Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera

Tekstom u „Novostima“ zlokobna jugoslovenska Pandorina kutija je otvorena. Iz nje će u godinama koje će uslediti biti pušteni međunacionalni sukobi, raspad države, građanski rat…

Glavni tekst na drugoj strani „Večernjih novosti“ u sredu 24. septembra 1986. imao je nadnaslov u dva reda: „Šta crta a šta precrtava nacrt Memoranduma Komisije Srpske akademije nauka i umetnosti“. Ispod njega stajao je sugestivni naslov „Ponuda beznađa“, upadljivo plasiran i na naslovnoj strani.

Iza ove pažljivo birane redakcijske opreme krio se tekst kojim su prvi put na svetlo dana izneti delovi iz nedovršenog Memoranduma SANU. Već sutradan, na istom mestu u listu našao se i drugi tekst „I AVNOJ je bio lažiran“. Objavljivanjem članka u dva nastavka koji je napisao i potpisao tadašnji član redakcije „Novosti“ Aleksandar Đukanović počeo je jedan od najpoznatijih medijsko-političkih trilera u bivšoj Jugoslaviji.

Sam Đukanović nije sakrio da je tekstove napisao na osnovu nezavršene verzije Akademijinog dokumenta.

„Među članovima SANU i po beogradskoj kulturno-političkoj čaršiji šeta prednacrt dokumenta o stanju u jugoslovenskom društvu“, piše Đukanović.

„Po zamišljenoj proceduri sinoć je akademijina komisija na čelu sa potpredsednikom SANU Antonijem Isakovićem trebalo da odluči o konačnijem izgledu teksta i njegovom eventualnom dostavljanju Predsedništvu Akademije na usvajanje i objavljivanje. Tekst od 70 kucanih stranica, međutim, čita se i prepričava i zaslužuje osvrt i pre nego što dobije zvaničnu formu i konačni sadržaj. Suviše je u njemu nacionalizma, nenaučne nacionalističke i politikantske zapenušanosti da se ne može ostaviti bez ocene iako još nije završen“.

Stariji novinari „Novosti“ dobro se sećaju trenutka kada je Memorandum stigao u redakciju i kako se našao na stranicama novina.

„Glavni urednik ‘Večernjih novosti’ bio je u to vreme Ilija Borovnjak. Aca Đukanović pojavio se jednog dana sa ‘ekskluzivom’. Doneo je sa sobom neki tekst, otkucan na pisaćoj mašini, ukoričen u plave korice. Kako je materijal bio obiman, nekolicina mlađih novinara iz Unutrašnjopolitičke rubrike pomagala mu je u prekucavanju teksta iz plave sveščice. Ubrzo se čulo da je reč o Memorandumu SANU, za čije su postojanje bolje obaveštene kolege već znale. Osećali smo da je taj tekst važan, ali mu nismo pridavali veći značaj. Titrala je, međutim, slutnja da će neki veći đavo da iz toga izađe“, prisećaju se članovi tadašnje redakcije „Novosti“.

Autor članaka, komentatorski intoniranih, žestoko se obrušio na spis akademika. Njegova ideološki budna čula, shodno tadašnjem vremenu, posebno je zaparala rečenica Memoranduma u kojoj se ističe „silno aktuelizovan težak položaj srpskog naroda“.

„Celina nacrta memoranduma i najveći deo stavova u njemu ne mogu da izdrže ozbiljnu naučnu analizu. Oni nisu ni novina u odnosu na dosad poznate nacionalističke i antikomunističke parole i ocene. Kao da ovaj tekst nisu pisali akademici, već akademci kojima nacionalistički vetar kapu nosi. Autori nacrta pretvaraju nauku u politikantstvo, naciju u nacionalizam, istoriju u kriminalni roman, praksu u bezakonje, a budućnost u beznađe“, navedeno je u prvom članku „Novosti“, koji će već sutradan komentarisati cela Jugoslavija.

„NOVOSTI“ KAO VOTERGEJT

Svega dva dana po objavljivanju drugog nastavka u „Novostima“ u zgradu na tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa 7 stiglo je reagovanje Akademije. Drugi čovek SANU, književnik Antonije Isaković u pismu glavnom uredniku Iliji Borovnjaku, u kome ga obaveštava da su „Novosti“ objavile napis o „jednom faktički, a ne samo zvanično“ nepostojećem Memorandumu. On ističe da tekst na kome su bazirane optužbe protiv Akademije ne može da se smatra čak ni prednacrtom niti o njemu uopšte može da se raspravlja pre nego što bude podnet nadležnim telima SANU. „Novosti su došle do jedne od verzija radnog rukopisa na način koji je nečuven za naše prilike“, navodi u pismu o kome će se u narednim mesecima puno raspravljati i polemisati Antonije Isaković. „Izvršena je doslovna krađa hartija za internu upotrebu, kao što se čini prepad na poštu, pretres vozova ili prisluškivanje razgovora. Votergejtovsku aferu otkrili su novinari – u ovom slučaju novinari se služe metodom Votergejta“.

Đukanović, pre nego što će preneti bilo šta iz memorandumskog teksta, poentira, pa i presuđuje:

„Dva su barjaka pod kojim njegovi autori pozivaju na otvaranje očiju. Jedan je nacionalizam, a drugi država. A sve to zajedno zvuči na mnogim stranicama kao novi poziv na bratoubilaštvo i novo prolivanje krvi“.

Autorima Memoranduma zamereno je da su napisali nacionalistički i antikomunistički program, koji „u novoj formi i starim argumentima poziva „Srbe na okup“. Zbog iznete surevnjivosti prema Titu i Kardelju, akademike Đukanović poredi sa Milanom Nedićem, ali i Šimom Đodanom i „drugim istaknutim maspokovcima“.

Pod ideološku lupu, osamdesetih godina često korišćenu i oko mnogo manjih stvari, u Đukanovićevim tekstovima stavlja se i deo Memoranduma koji se bavi prilikama u Hrvatskoj i tamošnjem položaju Srba.

„Da bi svakom građaninu bilo jasno da tekst Isakovićeve komisije predstavlja jedan šovinistički vir, potrudili su se sami autori konstatujući da izuzimajući period postojanja NDH Srbi u Hrvatskoj nikada u prošlosti nikada nisu bili toliko ugroženi koliko su danas“.

Memorandum SANU, jedan od najkontroverznijih dokumenata nastalih u predvečerje raspada Jugoslavije, istina nekompletan i sirov, izašao je na svetlo dana. Dva teksta „Večernjih novosti“ sa izvodima i Đukanovićevim kritičkim osvrtom izazvala su ogromnu reakciju u gotovo svim republikama. Zlokobna jugoslovenska Pandorina kutija je otvorena. Iz nje će u godinama koje će uslediti biti pušteni međunacionalni sukobi, otvoreni separatizam, raspad države, građanski rat…

Odakle „Novostima“ Memorandum – pitanje je koje je obeležilo burne septembarske dane na jugoslovenskoj političkoj sceni. Olujni talas pojačalo je i pisanje beogradske „Politike“ i „Politike ekspres“, kao i zagrebačkog „Vjesnika“, čije su se redakcije na prvu loptu uključile u potragu za informacijama, komentarima, tumačenjima… Uredništvo „Novosti“, zatečeno prvim odjecima i reakcijama, od koje su najžešće stigle iz Hrvatske, na prvu loptu se branilo da je rukopis mogao da se nađe na više mesta u Beogradu, uključujući i Udruženje književnika Srbije.

Poznavaoci društvenih prilika osamdesetih godina sećaju se da su prvi primerci Memoranduma počeli da kruže Beogradom desetak dana pre nego što su njegovi izvodi objavljeni u „Novostima“. Uži krug „pravih ljudi“ uz pravu vezu do geštetner kopije ovog teksta mogao je da dođe, između ostalog, i u Francuskoj 7, tačnije u restoranu Kluba književnika. Postoje svedočenja da su ga prodavali i kolporteri koji su držali omladinsku i revijalnu štampu. Najčešće su to bili „falš“ primerci – loše kopije ili samo pojedini, mahom nečitki, delovi ovog teksta.

SUTRA: Krađa u stanu akademika Đorđevića

Autor: Rade Dragović

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (8) Akademija na udaru komunističkih vođa

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom