Do sada je u Srbiji postojala manje ili više jasna razlika između Srba i one grupe koja se jedino ispravno može označiti kao antisrbi. Srbi su bili oni koji su baštinili tradicionalne, konzervativne i nacionalne vrednosti. Ona druga strana bila je i ostala opčinjena Evropskom unijom, veštačkim kosmopolitizmom, samoporicanjem, samoodricanjem i odbojnošću prema svom narodu, njegovoj istoriji i tradiciji. Generalno gledano, njima je svaka autentično desničarska vrednost bila strana, a naši svetovi se nisu mešali. Kao da je svaka strana stvorila svoj duhovni prostor u kome je funkcionisala. Svako je ima svoje internet portale, svoje časopise, svoje izdavačke kuće, svoje knjižare, svoje pisce, svoju muziku, svoje glumce, svoja pozorišta, svoje

Glasnik Srba katolika „Dubrovnik” izveštavao je kako o  zbivanjima u Boki Kotorskoj, tako i o istoriji Boke Kotorske. Jovica Perović pisao je u ,,Dubrovniku” o Bokeljima koji su učestvovali u Prvom srpskom ustanku. U svom članku ,,Bokelji u Karađorđevom ustanku” istakao je : ,, … Bez sumnje bilo je i poviše sinova Boke u redovima Karađorđevih boraca i junaka, koji su kao manje čuveni, vremenom prešli u zaborav. Ja ću navesti one, koji su ostavili trajan spomen nakon sebe  …“. Prvog kojeg je naveo bio je Joko Gavrilov Subotić iz Risna. On je zajedno sa 37 svojih drugova stigao 1808. u Srbiju. Karađorđe ga je zajedno sa njegovom družinom iz

Sokolstvo kao liberalna organizacija telesnog vaspitanja, našlo se u frontalnom sukobu sa katoličkim verskim organizacijama. Sa izdavanjem antisokolske poslanice katoličkog episkopata, donesene na konferenciji od 17 novembra 1932, i njezinim objavljivanjem putem štampe i čitanjem u katoličkim crkvama 8 januara 1933. došlo je do otvorenog sukoba. U Izveštaju za 3 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola 1933. ističe se: „Napadaj nas nije iznenadio, jer neraspoloženje sa strane katoličkog episkopata bilo nam je već i od pre poznato i osećali smo ga na svakom koraku”. (1) Povodom antisokolske poslanice Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, doneo je 16 januara 1933. u Beogradu „Izjavu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”. U njoj se ističe da

Bežeći od siromaštva Srbi iz Dalmacije, Vojvodine, Krajine i Crne Gore iseljavali su se u Ameriku. Nacionalni pregaoci težili su da ih okupe u srpska društva. U Americi su postojali: Savez Sjedinjenih Srba „Sloga“, Srpski Kulturni i Dobrotvorni Fond, Crkveno Prosvetni Fond u Njujorku i Srpski Narodni Fond u San Francisku (1). Savez Sjedinjenih Srba „Sloga“ kao najveća srpska organizacija u Americi, okupljao je 1913. više od 9.000 Srba iz Sjedinjenih Država Amerike i Kanade (2). Prvo srpsko gimnastičko društvo bilo je viteško društvo „Dušan Silni“ u Pitsburgu. Posle aneksije Bosne i Hercegovine 1908.  nacionalni pregaoci počeli su da osnivaju sokolska društva. Prvo srpsko sokolsko društvo osnovano je 30. maja

U četvrtak 26. maja 2011. oko dva posle podne sedeo sam u jednom kafiću u strogom centru Beograda, stotinak metara od hotela „Moskva“. Nekoliko minuta ranije javio se preko mobilnog moj dobar poznanik Jevrem da će zbog saobraćajne gužve kasniti desetak minuta. Malen, prijatan kafić bio je pun gostiju. Čula se diskretna muzika, verovatno neka laka južnoamerička pesma. U jednom trenutku kelner je pojačao ton i neki kreštavi, neprijatan ženski glas sa Radio Beograda obavestio je oduševljenim glasom svoje slušaoce, da je „Mladić uhapšen“. Posle se čula izjava „predsednika Srbije“, koji je „izrazio veliko zadovoljstvo“ da je „naša policija uspešno izvršila zadatak“ i dodao: „Ja sam našim stranim prijateljima obećao

ISLAMSKA zajednica u BiH reagirala je na izjavu srpskog člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine Nebojše Radmanovića koji je kazao da „i Hrvatska i Srbija imaju manju ulogu nego što po njegovom mišljenju trebale imati“ te da „Beograd i Zagreb trebaju više voditi računa o BiH nego što sada rade“. „Nije poznato što gospodin Radmanović misli pod ‘malom ulogom’ Hrvatske i Srbije u Bosni i Hercegovini i ‘vođenje više računa’ ove dvije susjedne zemlje o Bosni i Hercegovini, no povijest nas uči da kad god su se hrvatsko-srpske ‘uloge’ i ‘računi’ povećavali u Bosni i Hercegovini, povećavala se i glavobolja bošnjačkog naroda, samo zato što su Bošnjaci“, napisali su u priopćenju

  Srbija je radi evropskih integracija revnosno spremna da igra mazohističku ulogu koja  joj je pripala u kontekstu regionalne saradnje. Na to nas je posetila nedavna „vukovarska idila“. Kuda nas to vodi? Ubrzo pošto je Josipović seo u predsedničku fotelju, pohitao je u Brisel. Tamo je ponovio želju svoje zemlje da što pre, ako je moguće već 2012. godine, postane član EU. No, visoki funkcioneri Unije priredili su mu hladan tuš. Žože Baroso – predsednik Evropske komisije tj. vlade EU – izjavio je: „Hrvatska je ostvarila ogroman napredak, ali treba da ispuni još neke uslove“. A kakvi su oni, pojasnio je Herman van Rompej – predsednik Evropskog sveta – naglasivši