питање посете поглавара Римокатоличке цркве папе Фрање, Србији поново је актуелизовано, а мишљење београдског надбискупа Станислава Хочевара да сада постоје стварне могућности за његов долазак и да би то омогућило дубљи дијалог две цркве, веће, интегралније сећање на прошлост и поглед међу људима, деле и католички верници у Београду. „Папина посета је увек реална, јер то жели и Католичка црква, али колико је остварива зависи од свих становника Србије, поручио је београдски надбискуп Станислав Хочевар за Танјуг на Велики четвртак наводећи да се посета папе Фрање Србији превише пролонгира, али да сада постоје „стварне могућности“ да се то оствари. Верници у анкети Танјуга у недељу, на римокатолички Ускрс,

Дејан Златић: Пребиловци

18. април 2022.

Можда су усташе ’41. биле заведене ко зна чим, па побише људе, жене и децу на правди Бога. Али, шта „заведе“ ове Бобеткове „хероје“ па минираше 1992. године мртве људе? Пребиловци. Усташе побише Србе 1941. На стотине. Не било како. Бацили их у јаму. Ко је погинуо одмах, ни по јада. Добро је прошао. Ко је преживео пад, доживео је прави пакао на земљи. Или боље рећи – испод земље. Умирао полако, данима, од глади, жеђи и болова, окружен лешевима који се распадају и смрде. Међу умирућима, највише је било деце. Јама у Пребиловцима није била једина. Много их је било. На десетине. У свакој од њих на стотине људи.

Не опраштамо док се не покају: Како је у Србији за време Југославије спровођен културни инжењеринг

10. април 2022.

„Пропустили смо пола века ненеговања културне самосвести због геноцида над Србима у Другом светском рату. Временом почеле су страховите ревизије због којих су уметници и жртве ућуткани. Зло није кажњено. Не можемо да опростимо јер се нико није ни покајао“, каже за Спутњик Славица Гароња Радованац говорећи о односу културе и националне трауме. Културна траума као део нашег колективног идентитета тема је новог броја часописа „Култура“ у којем аутори из различитих области – културологије, науке о књижевности, антропологије, филозофије, психологије, социологије говоре о културној рефлексији наших колективних траума какве су сеобе и геноциди, нарочито у 20. веку. Од девет радова представљених у овом зборнику, три се баве траумама геноцида у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Свест о злу

У глобалној сваковрсној кризи која се, извесно, рефлектује на све државе, па

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА