Srbi su stradalnički, ali i junački i pobednički narod, Dušan Bastašić u „Srpskom sv(ij)etu“

Srpski biološki korpus je zahvaljujući tome bio drugačiji 1945. i 1995. Jesu nas razbacali na sve strane, ali smo sačuvali (mnoge) glave“, rekao je Dušan Bastašić, predsjednik Udruženja „Jadovno 1941“ u emisiji „Srpski sv(ij)et“ na Nacionalnoj IN4S televiziji.

„Skrivano je to porodično iskustvo. Kažem skrivano jer našim bakama, tetkama u crnim maramama, roditeljima, pa i deci bilo je zabranjeno da govore. Nije im dato ni da odtuguju. A to je značajan momenat, to sećanje, jer smo prepoznali da se zlo ponovo sprema. Mnogi Srbi su otišli pre rata na vreme iz sredina u kojima smo bili manjine, sklonili se tamo gde smo bili većina i tamo se organizovali da pruže otpor. Srpski biološki korpus je zahvaljujući tome bio drugačiji 1945. i 1995. Jesu nas razbacali na sve strane, ali smo sačuvali (mnoge) glave“, rekao je Dušan Bastašić, predsjednik Udruženja „Jadovno 1941“ u emisiji „Srpski sv(ij)et“ na Nacionalnoj IN4S televiziji.

On je govorio o svom iskustvu potomka žrtava sa jedne strane, i sa druge kao sin oficira JNA koji je rođen i odrastao u Zagrebu, i pripremao se da kao stomatolog nastavi karijeru u vojnoj službi, kada je započelo nešto što je naknadno razumijevao kao prve znakove onoga što je uslijedilo:

„Shvatio sam zašto ja kao stomatolog nisam dobio stalan posao, a jesu neki koji su imali manji uspeh od mene, a bio sam i sin vojnog lica. Ozbiljne neprijatnosti su počele 1983. godine, kada je na sastanku Saveza Komunista tačka dnevnog reda bila implementacija tvz. „prištinskog ključa“ na upis na fakultet. To je značilo da se 80 procenata Hrvata uspisuje, i 20 procenata ostalih. Srbi su bili konstitutivan, ravnopravan narod, i ja u čudu vidim da ljudi to prihvataju, pobunim se jer ne mogu da verujem. Odem u Studentski list da to objavim, i nakon dva dana dođe jedan student da mi preti zbog toga. Od oca čujem da planiraju da me izbace sa fakulteta, i da će mi dati rok od 35 dana. Ja dajem 11 ispita u tom periodu, da bih uspeo da diplomiram i odem u vojsku rezervnih oficira. Tada se pojavljuju i ustaški simboli, neugodna retorika, komšije okreću glavu, medijska slika utiče da se crta nekim ugladnim Srbima meta na čelu. Ja sam svoje dvoje male dece poslao u Bosnu 1. maja 1991. a kasnije i njihovu majku kod babe i dede. Među prvima sam napustio Zagreb“.

Ono što je prethodilo tim događajima, u njegovom sjećanju šta se sprema, je obilježavanje 50- ogodišnjice protjeranih i pohapšenih iz Grubišnog Polja, beseda ondašnjeg mitropolita zagrebačko- ljubljanskog Jovana i njegov otac koji čita nekrolog tu gdje su okupljani i vezani Grubišnopoljci otpremani marvenim vagonima dalje, u zloglasne logore.

Prije 12 godina je osnovano udruženje „Jadovno“ koje je jedno u nizu društava koje okuplja potomke srpskih žrtava u NDH, i za to vrijeme su obilježili 13 masovnih grobnica i podigli devet krstova na prostoru Hrvatske, deseti je trebalo da bude podignut prošle godine na prostoru Srbije, ali je to spriječeno. O detaljima možete pogledati na njihovom sajtu (jadovno.com), gdje se nalazi i nekoliko knjiga i dokumentarnih filmova,  čije sadržaje predsjednik Udruženja  Jadovno ističe više puta u ovom gostovanju, a najviše film „Krst nad jamom“.

„ Ustanovili smo Dan sećanja na Jadovno, 24. jun.  Tada govorimo šta se desilo, okupljamo ljude i organizovano odlazimo na ta mesta. Pokušavamo da animiramo državne institucije i ističem da nije dovoljna samo istoriografija, već mora da se neguje kultura sećanja, da komplementarno deluju ljudi raznih profesija i potomci žrtava. Proces deustašizacije u Hrvatskoj nije ni otpočeo, žrtve su prikazane kao žrtve fašističkog  terora. Mi smo organizovali i 2010. posetu kada je došao hrvatski predsednik Ivo Josipović.

Bila je i majka ondašnjeg predsednika Borisa Tadića Nevenka Kićanović, čiji su bližnji stradali u Jadovnu i pitala šta može da pomogne. Rekao sam joj da je najbolje da dovede sina. I on je došao naredne godine“, govori Dušan Bastašić o djelovanju organizacije, i apeluje na one koji hoće i mogu da pomognu da se organizuje odlazak koji je planiran za 19.jun ove godine.

„U vašoj emisiji je dr. Nemanja Dević govorio o dvema dimenzijama – stradalničkoj i pobedničkoj, a ja bih dodao i junačku dimenziju. Mi smo pobedili, jer nije posečeno stablo žrtava, ni sećanje“.

Govori o sudbinama stradalnika, ali i do naših dana nedovoljnom obilježavanju i sjećanju na logore Jastrebarsko, Kruščicu, Gornju Reku, Loborgrad, Krapje, Bračice i druga:

„Imam svedočenje u filmu preživele Renate Fleš, udate Jakovljević. Gospod se pobrinuo da uvek neko pretekne, da bi svedočio. Pomenuo bih jamu Ravni Dolac iznad Livanjskog polja, gde je oko 260 Srba na Ognjenu Mariju bačeno. I nakon šest sedmica i tri dana je izvučeno šest živih žena i jedan muškarac. Imao sam priliku da upoznam jednu, koja je svedočila da su deca padala na meko, na tela, i tako preživela u početku. Najstrašnija je bila žeđ. Pili su vodu koja se slivala niz zidove, i prva su, na žalost,  preminula ta deca. Mnoge su trudne žene tamo umrle. Galka, jedna od preživelih, je svog umrlog sina zamotala u kaputić, i nakon 50 godina je njen sin, kom je dala isto ime, spustio se niz jamu i našao po majčinim instrukcijama svog brata u toj niši“.

Ovo je samo jedno od svjedočenja koje možete čuti od gosta Gordane Janićijević u „Srpskom sv(ij)etu“ na Jutjub kanalu IN4S.

Na kraju je uputio autorima filma „Dara iz Jasenovca“ zahvalnost što su ovako otvorili ovu temu koja je omogućila da istina konačno izlazi na svjetlo dana. Gost „Srpskog sv(ij)eta“ je pozvao sve  potomke stradalnika da razgovaraju sa svojim bakama i djedovima, da to snime  i pošalju na adrese organizacija i ustanova koje se bave kulturom sjećanja.

Milijana Eraković

Izvor: IN4S