arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Централни скуп 5. маја у Доњој Градини

18. април 2019.

Организациони одбор за одржавање парастоса и помена жртвама злочина-геноцида Независне Државе Хрватске /НДХ/ у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Градини утврдио је данас да ће централна манифестација овим поводом бити одржана 5. маја у Доњој Градини. Дан раније, 4. маја, у Козарској Дубици биће одржана академија посвећена свим јасеновачким жртвама, саопштено је из кабинета предсједника Српске. Организациони одбор позвао је грађане Републике Српске да у што већем броју присуствују обиљежавању Дана сјећања на жртве усташког злочина-геноцида из Другог свјетског рата у Доњој Градини. На сједници су изабрани и предсједник и потпредсједници Организационог одбора, именовани чланови Извршног одбора, те утврђен оквирни програм парастоса и помена жртвама злочина-геноцида. На иницијативу предсједника Републике

Одржана радионица за 50 гимназијалаца из Козарске Дубице и Приједора

18. април 2019.

У Спомен-подручју Доња Градина одржана је радионица поводом обиљежавања 74 године од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша, на којој је учествовало 50 гимназијалаца из Козарске Дубице и Приједора. Директор Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић рекла је да је радионица организована да би ђацима била представљена историографија Независне Државе Хрватске /НДХ/ и концентрационог логора Јасеновац, јер, како је навела, ученици у средњошколском узрасту могу да схвате бруталност таквог логора, који је постојао у Европи у 20. вијеку. „Концентрациони логор Јасеновац један је од најмонструознијих логора у којем су се жртве сретале очи у очи са џелатом. Према броју убијених, он је на трећем мјесту, а према начину убијања је најбруталнији логор

Доња Градина Фото: РТРС

Сутра радионица за средњошколце

16. април 2019.

 У Спомен-подручју Доња Градина сутра ће бити одржана радионица за средњошколце у оквиру активности ове јавне установе поводом обиљежавања 74 године од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша. Циљ је да ученици буду упознати о карактеру Независне Државе Хрватске /НДХ/ и концентрационог логора Јасеновац, најмоструознијег логора у Европи, и о томе какве су посљедице по цјелокупно човечанство идеологије попут оне која је владала у НДХ. Директор Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић рекла је да је ово шеста радионица за средњошколце, те додала да ће ове године учествовати ученици гимназије из Козарске Дубице и Приједора у пратњи професора. Почетак радионице планиран је у 10.30 часова. Међународна комисија за истину о јасеновачком систему

Србија финансира израду пројекта спомен-подручја Доња Градина

11. април 2019.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је на данашњем састанку са предсједником Србије Александром Вучићем у Београду договорено да Србија преузме финансирање израде пројекта Спомен-подручја Доња Градина, а да га касније реализује заједно са Републиком Српском. Додик је рекао новинарима у Београду да је ово био први састанак са представницима компаније која ће наредних мјесеци доставити свој нацрт и да ће тада моћи да каже нешто више о овом пројекту. Он је потврдио да је ријеч о једној од најпрестижнијих свјетских компанија са сједиштем у САД, те да ће реализација пројекта коштати неколико десетина милиона евра. „То ћемо знати када добијемо идејни пројекат спомен-подручја“, рекао је Додик

Кустурица: Прича о жени која се спасавала српску дјецу из Јасеновца

10. април 2019.

Прослављени српски режисер Емир Кустурица изјавио је данас у Београду да ће снимити филм о Јасеновцу у којем су усташе убиле око 700.000 Јевреја, Срба, Рома и антифашиста, те да ће у средишту будућег остварења бити аустријска држављанка личког поријекла која је спасавала дјецу из тог логора смрти. „Овде постоји једна дивна идеја да се, попут Спилберговог филма који је направљен много година након Другог свјетског рата, направи прича о томе како је неко спасавао дјецу. Тај неко је Личанка, Српкиња, а дјеца која су ту била су доминантно српска. Ту су, наравно, били и припадници Јевреја и Рома“, навео је Кустурица на заједничкој конференцији за новинаре са министром културе

Представници Савеза Рома одали почаст жртвама у Доњој Градини

8. април 2019.

Делегација Савеза Рома Републике Српске и представници неколико ромских удружења положили су данас вијенце на спомен-обиљежје невино страдалим жртвама у Доњој Градини, највећем стратишту логора Јасеновац, у коjем је убијено и 40.000 Рома. Предсједник Савеза Рома Републике Српске Александар Машић изјавио је да је ово значајан дан за Роме у цијелом свијету, па тако и у БиХ и Републици Српској. „Савез Рома, као кровна организација у Републици Српској, са својим чланицама и гостима, положио је овдје вијенце жртвама фашистичког терора. Роми не смију да забораве геноцид који је извршен над њима и то треба да преносе на потомке и младе да не забораве да је у Доњој Градини, Уштици и

Попис дјеце

Загонетка Дијане „швабице“

5. април 2019.

Када 28.маја 1945.године, двојица официра ОЗН-е за град Загреб службено посете Дијану Будисављевић рођену Обексер, почеће загонетка, нерешена већ пуних 70 година. Зашто су потегли код госпође педесетих година, супруге угледног професора Медицинског факултета, али ипак Србина, који је некако претекао усташким расним законима, који су чистили као гвоздена метла! Пожурили су, тек три седмице по ослобађању града, још пуног хрватских фашистичких злочинаца, посакриваних „од подрума до тавана“ код својих многобројних обожавалаца! Чиме је то аустријска Немица толико интригирала власт хрватских комуниста, да је посећују одмах по свом уласку у град Загреб? Када у априлу 1941. усташки идеолог Миле Будак, јавно објави намеру да се трећина побије, трећина насилно покрсти

Побијена дјеца у Јасеновцу

Списак побијене деце у логору Јасеновац

5. април 2019.

У Независној Држави Хрватској је за време Другог светског рата 1941-1945 према до сада сакупљеним подацима, а што никако није коначна цифра, убијено 74.762 деце, млађих од 14 година. Међу њима је било 14.528 деце евидентираних као жртве рата, док је над 60.234 детета извршен најтежи облик Покоља. Убијено је 32.054 дечака и 28.012 девојчица. Највише је убијено српске деце – 42.791, ромске – 5.737, муслиманске – 5.434, јеврејске – 3.710 и хрватске – 2.289. za 273 детета није утврђена национална припадност. Животи 37.139 деце угашени су на преко хиљаду стратишта широм НДХ. У хрватским, немачким и италијанским логорима животе је изгубило 23.504 деце од којих су само Јасеновачка стратишта прогутала 19.432 детета. На састанку представника

Меморијал за жртве усташа: Амерички пројекат за Доњу Градину

31. март 2019.

Реномирана архитектонска компанија из Њујорка заинтересована за рад на меморијалу жртвама логора „Јасеновац“. Биро „Дилер Скофидио и Ренфро“ радио у Москви, Њујорку, Бостону, Мајамију… Изградња меморијалног центра Доња Градина, у знак сећања на жртве комплекса логора смрти „Јасеновац“, могла би да почне већ следеће године, а за овај пројекат заинтересована је и чувена кућа за архитектуру и изградњу из Њујорка „Дилер Скофидио и Ренфро“. Представници ове еминентне фирме, како сазнају „Новости“, половином априла долазе у Републику Српску да виде локацију и детаљније се распитају о плановима. Изградњу меморијалног комплекса у Доњој Градини, према договору направљеном прошле године, финансираће заједно Србија и Република Српска. Ангажовање референтне архитектонске установе овом пројекту даће

У Јасеновцу су тишина, по један цвет и свећа сасвим довољни

30. март 2019.

Многи се оправдано питају докле ће Срби и остали народи потомци жртава логора Јасеновац служити као покриће за хрватски антифашизам и на тај начин улепшавати суморну слику стварности у земљи у којој је све присутније изругивање том истом антифашизму, кога се многи одричу и чије вредности многи оспоравају. Ако је Хрватској и њеним властима до антифашизма заиста стало онда она сама треба да води рачуна о томе да га не блати ревизионистичком литературом и не компромитује кокетирањем са отвореним заговорницима усташтва. Српска и јеврејска заједница и антифашисти и ове године неће ићи на службену владину комеморацију у Јасеновцу. То је само логичан след догађања у протеклих неколико година и након

Потенцијални пројектант из Њујорка у априлу у Српској

30. март 2019.

Изградња Меморијалног центра Доња Градина, у знак сјећања на жртве комплекса усташког логора смрти Јасеновац, могла би да почне наредне године, а за овај пројекат заинтересована је реномирана архитектонска комапнија „Дилер Скофидио и Ренфро“ из Њујорка, пишу „Вечерње новости“. „Новости“ сазнају да представници ове реномиране фирме долазе половином априла у Републику Српску да виде локацију и детаљније се распитају о плановима. Према сазнањима „Новости“, они ће претходно боравити у Србији, а током обиласка Доње Градине састаће се са челним људима пројекта изградње Меморијалног центра Доња Градина из Србије и Републике Српске. Дарко Бањац, који је у Народној скупштини Републике Српске задужен за овај пројекат, изјавио је да би први радови

Драгослав Бокан

Драгослав Бокан: „Партизанска герила“ у Загребу

9. март 2019.

Много је писано о „комунистичким илегалцима“ у ратном Загребу под усташком влашћу. Снимљени су и филмови и популарне ТВ серије на ту тему (од „Капелских кресова“ до „Операције стадион“).  Али, да ли је све било баш тако? Да ли су загребачки припадници покрета отпора живели у истом оном стању сталне опасности као и Срби у то време, а усред пакла „Ендехазије“? Када читамо историјске студије, прашњаве текстове (што више никог не занимају), сећања учесника и књиге о „загребачкој партизанској фронти“ долазимо (ко име да чита између редова) до веома занимљивих, сасвим неочекиваних података. На наше изненађење, сазнајемо да је степен сарадње између високих усташких дужносника и Титових „илегалаца“ био изванредно

Марина Љубичић: Сјећање Драгутина Челице

26. фебруар 2019.

Драгутин Челица, иако у позним годинама, веома јасно се сјећа свога дјетињства, које је обиљежено ратом и страдањем најближих чланова породице, другова из дјетињства, комшија. Као јако млад сусрео се лешевима, али и својим очима гледао убиство. И сам је био рањен, али је имао срећу да преживи. У свом свједочењу, датом аутору текста, он и поред временске ди- станце веома јасно разазнаје и наглашава оно што је лично видио и оно што је од других сазнао, сјећајући се чак и од кога је то сазнао. Аутор: Марина Љубичић Кустос-историчар; Меморијални музеј на Мраковици; [email protected] УДК 341.322.5(497.13)“1941/1945:929Челица Д. Кључне ријечи: Драгутин Челица, Новоселци, усташки злочини, устанак, Козара Разговор са Драгутином Челицом

Taња Тулековић: Сјећање Милке Сумрак

23. фебруар 2019.

 Милка Сумрак (1926–2008.), рођена у селу Демировац, 1  преживјела је Покољ на Млади Божић 2 1942. године. Ожиљак тог страдања није био само физички, већ и пуно дубљи, емотивнији. Своје сјећање подијелила је са једним јасним циљем, а то је да се истина о страдању Срба на подручју Козаре и Поткозарја за вријеме Независне Државе Хрватске што боље документује, што даље чује. Њена мисија је испуњена: страдање њене породице, па и ње саме забиљежено је, документовано је и публиковано, те доступно широким масама истраживача ове теме. Аутор: Taња Тулековић, Виши кустос, ЈУ СП Доња Градина; [email protected] УДК 341.485:929Сумрак М. Кључне ријечи: село Демировац, село Драксенић, Козара, логор Јасеновац, усташе Милка Сумрак (р.

ПОЉА ТИШИНЕ-посета Јасеновцу и Доњој Градини

20. фебруар 2019.

Данас се навршава тачно три месеца како сам посетио Јасеновац (Хрватска) и Доњу Градину (Р.Српска). Уједно, данас је тачно и три месеца како не знам како своје утиске да пренесем на папир. Још увек и после деведесет дана и ноћи сећам се јасно сваког погледа, сваке речи и корака, сваког шапата… И те заглушујуће болне тишине. Нанесе нас пут у Јасеновац. Српско место са леве стране Саве, у Хрватској. Путници намерници. Знали смо где идемо, али нисмо знали шта нас чека. Дошли смо са уверењем да знамо много, а отишли са осећајем да, у ствари, нисмо знали ништа. Једноставно о комплексу логора Јасеновац се не учи и не сазнаје кроз

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА