На основу захтjева правосудних институциjа БиХ, из САД jе властима БиХ изручена Расема Хандановић, звана “Зоља”, осумњичена за ратне злочине почињене у Трусини код Коњица. У саопштењу Тужилаштва БиХ наводи се да jе Хандановићева са Међународног аеродрома у Сараjеву прослиjеђена у притвор, те ће бити предата поступаjућем тужиоцу Специjалног одсjека за ратне злочине Тужилаштва БиХ. Осумњичена jе под истрагом Специjалног одсjека за ратне злочине Тужилаштва БиХ, те се као бивша припадница Специjалног одреда за посебне намjене при штабу Врховне команде Армиjе Р БиХ “Зулфикар” сумњичи за ратни злочин почињен 16.априла 1993. године у селу Трусина код Коњица. Хандановићева jе осумњичена да jе учествовала у нападу на цивилно становништво хрватске националности

Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против Шабана и Елвира Ђелилбашића коjом их терети да су 1992. године у мjесту Турбе убили српске цивиле Неђељка Кошћу и Божу Катану. Оптужница терети Шабана и Елвира Ђелилбашића да су као припадници “Турбетанског одреда” Армиjе РБиХ поступали противно правилима међународног хуманитарног права, при томе кршећи одредбе Женевске конвенциjе о заштити цивилних лица за вриjеме рата. У оптужници се наводи да су Ђелилбашићи 9. децембра 1992. године, након сазнања да им jе брат Суљо погинуо у борбама са Воjском Републике Српске, у намjери да убиjу грађане српске националности коjи су живjели у мjесту Турбе, дошли до породичне куће Неђељка Кошће и убили га тако што

Институт за нестала лица БиХ и предсjедаваjући Колегиjума директора ове институциjе Амор Машовић главни су кочничари процеса проналаска несталих Срба, изjавио jе предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Он jе навео да податак да jе идентификовано више од 800 Бошњака, а око 25 Срба показуjе праве намjере Машовића и Института, истичући да jе сваки коментар на то сувишан. “Броj ексхумираних и идентификованих лица у БиХ показао jе да Институт ниjе испунио очекивања и да су резултати његовог рада слабиjи од резултата некадашњих ентитетских комисиjа. Очито jе риjеч о промашеном проjекту коjи jе у функциjи само jедног народа – бошњачког”, рекао jе Митровић

Након што их jе Месић умировио, кариjере некадашњих субораца кренуле су различитим путовима: Котромановићева према СДП-у и министарскоj позициjи, Крстичевићева у високи бизнис, па накратко на изборну листу ХДЗ-а Међународни комитет за људска права нашу jе построjбу оциjенио као наjбољу у поступању према заробљеницима, одликовани смо свим одличjима коjа постоjе у овоj држави, а 12 наших субораца оптужено jе за ратне злочине. Кажу да jе Лора била мучилиште, а од тога ништа. Вриjеме ће показати да неке оптужнице нису онакве какве би требале бити… Ово jе у Сплиту, на прослави двадесетогодишњице 72. боjне Воjне полициjе, изjавио њен ратни заповjедник Михаел Будимир. Риjеч jе о човjеку коjи би се – да

Републичка организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила подржава активирање Српског покрета невладиних организациjа “Спона”, чиjи ће глас бити вjетар, снага и подршка здравим патриотским снагама у Републици Српскоj, изjавио jе предсjедник ове организациjе Недељко Митровић. “Наjважниjи задатак `Споне` биће очување Републике Српске и достоjанствен однос према учесницима одбрамбено-отаџбинског рата у Републици Српскоj”, рекао jе Митровић Срни. Савез логораша Републике Српске покренуће почетком jануара инициjативу за активирање рад “Споне”, наjавио jе данас предсjедник овог савеза Бранислав Дукић. Он jе рекао Срни да су међусобну сагласност за активирање “Споне” постигли представници Савеза логораша Републике Српске, Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, Савеза ратннх воjних инвалида и Студентске

Тиме би исправили грешке коjе су чиниле претходне владе коjе су због своjе пасивности, жртвама злочина и њиховим породицама ускратили право на истину, правду и одштету, изjавио jе директор АИ за Европу и централну Азиjу Никола Дакворт, а пренели су хрватски електронски медиjи. У извештаjу АИ посебно jе споменут потпредседник донедавно владаjуће Хрватске демократске заjеднице (ХДЗ) Владимир Шекс о чиjоj се командноj одговорности за злочине у Славониjи говорило за време суђење Бранимиру Главашу, осуђеном за ратне злочине над српским цивилима у Осиjеку. Као и у раниjим извештаjима те међународне организациjе наведено jе и име бившег воjног функицонера, пензионисаног адмирала Давора Домазета, у вези са коjим су се поjавиле информациjе о