Фељтон: Топлички устанак 1917. године (1) Ратни планови за освајање Србије

Устанак у Топлици и Јабланици угрозио је стратегијски интерес окупатора на простору где су пролазиле важне саобраћајнице према Солунском фронту и Блиском истоку

Народ југоисточне Србије, не пристајући на окупацију, денационализацију, терор и злочине, у поробљеној Европи, започео је оружану борбу за сопствено ослобођење од окупатора.

На скупу у селу Обилићу у Пустој Реци, 21. фебруара 1917. године, окупљене четовође донеле су одлуку за подизање устанка у Топлици, Косаници и Јабланици.

Тај јединствени догађај у новијој српској историји многи истраживачи су, касније, назвали Трећим српским устанком.

Ове, 2017. године навршава се 100 година од тог историјског чина који ће остати трајно упамћен.

Топлички устанак, како је у досадашњој историјској литератури називан, чини саставни део ослободилачке борбе српског народа за слободу у ХХ веку и важан је период Првог светског рата. Подигнут је у позадини непријатељских војски и трајао је месец дана. Такав масован народни бунт на окупираној територији није забележен у светској историји. Нешто слично, али у знатно мањој мери, покренули су Ирци против Енглеске, на иницијативу и у организацији Немачке, и трајао је само два дана. Устанак су подигли и Арабљани против турског царства, али то је била буна у организацији британске обавештајне службе а не и масовни народни устанак.

Устанак је обухватио јужну Србију и територију у сливу Западне и Јужне Мораве, Нишаве, Тимока и Власине. Топличко-јабланички крај био је средиште устаничких борби. Војска, углавном српско сељаштво, познатија као четници, са 12.762 пешака и 364 коњаника, за кратко време успела је да ослободи неколико већих места: Куршумлију, Прокупље, Медвеђу, Блаце, Лебане и Власотинце. Створена је пространа слободна територија са центром у Прокупљу.

Устанак у Топлици и Јабланици угрозио је стратегијски интерес окупатора на простору где су пролазиле важне саобраћајнице према Солунском фронту и Блиском истоку. То је за бугарско-аустроугарског окупатора био тежак ударац, па је у марту и априлу 1917. године покренуо жестоку офанзиву којом је у крви угушио народноослободилачки покрет. Непријатељ је, жестоко светећи се, убио око 35.000 Срба свих узраста и оба пола. Само у Топлици, Косаници, Јабланици и Пустој Реци убијено је око 20.000 Срба. Устаничка села су спаљена, а имовина опљачкана или уништена.

Незапамћени притисак нападача није сасвим неутралисао устаничке чете које су се одржале све до октобра 1918. године, када је ослобођена Србија. Око 1.500 преживелих устаника прикључило се српској и савезничкој војсци и учествовало, септембра и октобра 1918. године, у завршним борбама за коначно ослобођење српских крајева, посебно на Косову и Метохији и у Црној Гори.

Србија је за време Првог светског рата била два пута под окупацијом. Прва од стране аустроугарских трупа, од почетка септембра до средине децембра 1914. године, и захватала је северозападне области Србије, другу су извршиле удружене армије Аустроугарске, Немачке и Бугарске, обухватала је целу Србију и трајала је од јесени 1915. до јесени 1918. године.

Освајањем Србије, новембра 1915. године, Централне силе су сматрале да су реализовале ратне планове на Балканском полуострву. Следећи циљ био им је да војнички успех искористе за остваривања трајне територијалне, привредне и политичке користи, што је значило потпуно уништење независности Србије и Црне Горе.

„Србија мора да умре… Да нестане са земљописне карте … јер би њено постојање значило трајну опасност за мир на Балкану…“, био је војнички и политички мото Аустроугарске, Немачке и Бугарске. У остваривању тог пакленог плана Централним силама придружила се и Турска. Носиоци великобугарске политике на Балкану задовољно су трљали руке јер су поверовали да је дошао час остварења санстефанске Бугарске.

Одмах после завршетка војних операција Србија је распарчана и подељена. Аустроугарска је своју окупациону зону, у војно-административном погледу, организовала као Војногенерални гувернман са седиштем у Београду. Бугарска је, сходно договору од 6. новембра 1915. године, запосела две трећине српске територије и организовала две војно-административне целине: Војноинспекцијску област Морава, са седиштем у Нишу, и Војноинспекцијску област Македонија, са седиштем у Скопљу.

Граница између Војногенералног гувернмана Србије и Војноинспекцијске области Морава ишла је Великом Моравом од Смедерева до Сталаћа, онда гребеном планине Мајсиње, северозападно од Јошје, Здравиња, Змајеваца, села источно од Блаца, врхом код Кашевара, задње линије Копаоника, села Злата, Лебана, Липовице, Огошта, Гњилана, Бетине, Шар-планине и албанске границе.

Области западно од те линије припадале су Аустроугарској, а области источно, укључујући и Вардарску Македонију – Бугарској. Доцније, 10. фебруара 1916. године, Бугарска је добила и приштински и призренски округ. Уговор о демаркационој линији између аустроугарске и бугарске команде потписан је 1. априла 1916. године.

У делу Србије који је припадао Аустроугарској на челу Војногенералног гувернмана био је генерал Јохан гроф Салис-Севис са рангом команданта корпуса и постављао га је цар. Аустријска окупациона зона имала је шест војних округа: Београд, Шабац, Ваљево, Горњи Милановац, Крагујевац и Ћуприју.

Наредбом од 11. фебруара 1916. године Гувернман је проширен и на округе: Ужице, Чачак и западне делове округа Крушевац, а наредбом од 15. марта 1916. године њему су прикључени и окрузи Пријепоље, Нови Пазар и Косовска Митровица.

Од априла 1916. године Гувернман је подељен на 12 округа, 57 срезова и 852 општине и имао је четири одељења: војно, политичко, привредно и судско, која су се делила на више одсека са посебним референтима. Окружне команде су биле организоване на сличној основи, а најнижи органи власти биле су општине.

Бугарска је своје области поделила у шест округа: Нишки, Врањски, Пиротски, Зајечарски, Ћупријски и Пожаревачки. Лесковац је припадао Врањском округу, а Прокупље Нишком. Окрузи су се делили на срезове, а ови на општине. Главна власт у окрузима била је у рукама бугарске војске. По сеоским општинама биле су бугарске цивилне власти под контролом бугарског команданта у главним местима округа.

На челу генералне управе Моравске војноинспекционе области, која је обухватала делове српске територије источно од Велике Мораве до линије разграничења са аустроугарском окупационом зоном на западу и са врањским округом на југу, налазио се генерал Кутичев.

РАЗЛИЧИТИ ИНТЕРЕСИ АГРЕСОРА

Према деоби Србије, агресори су испољили сасвим различите интересе. За Немачку је Србија представљала област за снабдевања и транзит. Требало је експлоатисати њене богате руднике бакра и угља, црпети житарице из пољопривредних рејона и користити железницу која Моравско-вардарском долином води према Солунском фронту, а долином Нишаве према Цариграду. Аустроугарска монархија је преко српске територије желела продор на Исток. Бугарски циљ био је потпуно другачији: на српским територијама желела је проширење своје државе.

Аутор: Новица Пешић

(наставиће се)

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (2) Окупатори су хапсили и стрељали

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (3) Позив на тотално истребљење Срба

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (4) Српско стратиште у Дубокој долини

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (5) Пљачке, злостављања, силовања…

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (6) Формирање првих четничких одреда

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (7) Долазак црногорских четника

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (8) Немоћ окупатора пред устаницима

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (9) Живот бржи од устаничких вођа

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (10) Народ је клицао – „Срећна слобода“

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (11) Ширење српске устаничке државе

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (12) Окупатор креће у гушење устанка

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (13) Ужасни и крвави злочини окупатора

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (14) Херојска смрт Ника Вукчевића

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (15) Четнички одреди настављају борбу

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (16) Делегација устаника креће у Солун

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (17) Горела су читава српска села

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (18) Отпор посустаје, почиње издаја

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (17) Горела су читава српска села

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (19) Стигла је слобода за напаћене Србе