За страдање и сатанизацију Србије, за покушаје да се Србима и њему као председнику и у најновије време припишу сва зла на Балкану, Слободан Милошевић је најдиректније оптужио Немачку у којој дуго тиња мржња и жеља за осветом том прскосном и непокорном балканском народу, држави која је вазда стајала као кост у грлу и сметња немачким империјалистичким плановима и циљевима. Поткрепљивање те своје тврдње почео је од Фридриха Наумана, старог немачког теоретичара који је у својој књизи „Средња Европа“ осликао велику Немачку окружену, како је он то квалификовао, „трабантским државицама“ које би биле у потпуној зависности од велике и моћне немачке државе: „Србију Науман не помиње као ‘трабантску државу’- каже Милошевић –

Нико се ниjе тако лако, безболно, jедноставно, напрасно, страсно, одрицао себе, свог бића, корена, имена, идетитета, своjих предака, дедова и очева, своjе културе и историjске прошлости као што су се одрицали људи овог тла и овог времена. Само се нама може догодити да нам заблуда буде ближа од стварности, загонетка од решења, слепило од jасног вида, магла од чистог хоризонта; само нама могу бити ближи људи незнаног корена и неиспитане прошлости од људи са именом, презименом и средњим словом оца и маjке, само се нама може догодити да дамо веру за неверу, умље за безумље. Ако jе у нама остало jош мало поштења, загледаjмо се, бар за тренутак, у –

„Вести“ обjављуjу последња, тек изашла сведочанства jугословенског председника коjа расплићу многе загонетке и недоумице из крваве завршнице 20. века на Балкану У Београду jе представљена новообjављена књига Слободана Милошевића под насловом „Оптужуjем“. Издавач, Удружење грађана „Слобода“, односно приређивачи Милорад М. Радевић, Мариjа Милошевић, Горан Триван и професор др Урош Шуваковић, сабрали су у корице многе познате, али и мање познате или сасвим непознате беседе и изjаве Слободана Милошевића коjе jе изговорио у судници Хашког трибунала, као и оне коjе му нису допустили да их изговори. То jе, како вели Милошевићева ћерка Мариjа, убитачна оптужба против оних коjи су разорили Југославиjу плански и насилно, ратних хушкача и њихових помагача, разних злонамерних

АУТОР: МИЛОШ МИТРОВИЋ Београд, Загреб – Очекуjемо да предсjедник заустави своjу политичко-медиjску кампању производње алтернативне политике Срба у Хрватскоj, непризнавања изабраних представника Срба од опћина до Сабора и изабране српске самоуправе у Хрватскоj под изликом бриге за плурализам међу Србима – каже у разговору за Данас Милорад Пуповац, председник Српског народног виjећа (СНВ) и посланик Самосталне демократске српске странке у Хрватском сабору. Текст (последњи у низу) у недељнику Новости, коjи издаjе СНВ,у коjем jе председник Хрватске Иво Јосиповић, поред осталог, прозван због залагања да фирма Емпорион његовог приjатеља Марка Воjковића без тендера добиjе посао убирања накнада за музичка ауторска права и тиме оствари велику добит био jе повод за жестоке

Поводом писма предсjедника Републике Хрватске, Иве Јосиповића, обjављенога у тjеднику „Новости“ од 16. 8. 2012. године, ми представници водећих организациjа и изабрани представници српске заjеднице у Републици Хрватскоj изражавамо своjе дубоко изненађење и забринутост особним нападом предсjедника републике на Милорада Пуповца, предсjедника СНВ-а, потпредсjедника СДСС-а и заступника у Хрватском сабору. Ми представници водећих организациjа српске заjеднице и изабрани представници Срба у опћинама, градовима, жупаниjама и сабору Републике Хрватске сматрамо да jе риjеч о потезу коjи ниjе у складу с демократским поимањем уставне улоге предсjедника Републике, нити са правилима парламентарне демокрациjе. Таj потез подиже тензиjе у ионако крхким међунационалним односима у друштву, насупрот парламентарноj и стварноj улози СДСС-а, СНВ-а и осталих српских организациjа, коjе раде

Српска народна одбрана из Америке тражи од нових власти да пронађу Михаиловићев гроб. Самарџић: Нови сведоци потврђуjу да jе генерал стрељан и сахрањен у парку иза Белог двора. Генерал све време чуван у подземном склоништу СРПСКА народна одбрана, наjстариjа национална организациjа Срба у САД, поднеће захтев новоj влади Србиjе да обави ексхумациjу посмртних остатака генерала Драже Михаиловића, наjавио jе Славко Пановић, председник овог удружења. Он подсећа да jе СНО jош 2009. расписала награду од 100.000 долара за проналажење Дражиног гроба и да та понуда и даље важи. – Награда ће бити исплаћена после извршених ДНК анализа званичних медицинских институциjа – каже Пановић. У СНО сумњаjу у озбиљност рада Државне комисиjе

Јадранска стража основана jе 1922. Друштвени знак био jе буздован Краљевића Марка извучен напола из мора. (1). У Дому Јадранске страже у Тивту Јадранска стража одржала jе 22.марта 1931. своjу скупштину. Таjник Блажо Ђуровић обраћаjући се омладини истакао jе: „ од тебе омладино, узданицо наша, сви ми очекуjемо остварење своjих снова, … а особито наша браћа и сестре коjи данас чаме у ропству туђина, гледаjу у тебе и чекаjу да им ти наjавиш зору нових дана, ускрснуће своjе.“ Идеал Јадранске страже био jе „Све за Јадран, а Јадран ни за што.“ (2). Делегациjа Јс. из Трпња посетила jе национално село Горњу Врућицу. Од 240 становника учланило се 30 лица, т.j.

О страдању дубровачких Срба од обjаве рата Србиjи 1914. у листу Дубровник :  „Још приjе него jе званично рат био обjављен, подузела су се поjединачна и скупа хапшења свих искрених народних људи, коjи су и  по свом друштвеном положаjу и по свом патриотском раду уживали углед у народу. У прогонима коjе су власти проти њима предузеле узели су отворено и без зазора учешћа и лоше слуге горег господара, од коjих нам jе пок. Аустриjа намрла приличан броj и коjи и дан данас кукаjу за њом и понекад циjене да им се пружа прилика да обнове 1914 годину.”  Прегаоци  из  Дубровника  спроведени су  у тамницу у Шибеник. Као носиоци  великосрпског покрета

Соколи су се од уjедињења 1918. налазили у сукобу са хрватским сепаратистима и делом католичке цркве.  Са издавањем антисоколске посланице католичког епископата, донесене на конференциjи од 17 новембра 1932, и њезиним обjављивањем путем штампе и читањем у католичким црквама 8 jануара 1933. дошло jе до отвореног сукоба.  У Извештаjу за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола 1933. истиче се: „Нападаj нас ниjе изненадио, jер нерасположење са стране католичког епископата било нам jе већ и од пре  познато и осећали смо га на сваком кораку”. (1) Поводом антисоколске посланице Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославиjе, донео jе 16 jануара 1933. у Београду „Изjаву Савеза Сокола Краљевине Југославиjе”. У њоj се истиче