fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Стефан Радојковић: Научно ревидирање броја жртава Јасеновца неће ревидирати историју

Имамо поименични списак од око 90.000 жртава Јасеновца,  допуњава се и процена је ће ићи највише до 120.000 или 130.000 страдалих, каже Радојковић.
На дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, 21. октобра, у Народној библиотеци Србије биће промовисана књига „Јасеновац између броја и жртве“, историчара Душана Никодијевића, а у издању Музеја жртава геноцида. Књига се бави бројем страдалих у Јасеновцу, једном од најболнијих тема (не само) овога народа.
Пребројавање жртава и данас траје, више од седамдесет година после окончања Другог светског рата, а у тренутку када су све гласнији покушаји ревизије историје и судбине народâ.Управо због тога што број страдалих у Јасеновцу варира од свега неколико десетина хиљада, ако питате ревизионисте у Хрватској, до 700.000, ако се ослањате на прве процене које су спровеле Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (1944–1948) и Државна комисија за ратну штету (1945–1946).
За разлику од поменутих процена, књига Душана Никодијевића доноси сведочанства преживелих логораша, на основу објављених извора и литературе. Сва тумачења настрадалих, чија сведочења и податке Душан Никодијевић износи, оквирно се крећу између 90.000 и 200.000.
Историчар Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац САС СПЦ и сарадник Музеја жртава геноцида, објашњава за Недељник због чега су бројеви толико различити.„У то време, непосредно након Другог светског рата, те процене су рађене ради потражње одштете. То су биле, као што и сама реч каже, само – процене, од 700.000 страдалих у Јасеновцу, односно 1.700.000 у целој Југославији. То је истовремено и прва званична процена коју је Тито потврдио на два говора у јавности (21. маја у Загребу и 26. маја у Љубљани 1945. године) и као таква постала је неупитна.

Свакако, тада и није могло прецизније да се утврди колики је број страдалих, ни на територији Југославије, а последично ни у НДХ и још уже који је број у Јасеновцу, као симболу страдања у целој Југославији.“

Педесетих година СУБНОР је покушавао да направи попис имена страдалих, али није им успело, да би 1964. године Савезни завод за статистику урадио попис, како би Немачка платила репарацију. Тако се долази до броја од 1.107.102 жртве рата, од којих су 597.323 смртно страдале (у борбама, од директног терора, од гласи, у логорима…) а 509.849 их је преживело. „Иако ни то није апсолутно и до краја методолошки добро урађен попис, он јесте нешто најпоузданије што данас имамо“, каже Радојковић.

Он додаје да за сам комплекс јасеновачких логора „данас имамо поименични списак од око деведесет хиљада људи, он се допуњава сваке године и процена је – опет процена – да ће тај број ићи највише до 120.000 или 130.000 страдалих за те четири године.“

Стефан Радојковић (Извор: Талас.рс)

Он подсећа да је и логор попут Аушвица исто имао погрешну процену страдалих одмах после рата, која је првобитно износила око четири милиона жртва. Четрдесет година касније, након истраживања, без сензационализма, научници су доказали да је убијено између милион и сто и милион и петсто хиљада људи у Аушвицу.

„Да ли то значи да геноцид над Јеврејима није почињен? Не, већ само да је толико људи пописано. Ово бројање јасеновачких жртава скреће пажњу са најважније теме: зашто су ти људи убијани, ко их је убијао и ко су ти људи који су убијани. Уместо да покушате да разумете зашто су ти људи страдали, ви се стално бавите тиме колико их је страдало.

Бројање своди жртве на трауматичан број и зато је Никодијевићева књига вредан допринос теми јер жртвама ՚даје гласՙ. То није неважно питање, али је секундарно у односу на питање зашто, зашто већином Срби, Јевреји и Роми, и због чега су Срби већински страдални народ у НДХ“, каже Радојковић и додаје да Србије не сме да постане земље која ће бити означена као једна од оних који се баве ревизијом историје и холокауста (у рангу са рецимо Мађарском, Хрватском, Литванијом, Пољском, Украјином), а самим тим и неозбиљно схваћена.

„Бита је намера и да је постојао план, а усташки режим је показао све намере да уништи српско становништво у НДХ, без обзира да ли је то било покрштавањем (мењањем њиховог идентитета), протеривањем и наравно убијањем. Не треба да се плашимо да ће научно засновано ревидирање броја променити шта се десило, јер не може да промени историју“.

Зорица Марковић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Недељник, 17. 10. 2019)

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: