ћирилица Архиве - Јадовно 1941.

Радивоје Керовић: ЗАШТО САМО ЋИРИЛИЦА?

24. новембар 2023.

Ћирилично писмо свједочанство је и потврда историјског континуитета и постојања нашег народа, облик испољавања његовог мисаоног, духовног и самосвјесног бића. Ћирилица је матично и првобитно, изворно српско писмо, велике, иако још недовољно испитане старости, за које су везана најплеменитија осјећања српског човјека и народа дуж цијеле његове повијесне егзистенције. Утолико она представља битни и препознатљиви симбол српског националног идентитета и самосвијести, националног поноса, достојанства и људског интегритета. Ћирилица је благословено и освећено писмо, кроз црквену употребу у литургичком животу и пракси Српске православне цркве и њоме су исписане богослужбене књиге и највећи дио српске књижевности. Ћирилица је уграђена у наш систем искуства, размишљања и доживљавања свијета и људског битисања, те

РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА У ХРВАТСКОЈ: Остали су само трагови од Срба – ћирилица више није проблем

22. септембар 2022.

Срба за трећину мање него прије десет година. Зато овај попис доноси и политичке реперкусије јер уставни закон право на службену употребу језика и писма гарантује само припадницима националних мањина који у општинама и градовима у којима живе чине више од 30 посто укупног броја становника. У Хрватској се током последњих десет година у највећем проценту смањио број хрватских држављана српске националности као и број вјерника, највише католика и православаца, пренио је Јутарњи лист, пред данашњу објаву нових података прикупљених у прошлогодишњем попису становништва. Удио Срба у становништву Хрватске пао је у посљедњих десет година са 4,36 на 3,2 одсто, показали су резултати пописа 2021. Државни завод за статистику Хрватске

Раде Р. Лаловић: ИНТЕГРАТИВНИ ПРИСТУП КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА У НАСТАВНОЈ ПРАКСИ

6. октобар 2021.

Иако смо доста писали и у стручним часописима и посебним књигама објављивали стручне радове са конкретним примјерима књижевних текстова чијом обрадом, уз јасне задатке за истраживачко читање, се подстиче његовање културе сјећања на српска страдања у 20. вијеку чиме се постиже потпуно разумијевање људске патње у логорима смрти на подручју НДХ, очигледно је да се у наставној пракси још увијек прилично лута. И управо због тога овдје, као помоћ наставницима доносимо један конкретан модел низа часова у интегративној настави у којој обрађујући једну те исту наставну тему наставници више предмета обрадом наведених наставних садржаја доприносе формирању комплетне слике и стицању функционалних знања о српском страдању у 20. вијеку. Тако усвојени

ЋИРИЛИЦА СВУДА – ОД ФАКУЛТЕТА ДО РАЧУНА И ПОТВРДА: Шта пише у нацрту закона који је Вучић предао Додику?

29. август 2021.

Главне одредбе овог закона, чији је нацрт председник Србије Александар Вучић јуче у Београду уручио српском члану Председништва БиХ Милораду Додику, имају за кључни циљ да се негује, очува и промовише ћириличко писмо као упориште нашег националног идентитета. Београд и Бањалука постигли су договор о још једном важном кораку ка заштити српског националног идентитета и јачању заједништва: скупштине Србије и Републике Српске требало би 15. септембра, на Дан националног јединства, слободе и заставе, да усвоје усаглашени Закон о заштити српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма. Главне одредбе овог закона, чији је нацрт председник Србије Александар Вучић јуче у Београду уручио српском члану Председништва БиХ Милораду

Ћирилица на Мирогоју

5. јун 2021.

Чак и они који су свесни да су ћирилицом исписани сви културни трагови српског народа, сви важни записи о постојању Срба кроз векове, често занемарују овај део сопственог идентитета. У жељи да се приближе другима и буду прихваћени, миц по миц тако се удаљавају од себе самих. А ћирилица остаје да у миру почива једино на загребачком Мирогоју. Пише: Оливера Радовић / П-портал.нет Три важна историјска тренутка намећу се некако ове године, што због округлих годишњица, што због тога што илуструју један важан аспект живота Срба у Хрватској. Ради се о једном од дистинктивних елемената припадника српске националне заједнице на овим просторима и односу према њему. О ћирилици. Статус ћирилице

Радован Калабић: Сам је феномен што смо ми Срби до сад опстали

26. мај 2021.

Ми Срби смо одређени са четири темеља идентитетска а то су: Светосавље, Косовски Завет, Српски језик и ћирилично писмо. Све је то један заједнички блок који нас Србе чини Србима. Част ми је да присуствујем Слави, као и служби јутрос удружења Ћирилица, како српска удружења и започињу своје Славе, у цркви као што је било јутрос, са службом у цркви Светог Саве. Ја ћу за овај тренутак, и ако је он свечан, покушати прво да вам одам једно велико признање, јер се ви по мом скромном мишљењу налазите на једном од најтежих фронтова у одбрани српског националног и културног идентитета. По редоследу ствари он би био четврти, али можда и

Владика Ћулибрк – недостојан за владику

17. мај 2021.

Предстојатељ трона Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх Српски г. Порфирије, најавио је посету Манастиру Јасеновац, Епархије Пакрачкo-Славонскe, 28.02. ове године. Наше Удружење је, непредвидивим путевима Господњим, дошло до позивнице на тај часни догађај, коју је једном званичнику Републике Српске упутио, лично се потписавши, Епископ Славонски г. Јован (Ћулибрк). Позивница нас је пренеразила. Написана је латиничним писмом, и на њој се налази печат Српског Православног Епископа Славонског, односно Епархије Пакрачко-Славонске Српске Православне Цркве на латиници! У неверици, обратили смо се писмом Његовој Светости, са молбом за објашњење, савет и утеху. Писмо је послато Његовој Светости, и физички предато у Патријаршији Српске Православне Цркве 11. марта. На наше писмо досад нисмо

Мастиловић: Забране ћирилице најављивале погроме над Србима

14. април 2021.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да скандал који се десио са пошиљком из Мостара, која се вратила уз образложење да је „забрањено писање ћирилицом“ подсјећа на 1914. и 1941. годину, односно времена у којима су након таквих потеза услиједили погроми над Србима. – Сазнање да неко и у 21. вијеку српском народу забрањује употребу ћирилице, осим што је шокантно, истовремено је и ужасавајуће јер неминовно асоцира на 1914. и 1941. годину, када је Србима западно од Дрине било забрањено да користе ћирилицу – рекао је Мастиловић. Он је истакао да је познато да је након такве забране у оба случаја услиједио масовни погром над

Бећковић: Хрватска би могла да заштити ћирилицу прије него Београд

8. април 2021.

Бећковић је у ауторском тексту за Вечерње новости, поводом одлуке Републичког секретаријата за законодавство да одбаци приједлог измјена Закона о службеној употреби језика и писма којима се штити ћирилица, навео да је ћирилица с неочекиване стране добила једно значајно признање, када су обожаваоци кантаутора Ђорђа Балашевића у Загребу исписали ћириличним словима ријеч “бећарац”. Пишући у шаљивом тону, Бећковић наводи да “свако ко се мало боље разуме у великосрпску хегемонију зна да Срби освајања увек почињу са неком што безначајнијом речју, а онда се на ту реч позивају и крену да све што стигну исписују ћирилицом”. – Даш им једну реч, а они навале са свих 30 слова. Зато увек треба

ДРЖАВИ НЕ ТРЕБА ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ: У Секретаријату за законодавство кажу да је за заштиту писма довољна стратегија развоја културе

4. април 2021.

Од закона о заштити језика и писама, који је требало да заштити ћирилицу од повлачења пред све агресивнијом латиницом и страним изразима, по свему судећи – нема ништа! Предлог је написан још 2017. године, прослеђен из Министарства културе владином Секретаријату за законодавство, а „Новости“ су свих ових година пратиле неизвесну судбину овог прописа кога се сви, осим његових писаца и иницијатора, одричу. Тек ове недеље Секретаријат је обелоданио да сматрају да предложени закон није добар и да Министарство културе може да пише нови. У петак су отишли корак даље тврдњом да нам уопште није ни потребан закон који би заштитио национално писмо, већ ће тај посао радити стратегија културе. Из

Владимир Пиштало: Српске књиге на латиници у Америци су „хрватске“

16. фебруар 2021.

Конгресна библиотека у Америци српске књиге штампане на латиници категоризује као хрватске, а довољно је погледати да ли је књига штампана у Србији, проверити како се писац зове… Требало би расправити са Конгресном библиотеком у Америци то што се све српске књиге које се штампају латиницом – а то је велики број – тамо категоризују као хрватска литература, каже за Спутњик награђивани српски писац Владимир Пиштало, однедавно и в.д. управника Народне библиотеке Србије. Он открива за Спутњик да је именовање на место првог човека НБС само убрзало његов планирани повратак у Србију и појачало жељу за – поправљањем ствари. Једна од ствари које би требало поправити је управо и договор

Танасић: Дошло вријеме да и на интернету српски језик буде коректан

21. јул 2020.

Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић рекао је у интервјуу за Срну да српски језик и књижевност треба у обазовању да има мјесто какво и припада националном предмету, као и да треба захтијевати да српски језик на интернету буде коректан, а да и медији и издавачке куће имају лекторе. Танасић је истакао да је српски језик деценијама потискиван на маргине друштва, те напоменуо да није уопште безначајно шта српска дјеца читају на електронским медијама. Он је као примјер навео цртане филмове које дјеца гледају на интернету, али и друге садржаје на „Јутјубу“, који су врло често на хрватском или на врло исквареном српском језику. – Дошло је вријеме

Душко М. Петровић: ЛАТИНИЦА ЈЕ ПИСМО ЛАТИНСКОГ ЈЕЗИКА

20. август 2019.

Нема српске латинице. Латиница није ни хрватско писмо, а камоли српско. Латиница је писмо латинског језика. Из латинице, која се развила из писма грчког језика у седмом веку пре Христа, па у првом допуњена са још два слова, настала су писма западноевропских језика, a у Источној Европи писма оних словенских језика чији је народ пао под римокатоличку цркву. Из латинице је настало и хрватско писмо. Почетком деветнаестог века, пред Илирски препород – који ће, као што је и било планирано, прерасти у хрватски национални покрет – загребачки бискуп Максимилијан Врховац позвао је (1813) „све духовне пастире своје бискупије“ да скупљају народно благо. Био је то, у ствари, позив на велику,

Заштита ћирилице закочена у Влади

15. јул 2019.

Нацрт закона о службеној употреби језика две године “путује” од Министарства до народних посланика. Спорне одредбе које латиницу дефинишу као помоћно писмо. Да ли се касни због неслагања премијерке и министра културе. Заштита српског језика и ћирилице, озваничена у Нацрту закона о службеној употреби језика и писма, готово две године од подношења предлога, ускоро би требало да се нађе пред посланицима српског парламента. Како „Новости“ сазнају, консултације владајуће коалиције око усвајања Нацрта су завршене. Названично се спекулише да се може очекивати отпор хрватске и бошњачке националне заједнице, док је Савез војвођанских Мађара уз извесне козметичке исправке спреман да закон подржи у Скупштини. Двогодишње кашњење се у јавности често тумачило и

Каменована кућа председнице Удружења „Дани ћирилице”

1. јун 2019.

Коме у јужнобанатском селу Баваниште смета манифестација која негује српско писмо, а за 18 година je окупила 60.000 деце из читавог света „У тренутку напада нисам била код куће. Морало се то десити, предвече 25. маја, између два моја боравка у кући, тек што сам испратила и последњег госте наше манифестације ’Дани ћирилице’. Враћам се и у журби не примећујем ништа са улице. Седнем за рачунар, који је до прозора и тада приметим да је разбијен. Видим камен, с тим да је квака спољног окна, од силине ударца, полетела и разбила стакло унутарњег крила. Тада видим срчу по штампачу, папирима, на све стране… Рекла бих да је неко чекао да