Nećak: Kome smeta udruženje građana „Jadovno 1941.“?

Napasti „Jadovno 1941.“ za antisemitizam, pokušati da se ospori pa čak i onemogući njegov prekopotreban i društveno koristan rad, je štetno.

Upravo čitam literaturu i dostupnu dokumentaciju i istražujem, ideološki zadatu, desetinama godina sistematski sprovođenu, nemoralnu praksu potiskivanja sećanja na Holokaust u Srbiji.

Potiskivanje sećanja na Holokaust je isto što i negiranje Holokausta. U mnogim civilizovanim zemljama je to krivično delo – zločin.

Kod nas to nije.

Ali i kod nas mnogi ljudi koji su usvojili moralne vrednosti, koji poštuju žrtvu, bez obzira na njenu nacionalnu ili versku pripadnost, koji prihvataju kulturu sećanja kao civilizacijsku tekovinu, protive se prekrajanju istorijskih činjenica.

Nažalost, ne radi se samo o Holokaustu. Ni posle bezmalo punih osam decenija još uvek prebrojavamo srpske žrtve koje su stradale u sistemu logora Jasenovac. Da li nismo želeli da saznamo pravu istinu, da li nismo smeli ili nismo umeli, bog će ga znati?

Ali je to naša sramota.

Moramo shvatiti i prihvatiti da su Pokolj i Holokaust deo naše zajedničke tragične istorije.

A kada se grupa građana predvođena dr Dušanom Bastašićem odlučila da otrgne od zaborava stradanja Srba u NDH, da ne dozvoli da žrtve budu samo brojke, da personalizuju što je moguće veći broj stradalih mučenika, da sakupe, obrade, urede i objave svedočenja, materijalne dokaze i neophodne i važne arhive pojedinaca, i sve to ostave državnim institucijama radi verifikacije i dalje upotrebe, sa jedinim ciljem da žrtve ne budu zaboravljene, da nam istina postane dostupna, nekome je zasmetalo „Jadovno 41“.

Neko je „Jadovno 1941.“ optužio za antisemitizam.

Antisemitizam je društvena opasnost i društvo da bi sačuvalo sebe mora se usprotiviti antisemitizmu. Svakako da na svaku pojavu antisemitizma treba reagovati. Antisemitizam se mora osporavati, mora se ukazati na njegovu neutemeljenost, štetnost, pogubnost na njega kao izvor mržnje zasnovane na predrasudama i primitivizmu.

Svakako, i kada je reč o udruženju građana „Jadovno 1941.“ mora se reagovati, i sam sam to činio, dobronamerno i iskreno, kada se za to ukazala potreba.

Ali jedno je kritikovati antisemitizam, ukazati na neutemeljenost, na izvore i posledice, a drugo je koristi kritiku antisemitskih pojava za etiketiranje drugih, za insinuacije i lični obračun.

Napasti „Jadovno 1941.“ za antisemitizam, pokušati da se ospori pa čak i onemogući njegov, kao što sam već naveo, prekopotreban i društveno koristan rad, je štetno.

A ta aktuelna „kritika“ posmatrano kroz prizmu antisemitizma je neprihvatljiva, kao uostalom i svaka zloupotreba borbe protiv antisemitizma.

Ne pohvaliti koristan rad i ne navesti ni jednu uspešnu i pozitivnu aktivnost „Jadovno 1941.“, kojih je bilo mnogo, a optuživati ga za antisemitizam je zlonamerno, ne prihvatljivo delovanje koje ukazuje na prave namere.

U nedostatku materijala za napad na „Jadovno 1941.“ pokušava se da se blati dr Dušan Bastašić, kao i potpuno neosnovano i neumesno članovi njegove uže porodice. Stvarno nedopustivo razračunavanje u jednom civilizovanom društvu.

Jasno je da takvo ponašanje nema nikakve veze sa opravdanom borbom protiv antisemitizma.

Ukažimo na sve eventualne greške u radu, ali podržimo sve pozitivne napore i namere „Jadovno 1941“.

U nedavnim godinama koje su za nama, antisemitizam je u porastu. To je uobičajeno da kad god su društva u bilo kakvoj krizi antisemitizam buja. I bilo bi korisno da se svaka pojava antisemitizma registruje, da se na nju reaguje u skladu sa usvojenom deklaracijom I.H.R.A.

Moramo shvatiti i prihvatiti da su Pokolj, genocid nad Srbima počinjen od strane Nezavisne države Hrvatske i Holokaust deo naše zajedničke tragične istorije.

Neophodno je da sebe uverimo da zajedno moramo učiniti sve što je u našoj moći, da u skladu sa kulturom sećanja, svoje stradale otrgnemo od nedopustivog zaborava. Moramo ukloniti sve ideološke, nacionalističke, pa i „privatne“ razloge koji nastoje da nas spreče u toj svetoj obavezi.

Ukažimo na sve eventualne greške u radu, ali podržimo sve pozitivne napore i namere „Jadovno 1941“.

Autor: Aleksandar Saša Nećak

Od istog autora:

Nećak: Niko nema pravo da osporava usvojenu odrednicu “Pokolj”

Nećak: Kultura sećanja ovde ne stanuje

Aleksandar Saša Nećak: Podneo sam ostavku zbog stavova …

Aleksandar Nećak: SEĆANJE NIJE DOVOLjNO | Jadovno 1941.

Aleksandar Nećak: Svedok sam prećutnog gajenja zaborava prema delovima naše tragične istorije

Aleksandar Nećak: „Zaveštanje“ – film kao spomenik | Jadovno …