arrow up

Подијелите вијест:

Степинцa назвао спасиоцем деце

Скандалозне поруке са откривања споменика надбискупу католичке цркве у Сиску. Покушај изједначавања са Дијаном Будисављевић

Фото РТС.рс
Фото РТС.рс

ЗАГРЕБ, ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“

Пред сисачком катедралом данас је откривен споменик Алојзију Степинцу, без обзира на то што градске власти то нису одобриле, а сисачки бискуп Владо Кошић је том приликом позвао папу Фрању да „одмах“ прогласи кардинала светим.

Али скуп није прошао без политичких и непримерених порука. Наиме, лик Степинца на споменику вајар Томислав Кршњаво урадио је у природној величини, а уз кардинала који носи крст су и двоје деце. Јосип Батеља, задужен за поступак проглашења Степинца светим, објаснио је да је реч о ратној сирочади коју је наводно кардинал спасавао из логора. На откривању споменика није речено да ли је реч о српској деци која су 1942. и 1943. године била смештена у логоре, које је Батеља назвао „прихватилиштима“, готово сентиментално подсећајући како су власти НДХ организовале боравак деце како би родитељи нестали у ратном вихору могли да их нађу.

– Тако је спасено 12.000 деце, што је и заслуга кардинала Степинца – речено је у Сиску, а прећутана историјска истина да су деца одвајана од родитеља и смештана у сурове усташке логоре. Рачуна се да је само у Јасеновцу страдало готово 30.000 деце, а сличну судбину доживљавала су и деца у другим логорима које су држале усташе.

Батеља је покушао и да изједначи Степинца и Дијану Будисављевић, која је заиста учествовала у спасавању деце и из логора смрти избавила више од 15.000 деце. Батеља је рекао да је у спасавању деце из хрватских логора „пресудна била улога Степинца“.

НЕОДВОЈИВОСТ ОД РИМА И ПАПЕ

Због његовог заузимања данас Хрвати имају своју државу. Није се дао сломити, ни одвојити католичку цркву у Хрватској од Рима и папе – рекао је сисачки бискуп Владо Кошић.

Сада покушавају да прикажу да је Степинац помагао Дијани Будисављевић и да је заправо његова заслуга што су деца спасена, што не одговара истини.

– Поздрављам иницијативу из Београда да јој се подигне споменик, али треба подићи споменик и кардиналу Алојзију Степинцу у главном граду Србије, јер без његове помоћи ни Будисављевићева не би могла ништа да уради – рекао је у Сиску Батеља, који је оптужио партизане и послератну власт да је починила злочине, док усташке није ни поменуо.

На откривању споменика Степинцу говорило се и о покушајима да се заустави проглашење кардинала светим, а, иако није директно споменута Српска православна црква, очигледно се на њу мислило.

– Занимљиво да до беатификације блаженог Степинца није било ниједног приговора папи или Ватикану на Степинца. Они су се појавили тек сада, накнадно – речено је у Сиску.

 

Диана Будисављевић
Диана Будисављевић

Бискуп из Сиска Владо Кошић познат по томе да позитивно говори о НДХ, осудио је градску власт која је у рукама СДП-а што је „подметањима спречавала подизање споменика“. „Они не могу да демантују чињеницу да је Степинац волео људе, али и заступао начело да Хрвати морају да живе у независној држави“.

Аутор: Ј. Керблер

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Каква идеја: Споменик Степинцу у Београду

Хрватска црква подиже споменик Степинцу, 8. маја у Зрину …

Да ли је разумно да у Двору буде споменик Степинцу? | Јадовно …

Хрватски усташки Зрињ, на Банији, право је место за споменик …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Миле Вукеља

Рођен 16. новембра 1930. године у селу Доња Драготиња, Приједор Казује: Родитељи су

Добрила Кукољ

Бањалука Свједочи: Рођена сам у једном од најљепших села ко­је је смјештено на

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности, а

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​