Српска Православна Црква своjоj духовноj деци о Васкрсу 2012. године   ИРИНЕЈ по милости Божиjоj православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патриjарх српски, са свим архиjереjима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свима синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав вечне истине, наде и љубави: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Ово jе дан коjи створи Господ, обрадуjмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117,24) Васкрсење Христа и Спаситеља нашег jе, браћо и сестре и сва наша духовна децо широм васељене, „Празник над празницима, и Славље над слављима“ – Чудо над свим чудима и

БАЊАЛУКА, 11. АПРИЛА (СРНА) – Извршни секретар Савеза независних социjалдемократа Раjко Васић сматра да се радикализациjом ставова о БиХ као држави само за Бошњаке реис Исламске заjеднице у БиХ Мустафа Церић промовисао у идеолога стварања исламске државе на простору БиХ. Васић jе истакао да то више нису само сентиментални одбљесци пропуштених ратних и поратних шанси и илузиjа у коjима jе муслимански народ живио и ратовао по основу политике креиране у сараjевском политичком кругу. “Церићеви ставови о томе да jе природниjе рећи Србиjа и Санџак, Хрватска и Далмациjа, него БиХ, наjцрњи jе мононационални териториjализам коjи се поjавио у Европи jош од Мехмеда осваjача и Хитлерове плаве крви”, навео jе Васић у

Београд — На саобраћаjним знацима око Ташмаjдана у Београду освануо расистички оглас: “Исељавам Роме (цигане) из вашег краjа”. Оглас, на ком jе чак остављен и броj телефона, поjавио се на београдским саобраћаjним знацима само два дана након нереда коjи су се догодили у Реснику због усељавања Рома у то предграђе, а у коjима jе повређено 13 олицаjаца и два грађанина.   Према писању Блица, оглас jе поставила особа коjа се потписала као Александар Трипковић, а телефон коjи jе стављен у оглас, заправо ниjе прави.   Иако аутор огласа можда и ниjе озбиљно мислио онуди своjу услугу, саговорници Блица сложни су у оцени да порука добро осликава став друштва према Ромима.   Вођа светски познате групе “Кал” Драган Ристић,

Пoд мojим рукoвoдствoм СДСС je пoстao увaжeнa стрaнкa и рaвнoпрaвни пaртнeр у жупaниjи. Нeки смaтрajу дa сe силoм, рaдикaлизмoм или крoз нoвинскe ступцe мoжe трaжити бoљи зajeднички живoт нa oвим пoдручjимa, кaжe зa Нoвoсти Рaдe Koсaнoвић, бивши прeдсjeдник рeгиoнaлнe oргaнизaциje СДСС-a Kaрлoвaчкe жупaниje. Kaкo бистe oциjeнили пoлoжaj српскe зajeдницe нa пoдручjу Kaрлoвaчкe жупaниje? – Oд 2001. нaoвaмo свaкe гoдинe стaњe сe пoлaкo пoбoљшaвaлo зaхвaљуjући зajeдничким нaпoримa нaс кao прeдстaвникa српскe зajeдницe и жупaниjскoг рукoвoдствa. Meђутим, у пoсљeдњe вриjeмe дoлaзи дo мaњeг пaдa суживoтa, jeр тo зajeдништвo нe oдгoвaрa ни нeкимa у српскoj зajeдници. Пунo je бoљe нeгo приje, aли joш je нeзaдoвoљaвajућe. Имa ли рaзликa oд срeдинe дo срeдинe, гдje

Latinica ФАШИЗАМ jе на маргини. Минорна странчица одаjе почаст усташама и њихову поглавнику. Организира националистички скуп с минорним странкама из окружења. Антифашисти дижу глас. Влада изражава чуђење на Тwиттеру. Чак и Матица хрватска одбиjа уступити своjу дворану за одржавање фашистичког скупа. На први поглед, Хрватска изгледа као нормална еуропска држава. Наиме, у демокрациjи jе чак и будалама допуштено да буду будале. Јасно, у оквирима Устава и закона.   Играjмо улоге   А овом приликом, у поводу саморекламерске акциjе Хрватске чисте странке права, свима jе лако одиграти улоге коjе се од њих очекуjу: од десничарских маргиналаца да провоцираjу, од антифашиста да реагираjу, од власти да то осуди, од медиjа да одаберу

ПАЛЕ – У оквиру новог програма “Филмотека”, коjи реализуjе Кинотека Републике Српске у сарадњи са Филозафским факултетом Универзитета у Источном Сараjеву, на Палама jе одржано вече документарног филма познатог сценаристе и редитеља Симе Брдара. Публика jе синоћ имала прилику да види пет документарних филмова – “Сунце и жица” и “А Бог jе ћутао” , о холокаусту и геноциду у логору Јасеновац, те “Самарице”, “Јовица и Зорица” и “Марjановићи”, филмови коjи говоре о животноj свакодневици и радостима живота. Филмови “Сунце и жица” и “А Бог jе ћутао” су потресне приче о страдању у концентрационом логору Јасеновац и представљаjу аутентично свjедочење о усташком геноциду у вриjеме Другог свjетског рата. Документарни филм “Сунце