Ћирилично писмо свједочанство је и потврда историјског континуитета и постојања нашег народа, облик испољавања његовог мисаоног, духовног и самосвјесног бића. Ћирилица је матично и првобитно, изворно српско писмо, велике, иако још недовољно испитане старости, за
Срба за трећину мање него прије десет година. Зато овај попис доноси и политичке реперкусије јер уставни закон право на службену употребу језика и писма гарантује само припадницима националних мањина који у општинама и градовима
Иако смо доста писали и у стручним часописима и посебним књигама објављивали стручне радове са конкретним примјерима књижевних текстова чијом обрадом, уз јасне задатке за истраживачко читање, се подстиче његовање културе сјећања на српска страдања
Главне одредбе овог закона, чији је нацрт председник Србије Александар Вучић јуче у Београду уручио српском члану Председништва БиХ Милораду Додику, имају за кључни циљ да се негује, очува и промовише ћириличко писмо као упориште
Чак и они који су свесни да су ћирилицом исписани сви културни трагови српског народа, сви важни записи о постојању Срба кроз векове, често занемарују овај део сопственог идентитета. У жељи да се приближе другима
Ми Срби смо одређени са четири темеља идентитетска а то су: Светосавље, Косовски Завет, Српски језик и ћирилично писмо. Све је то један заједнички блок који нас Србе чини Србима. Част ми је да присуствујем
Предстојатељ трона Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх Српски г. Порфирије, најавио је посету Манастиру Јасеновац, Епархије Пакрачкo-Славонскe, 28.02. ове године. Наше Удружење је, непредвидивим путевима Господњим, дошло до позивнице на тај часни догађај, коју
Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да скандал који се десио са пошиљком из Мостара, која се вратила уз образложење да је „забрањено писање ћирилицом“ подсјећа на 1914. и 1941.
Бећковић је у ауторском тексту за Вечерње новости, поводом одлуке Републичког секретаријата за законодавство да одбаци приједлог измјена Закона о службеној употреби језика и писма којима се штити ћирилица, навео да је ћирилица с неочекиване
Од закона о заштити језика и писама, који је требало да заштити ћирилицу од повлачења пред све агресивнијом латиницом и страним изразима, по свему судећи – нема ништа! Предлог је написан још 2017. године, прослеђен
Конгресна библиотека у Америци српске књиге штампане на латиници категоризује као хрватске, а довољно је погледати да ли је књига штампана у Србији, проверити како се писац зове… Требало би расправити са Конгресном библиотеком у
Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић рекао је у интервјуу за Срну да српски језик и књижевност треба у обазовању да има мјесто какво и припада националном предмету, као и да треба захтијевати
Нема српске латинице. Латиница није ни хрватско писмо, а камоли српско. Латиница је писмо латинског језика. Из латинице, која се развила из писма грчког језика у седмом веку пре Христа, па у првом допуњена са
Нацрт закона о службеној употреби језика две године “путује” од Министарства до народних посланика. Спорне одредбе које латиницу дефинишу као помоћно писмо. Да ли се касни због неслагања премијерке и министра културе. Заштита српског језика
Коме у јужнобанатском селу Баваниште смета манифестација која негује српско писмо, а за 18 година je окупила 60.000 деце из читавог света „У тренутку напада нисам била код куће. Морало се то десити, предвече 25.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
