До сада jе у Србиjи постоjала мање или више jасна разлика између Срба и оне групе коjа се jедино исправно може означити као антисрби. Срби су били они коjи су баштинили традиционалне, конзервативне и националне вредности. Она друга страна била jе и остала опчињена Европском униjом, вештачким космополитизмом, самопорицањем, самоодрицањем и одбоjношћу према свом народу, његовоj историjи и традициjи. Генерално гледано, њима jе свака аутентично десничарска вредност била страна, а наши светови се нису мешали. Као да jе свака страна створила своj духовни простор у коме jе функционисала. Свако jе има своjе интернет портале, своjе часописе, своjе издавачке куће, своjе књижаре, своjе писце, своjу музику, своjе глумце, своjа позоришта, своjе

Гласник Срба католика „Дубровник” извештавао jе како о  збивањима у Боки Которскоj, тако и о историjи Боке Которске. Јовица Перовић писао jе у ,,Дубровнику” о Бокељима коjи су учествовали у Првом српском устанку. У свом чланку ,,Бокељи у Карађорђевом устанку” истакао jе : ,, … Без сумње било jе и повише синова Боке у редовима Карађорђевих бораца и jунака, коjи су као мање чувени, временом прешли у заборав. Ја ћу навести оне, коjи су оставили траjан спомен након себе  …“. Првог коjег jе навео био jе Јоко Гаврилов Суботић из Рисна. Он jе заjедно са 37 своjих другова стигао 1808. у Србиjу. Карађорђе га jе заjедно са његовом дружином из

Соколство као либерална организациjа телесног васпитања, нашло се у фронталном сукобу са католичким верским организациjама. Са издавањем антисоколске посланице католичког епископата, донесене на конференциjи од 17 новембра 1932, и њезиним обjављивањем путем штампе и читањем у католичким црквама 8 jануара 1933. дошло jе до отвореног сукоба. У Извештаjу за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола 1933. истиче се: „Нападаj нас ниjе изненадио, jер нерасположење са стране католичког епископата било нам jе већ и од пре познато и осећали смо га на сваком кораку”. (1) Поводом антисоколске посланице Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославиjе, донео jе 16 jануара 1933. у Београду „Изjаву Савеза Сокола Краљевине Југославиjе”. У њоj се истиче да

Бежећи од сиромаштва Срби из Далмациjе, Воjводине, Краjине и Црне Горе исељавали су се у Америку. Национални прегаоци тежили су да их окупе у српска друштва. У Америци су постоjали: Савез Сjедињених Срба „Слога“, Српски Културни и Добротворни Фонд, Црквено Просветни Фонд у Њуjорку и Српски Народни Фонд у Сан Франциску (1). Савез Сjедињених Срба „Слога“ као наjвећа српска организациjа у Америци, окупљао jе 1913. више од 9.000 Срба из Сjедињених Држава Америке и Канаде (2). Прво српско гимнастичко друштво било jе витешко друштво „Душан Силни“ у Питсбургу. После анексиjе Босне и Херцеговине 1908.  национални прегаоци почели су да осниваjу соколска друштва. Прво српско соколско друштво основано jе 30. маjа

У четвртак 26. маја 2011. око два после подне седео сам у једном кафићу у строгом центру Београда, стотинак метара од хотела „Москва“. Неколико минута раније јавио се преко мобилног мој добар познаник Јеврем да ће због саобраћајне гужве каснити десетак минута. Мален, пријатан кафић био је пун гостију. Чула се дискретна музика, вероватно нека лака јужноамеричка песма. У једном тренутку келнер је појачао тон и неки крештави, непријатан женски глас са Радио Београда обавестио је одушевљеним гласом своје слушаоце, да је „Младић ухапшен“. После се чула изјава „председника Србије“, који је „изразио велико задовољство“ да је „наша полиција успешно извршила задатак“ и додао: „Ја сам нашим страним пријатељима обећао

ИСЛАМСКА заjедница у БиХ реагирала jе на изjаву српског члана Предсjедништва Босне и Херцеговине Небоjше Радмановића коjи jе казао да „и Хрватска и Србиjа имаjу мању улогу него што по његовом мишљењу требале имати“ те да „Београд и Загреб требаjу више водити рачуна о БиХ него што сада раде“. „Ниjе познато што господин Радмановић мисли под ‘малом улогом’ Хрватске и Србиjе у Босни и Херцеговини и ‘вођење више рачуна’ ове двиjе сусjедне земље о Босни и Херцеговини, но повиjест нас учи да кад год су се хрватско-српске ‘улоге’ и ‘рачуни’ повећавали у Босни и Херцеговини, повећавала се и главобоља бошњачког народа, само зато што су Бошњаци“, написали су у приопћењу

  Србиjа jе ради европских интеграциjа ревносно спремна да игра мазохистичку улогу коjа  jоj jе припала у контексту регионалне сарадње. На то нас jе посетила недавна „вуковарска идила“. Куда нас то води? Убрзо пошто jе Јосиповић сео у председничку фотељу, похитао jе у Брисел. Тамо jе поновио жељу своjе земље да што пре, ако jе могуће већ 2012. године, постане члан ЕУ. Но, високи функционери Униjе приредили су му хладан туш. Жоже Баросо – председник Европске комисиjе тj. владе ЕУ – изjавио jе: „Хрватска jе остварила огроман напредак, али треба да испуни jош неке услове“. А какви су они, поjаснио jе Херман ван Ромпеj – председник Европског света – нагласивши