arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Служен парастос борцима ВРС погинулим на Теочаку

27. март 2019.

У Бијељини је јуче служен парастос и одата почаст за 58 бораца Војске Републике Српске /ВРС/ који су у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату погинули на подручју Теочака. Парастос је служен у Цркви Светог Ђорђа, након чега су породице погинулих положиле цвијеће и вијенце на централно спомен-обиљежје. Предсједник бијељинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Дарко Стевић рекао је да је на подручју Теочака за вријеме ратних дејстава од 1992. до 1996. године погинуло 58 српских бораца, а највећи број је животе дао, бранећи српска села 26. марта 1993. године и истог дана 1994. године. „Теочак је једно од бројних мјеста-симбола страдања на бранику Република Српске и зато је

Славили саборци „крваве Азре“

27. март 2019.

Обележавање годишњице злогласне 103. бригаде ХВО у Дервенти погодило логораше. На скупу правоснажно осуђени злочинци, као и припадници ОС БиХ Скандалозно обележавање 27-годишњице од оснивања 103. бригаде Хрватског већа одбране (ХВО) у Дервенти, која је за овдашње Хрвате витешка, а за Србе злочиначка, погодило је и огорчило дервентске Србе логораше, који су прошли голготе Рабића и других логора, формираних по упаду војске Хрватске априла 1992. Свечаност је у понедељак уприличена на гробљу, надомак бившег логора на Рабићу, у организацији Удружења драговољаца и ветерана Домовинског рата Дервенћана (УДИВДР). На гробљу, баш уз објекат некадашњег мучилишта за Србе, како је и речено, одржана је главна церемонија полагања венаца, а миса задушница обављена

Милан Ружић: Људи и нељуди

27. март 2019.

Ја, Америко, на дан када се навршава двадесет година од дана када си ти децу мог народа почела убијати, твојој деци не желим смрт, већ живот Навршило се двадесет година откако су утихнуле сирене, али јецаји мог народа су и даље живи као да су наши најдражи убијени јуче. Данас, после двадесет година патње за онима којих више нема, они који су их у гроб отерали, сматрају се нашим најбољим пријатељима и узети су за највише саветнике народа који су затирали. Држава, или државе, која је себе установила кољући и пуцајући на домородачки народ данас више не коље и не пуца, већ бомбардује, јер је за клање и пуцање ипак

Дојче веле: Улице још носе имена усташких челника

26. март 2019.

Улице у /западном/ Мостару и даље носе имена усташких злочинаца Миле Будака, Јуре Францетића, Иве Зеленике, Ђуре Спужевића, Лорковића и Вокића, те Рафаела Бобана, упркос пресуди Уставног суда БиХ да су такви називи неуставни. Посљедња иницијатива – петиција о укидању назива ових улица у Мостару, како наводи Дојче веле, потиче од историчара и колумнисте Вука Бачановића и власника херцеговачког портала „оскок.инфо Ивана Шушњара. Они од високог представника Валентина Инцка траже да укине имена ових пет улица. Међутим, суочавање саовом сјенком прошлости кочи то што је град већ седам година без градског вијећа. Водеће политичке партије не могу се договорити око измјене статута града, напомиње угледни њемачки медиј. У извјештају се

ДИЦ Веритас: IN MEMORIAM крајинским избјеглицама жртвама у агресији НАТО на СРЈ

26. март 2019.

  Некада су имали завичај који се звао Kрајина. Вјеровали су да га не могу изгубити јер су били под заштитом УН-а.У прољеће и љето 1995. године Хрвати им, уз помоћ тих иситих заштитних снага, отеше завичај а њих прогнаше. Били су наивни што су вјеровали да “заштитне снаге” њих треба да штите. МАЈИНО НАСЕЉЕ, 24.04.1999.  Иванчевић Иван (1992), Воларевић Дамир (1970), Воларевић Радивој (1972), Илић Гордана (1924), Ивановић Марко (1995); БАТАЈНИЦА, 18.04.1999. Ракић Милица (1996); ПАЛИЋ, 27.05.1999. Алавања Јека (1929); СУРДУЛИЦА, 31.05.1999.  Поповић Славко (1939), Јањанин Богданка (1923), Вучковић Миланка (1934), Слијепчевић Милан (1909), Малешевић Даница (1931), Павковић Ђорђе (1954), Будисављевић Петар (1939), Напијало Драгић (1929), Жигић Раде (1947),

Фото: Владимир Стојаковић | Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него о страдању Срба

Душан Басташић,: “Покољ” је српски “Холокауст”

26. март 2019.

Када за нешто немате име онда то морате да описујете, при томе често нешто додајете или изоставите, па се на крају све то извитопери или нестане и зато је важно да наши историчари и јавност као “Покољ” именују геноцид Независне Државе Хрватске (НДХ) почињен над православним Србима током Другог свјетског рата. Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић, поводом одлуке овог удружења да страдање Срба од НДХ добије тај посебан назив. Термин “Покољ” у свијету би за српске жртве, како објашњава Басташић, значио као “Холокауст” за јеврејске или “Порајмос” за ромске жртве геноцида. Каже да је још прије двије године научној заједници предлагао

Сутра 78 година од кад је српски народ рекао „НЕ“ фашизму

26. март 2019.

Сутра се навршава 78 година од војног пуча и великих демонстрација у Београду, другим градовима Србије и бивше Југославије који су одредили судбину земље и њен даљи пут ка блоку земаља противница нацистичке Њемачке. Пучем, који је извршен 27. марта 1941. године у један час након поноћи, поништен је протокол о приступању Југославије Тројном пакту / Њемачка, Италија и Јапан/, а који су у име Владе Југославије потписали предсједник Драгиша Цветковић и министар спољних послова Александар Цинцар Марковић. Протокол, који је испровоцирао пуч, а потом и масовне демонстрације потписан је након закључка да је Југославија у стратегијски безизлазном положају и да не може добити никакву помоћ од савезника. Уклоњено је

Додик посјетио Миљу Зечевић, мајку три убијена сина

26. март 2019.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик посјетио је данас у селу Сијековац код Брода Миљу Зечевић, чија су три сина и супруга на кућном прагу убиле хрватске снаге 26. марта 1992. године. Мајку Миљу Зечевић посјетили су и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић. Претходно су бројне делегације положиле вијенце код спомен-плоче у Сијековцу за 46 српских цивила – жена, дјеце и стараца које су прије 27 година звјерски убиле регуларне војне снаге Хрватске са паравојним бошњачко-хрватским формацијама. Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Фотије служио је у Цркви Свете великомученице Огњене Марије Свету архијерејску литургију и парастос. Регуларне снаге Хрватске, са

Ко је био Смаил-ага Ћемаловић, човек спаљен у Јасеновцу?

26. март 2019.

„Босна и Херцеговина ће остати део Србије докле има и једног не само Шумадинца него уопште Србина у овој држави“ „Српски народ, који је имао снаге, да сруши три царевине, тај ће свакако имати још више снаге, да сруши једног србождера Спаху […] Српски народ, који је доказао колико је племенит, неће сигурно ни овога пута поћи странпутицом због изјава др Спахе и његових другова“, пише г. Смаил-ага Ћемаловић крајем 1923. године, у жустром обрачуну са вођом бх. муслимана Смаил-ага Ћемаловић, један од најистакнутијих Срба муслимана прве половине двадесетог века, био је после Великог рата у више наврата председник Општине мостарске. Страдао је у Јасеновцу почетком четрдесет пете. Фото: Српскилегат.рс/Архива

Масакр у селу Сијековцу

26. март 2019.

Најсуровији злочин на простору бивше СФРЈ догодио се у селу Сиjековац, код Босанског Брода, 26. марта 1992. године. Хрватска воjска масакрирала jе 250 Рома, од коjих 116 малишана. Наjмлађем су биле две, наjстариjем 15 година. Они су у конвоjу од четири аутобуса покушали да оду у Италиjу и постоjе докази да су пропуштени кроз српске линиjе. Нико ниjе знао шта се с путницима десило све до 2004. када су ексхумирана 23 дечjа тела у Сиjековцу. Свим жртвама били су извађени органи, а већина jе била обезглављена! У насељу Сиjековац тог 26. марта 1992. године припадници регуларне воjске Републике Хрватске заjедно са паравоjним хрватско-муслиманским jединицама из Хрватске и БиХ коjе су

Врећа брашна или како је почео рат у мом селу

26. март 2019.

„Сине, немам од чега дјеци направит уштипке“… Бабине ријечи запарале су ћаћине уши. Чекао их је данима. Знао је шта ће се догодити. Средина јуна 1992. Коридор према истоку пресјечен. Послије се испоставило да су неки официри у тим данима припремали акцију о којој се и данас испредају митови. На западној страни хаос. Бебе умиру у породилишту, паника, невјерица. Многи нису били свјесни да је рат почео још у марту. Све док није нестало брашна. „Идем док се вратим са страже. Наћи ћу негдје врећу брашна, мајку јој јебем“. Сулуди дани. На једном крају села постављена линија. Срби и Муслимани у рововима. Ма, нису то ровови, то су неке рупице.

НАЈАВА: Јавни час – Логор Топовске шупе

26. март 2019.

Центар за примењену историју (CPI) позива све заинтересоване да се у недељу 31. марта 2019. придруже јавном часу о логору Топовске шупе. Окупљање је предвиђено за 12.00 часова на платоу у Табановачкој улици бр. 11. Овај јавни час водиће историчар Милован Писарри, директор CPI. Учешће је бесплатно. У близини центра Београда између августа и новембра 1941. године налазио се логор за Јевреје и Роме познат као логор Топовске шупе. Зграде у којима су заточеници смештени биле су саставни део велике касарне војске Kраљевине Југославије „Kраљевић Андреј“. Први логораши су били мушки Јевреји из Баната, које су са њиховим породицама локални Немци (фолксдојчери) протерали из те покрајине у Београд; након њих

Предлог да НАТО лечи наше грађане оболеле од рака

26. март 2019.

Предложићемо Јенсу Столтенбергу мирно решење спора. Ако бисмо постигли договор да НАТО о свом трошку лечи грађане Србије оболеле од рака у најбољим болницима у Немачкој и најсавременијим лековима, онда бисмо одустали од тужби. Недавно смо се обратили канцеларији генералног секретара НАТО-а и он нам је за седам дана одговорио да ће нас примити у Бриселу око 15. априлa”, каже професор међународног кривичног права др Срето Ного, председник Удружења грађана „Осиромашени уранијум”. Две хиљаде људи из Београда и укупно четири хиљаде из целе Србије обратило се овом удружењу са медицинском документацијом, после прошлогодишњег професоровог интервјуа за „Политику”. Он је тада апеловао да се јаве оболели од рака из свих крајева

РС: Хрватска да промени локацију за отпад!

26. март 2019.

Међународна конференција о одлагању радиоактивног и нуклеарног смећа на Трговској гори Очекујемо да ће Хрватска преиспитати одлуку да одлаже радиоактивни и нуклеарни отпад на Трговској гори, на граници са БиХ, јер нигде нема да власти једне земље желе да загаде такав природни бисер какав је река Уна, поручила је јуче у Сарајеву Сребренка Голић, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС. Истакла је да би одлагалиште радиоактивног отпада на Трговској гори загадило реку Уну и угрозило око 230.000 становника РС и ФБиХ, који воду за пиће црпе из базена те реке и који живе искључиво од пољопривреде. Река Уна је проглашена природним добром и парком природе, а у непосредној

СА НЕБА ЈЕ СЕЈАНА СМРТ: Исповести учесника највећих битака у одбрани КиМ

26. март 2019.

Драматична искуства учесника највећих битака у одбрани Косова и Метохије 1999. године Време НАТО бомбардовања јединствена је битка у којој су учествовали сви грађани СРЈ, посебно Србије. Војска Југославије имала је у њој главну улогу, а посебно њене јединице које су биле ангажоване на одбрани Косова и Метохије. Трећа бригада ВЈ и њен Приштински корпус одиграли су херојску ролу у операцијама на КиМ. Битке на Паштрику, караулама Кошаре, Морина и Горожуп, као и у дубини територије јединствени су пример херојске одбране и несебичног жртвовања сваког официра и војника. Преносимо аутентична сећања учесника ових операција. Већина ових исповести обједињена је у едицији „Ратник“, чији је издавач Медија центар „Одбрана“. ПУКОВНИК ДУШКО

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА