arrow up

Подијелите вијест:

Отворени бечки архиви

У салону Народног музеја у Зрењанину отворена изложба „Војводство Србија и Тамишки Банат (1849-1861)“. Изложено безмало хиљаду готово непознатих докумената из 19. века о уједињењу Срба

Изложба Зорана Стевановића кроз 153 експоната, Фото: НМЗ
Изложба Зорана Стевановића кроз 153 експоната, Фото: НМЗ

Зрењанин – У салону Народног музеја у Зрењанину отворена је изложба архивских докумената и другог материјала под називом „Војводство Србија и Тамишки Банат (1849-1861)“, аутора Зорана Стевановића, архивисте у Архиву Војводине.

Изложбену поставку, која је први пут представљена публици 2014. приликом обележавања 165 година од оснивања Војводства Србије и Тамишког Баната, чини 153 експоната, највећим делом из фондова Архива Војводине. На изложби је приказан и ликовни материјал чије су дигиталне копије откупљене од аустријске Националне библиотеке у Бечу.

Такође, представљени су и садржаји ретких аустријских службених листова, као и релевантни статистички подаци. Аутор је обрадио, превео, протумачио и презентовао садржину око 1.000 архивских предмета који су били мање познати, или потпуно непознати, стручној и научној јавности.

Историчар у зрењанинском музеју Срђан Приљева, кустос изложбе, објашњава да је 19. век у политичком, културолошком и историјском смислу детерминисан покретима чији је идејни сиже била борба за националну еманципацију и слободу. Српски народ је државну, политичку, верску и језичку еманципацију изводио у више праваца, користићи различиту методологију.

– Срби у Отоманској империји у првој половини 19. века створили су Кнежевину, која полако преузима ингеренције пуне државности из руку Османлија. Други део српске популације, чије се становништво налазило у Хабзбуршкој монархији, политички кредо градио је кроз борбу за територијално-политичку аутономију. Полазни аксиом српске елите, из обе империје, био је стварање премисе за коначно уједињење Срба – истиче Приљева.

Растакање Османског царства, националне напетости у Хабзбуршкој монархији, борба великих сила, као и индустријска и културна револуција, довели су половином 19. века до снажних превирања на југоистоку Европе. Мађарска револуција, истиче Приљева, изазвала је тектонске поремећаје у Хабзбуршкој монархији. У насталом метежу, Срби реализују део својих амбиција, стварањем територијално-политичке аутономије под називом Војводство Србија и Тамишки Банат (1849-1861).

– Борба народа у југоисточној Европи за сопствену еманципацију и жеља великих сила да наметну утицај на овој територији, изнедрила је процес који је у историографији назван „Источно питање“. Српско питање налазило се у фокусу, изазивајући највеће историјске потресе и промене. Стварање политичке творевине Војводство Србија и Тамишки Банат, послужило је као полазна основа за даље снажење српског политичког фактора у овом делу Европе – наглашава Приљева.

МАЛИ НАРОД, ВЕЛИКА ИДЕЈА

– Српска Војводина у Хабзбуршкој монархији јесте идеја српске државности. Та политичко-територијална аутономија за коју је, од средине 19. века, прихваћен назив Српска Војводина или Војводовина, заправо, није ништа друго него покушај Срба у монархији, једног малог народа који је чинио свега два-три одсто становништва у оквиру 50 милиона становника империје, да успе да очува свој национални идентитет и одбрани идеју државности – изјавио је на отварању изложбе професор др Дејан Микавица, са новосадског Филозофског факултета.

Аутор: Сл. ПАШИЋ

Извор: НОВОСТИ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​