Књига Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.

Изненада чујем звук авиона. Аутоматски дограбим пушку и устанем у намјери да станем

Ускоро се чује са свих страна: „Збор, збор“. Кад смо већ добро ушли

Иду према путу они са десне стране, а онда се огласи и наш

Кад су нас постројили за ручак, рекоше да смо ми у билогорском партизанском

Послије подне, кад сам нешто разговарао са Лојзом код њиховог плота, дође један

Кренем ја напајати краве, кад у варошу поче пуцњава – рафали, пушке, али

Маријана нема. Вјеројатно је остао код шефа јер и они се у овој

У дворишту куће ниже Вецка стоји стражар, неки Живков рођак, па смо му

Чујем коментар: „Има доста плијена“. Бункери пред нашом црквом пресијецају цесту, сваки половицу

Изађем ја ван и видим да је плот између ђедове башче и нашег

Неугодно и изненада, грубим дрмусањем за раме, пробуди ме мама: „Дижи се! Јој,

Нешто прије ручка, наврати к нама Ката Гашпаревића, била је у варошу. Остала