Čuveni novinar, reanimator Velike masonske lože u Jugoslaviji, iz testamenta otkriva cijenu koju je srpski Gandi platio za svoju – nepodobnost Tek kad mu je stari prijatelj, Zoran Đinđić, po dolasku na vlast omogućio da pročita svoj dosije na 400 strana, Dragan Tanasić postao je svjestan moći DB pod čijim nadzorom je bio od 1981. Danas, osim uništenog zdravlja, najviše žali za vrijednim materijalima koje su mu izuzeli, intervjuima koje je kao ugledni novinar radio sa značajnim ličnostima. Tako je nestao i onaj sa Arsom Milatovićem, Titovim pratiocem iz prvog susreta s papom. Tanasić se, kao Veliki majstor, našao na meti i zbog obnavljanja masonske loze u SFRJ, odakle je

Knjigu Miloša Timotijevića objavio „Službeni glasnik” U Klubu – knjižari – galeriji „Glasnik ”, knjigu Miloša Timotijevića „Zvonko Vučković – Ratna biografija (1941-1944)”, raspravu o problemima prošlosti i sadašnjosti, predstavili su: dr Kosta Nikolić, recenzent, Borisav Čeliković, urednik i autor. „Kada je 1977. godine Zvonko Vučković, nekadašnji kapetan Jugoslovenske vojske u Otadžbini (JVuO) i komandant Prvog ravnogorskog korpusa, objavio svoja ’Sećanja iz rata’, imao je utisak da su pitanja vezana za Drugi svetski rat još uvek živa, sveprisutna i važna za svakodnevicu, kako srpske emigracije rasute po celom svetu, tako i za stvarnost socijalističke Jugoslavije. Bio je potpuno u pravu. Obe strane su svoj identitet i legitimitet crpile iz događa

Društva „Dušan Silni” i sokoli u Srbiji su pre Prvog svetskog rata primali delegacije hrvatskih sokola svirajući hrvatsku himnu da bi istakli hrvatsku državnost  i ako je Hrvatska tada bila deo Austro-Ugarske Monarhije.  U Sabornoj crkvi u Beogradu 1897. osveštena je zastava Dušana Silnog. Bila su prisutna izaslanstva iz Hrvatske, Rusije, Češke, Bugarske, Dalmacije i Srbi iz Vojvodine. Delegacija  od 22 hrvatska sokola u sokolskom odelu sa zastavom i nekoliko izletnika, koju je predvodio podstarešina Stjepan Mlinarić stigla je 12. juna 1897. u Beograd. Hrvatski sokoli srdačno su dočekani na železničkoj stanici. Na stanici je bio ceo odbor „Dušana Silnog”.  Na peronu je vojna muzika svirala hrvatsku himnu, posle čega

Posle sarajevskog atentata Frankovci su opustošili Dom Dušana Silnog u Dubrovniku, potopili društveni  čamac, skinuli natpis Dušan Silni sa Doma i gimnastičke sprave bacili u more. U članku „Neprosvjećeni i nekulturni” koji je objavljen u listu „Srpska Zora” od 1 (15) jula 1914. : „Iza održatih zadušnica u subotu 4 o. mj. razbijala je i lomilarulja sve što je srpsko u Dubrovniku …Razbijači su najžešće navaljivali na općinu, a najveću su štetu počinili u Srpskom Sokolu „Dušanu Silnom”, gdje su ostali samo goli oštećenizidovi  a sav namještaj, gimnastičke spravei društveni čamac izlomili su razbijači na komadiće“ (1). „Ilustrovani list“ iz Zagreba objavio je 18 srpnja 1914. na naslovnoj strani 4

Viteška društva Dušana Silnog pripremala su svoje članove za borbu za oslobođenje. Geslo dušanovaca bilo je „Vežbaj  mišicu  i oko  za  dobro  Otadžbine”. Viteško vaspitanje bilo je telesno, moralno i  narodnosno  vaspitanje. U njihovim redovima bili su oficiri srpske vojske i pregaoci u Srbiji i okolnim srpskim zemljama. Dušan Silni ustanovio  je  Znak mačevalačkog oficirskog kluba “Dušan Silni”. Na  predlog  Vojislava  Rašića  Beogradsko  društvo  za  gimnastiku  i  borenje  na  skupštini  održanoj  7.aprila 1891.  prihvatilo  je  sveslovensku  sokolsku  ideju   i promenilo   naziv  u  Beogradsko  gimnastičko  društvo „Soko“. Deo  članstva  na  čelu  sa advokatom Jovanom  Stojanovićem   istupio  je  iz  društva i  22. novembra 1892.  osnovao  Građansko  gimnastičko  društvo „Dušan  Silni“. Društvo je

Savez Sokola kraljevine Jugoslavije smatrao je da jedino nacionalna država pruža sigurno jemstvo za opstanak i dalji privredni i kulturni napredak.  Zato  su vaspitavali svoje članove kao buduće branioce naroda i otadžbine pripremajući ih za buduća iskušenja.Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod. Sarađivali su sa sličnim organizacijama Narodnom Odbranom, Savezom dobrovoljaca, Aero-klubom, Jadranskom stražom … . Pri sokolskim društvima radili su streljački odseci. Odseke su vodili aktivni i rezervni oficiri, članovi sokola. Sokolski rad na polju telesnog vaspitanja obuhvatao je razne grane telesnog vežbanja, a posebno su se negovale vežbe sa elementima vojne obuke. Akcija na narodno odbranbenom polju obuhvatala je šoferske tečajeve,