Stefan Radojković: Naučno revidiranje broja žrtava Jasenovca neće revidirati istoriju

Datum objave: ponedeljak, oktobar 21, 2019
Veličina slova: A- A+
Imamo poimenični spisak od oko 90.000 žrtava Jasenovca,  dopunjava se i procena je će ići najviše do 120.000 ili 130.000 stradalih, kaže Radojković.
Na dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, 21. oktobra, u Narodnoj biblioteci Srbije biće promovisana knjiga „Jasenovac između broja i žrtve“, istoričara Dušana Nikodijevića, a u izdanju Muzeja žrtava genocida. Knjiga se bavi brojem stradalih u Jasenovcu, jednom od najbolnijih tema (ne samo) ovoga naroda.
Prebrojavanje žrtava i danas traje, više od sedamdeset godina posle okončanja Drugog svetskog rata, a u trenutku kada su sve glasniji pokušaji revizije istorije i sudbine narodâ.Upravo zbog toga što broj stradalih u Jasenovcu varira od svega nekoliko desetina hiljada, ako pitate revizioniste u Hrvatskoj, do 700.000, ako se oslanjate na prve procene koje su sprovele Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača (1944–1948) i Državna komisija za ratnu štetu (1945–1946).
Za razliku od pomenutih procena, knjiga Dušana Nikodijevića donosi svedočanstva preživelih logoraša, na osnovu objavljenih izvora i literature. Sva tumačenja nastradalih, čija svedočenja i podatke Dušan Nikodijević iznosi, okvirno se kreću između 90.000 i 200.000.
Istoričar Stefan Radojković, sekretar Odbora za Jasenovac SAS SPC i saradnik Muzeja žrtava genocida, objašnjava za Nedeljnik zbog čega su brojevi toliko različiti.„U to vreme, neposredno nakon Drugog svetskog rata, te procene su rađene radi potražnje odštete. To su bile, kao što i sama reč kaže, samo – procene, od 700.000 stradalih u Jasenovcu, odnosno 1.700.000 u celoj Jugoslaviji. To je istovremeno i prva zvanična procena koju je Tito potvrdio na dva govora u javnosti (21. maja u Zagrebu i 26. maja u Ljubljani 1945. godine) i kao takva postala je neupitna.

Svakako, tada i nije moglo preciznije da se utvrdi koliki je broj stradalih, ni na teritoriji Jugoslavije, a posledično ni u NDH i još uže koji je broj u Jasenovcu, kao simbolu stradanja u celoj Jugoslaviji.“

Pedesetih godina SUBNOR je pokušavao da napravi popis imena stradalih, ali nije im uspelo, da bi 1964. godine Savezni zavod za statistiku uradio popis, kako bi Nemačka platila reparaciju. Tako se dolazi do broja od 1.107.102 žrtve rata, od kojih su 597.323 smrtno stradale (u borbama, od direktnog terora, od glasi, u logorima…) a 509.849 ih je preživelo. „Iako ni to nije apsolutno i do kraja metodološki dobro urađen popis, on jeste nešto najpouzdanije što danas imamo“, kaže Radojković.

On dodaje da za sam kompleks jasenovačkih logora „danas imamo poimenični spisak od oko devedeset hiljada ljudi, on se dopunjava svake godine i procena je – opet procena – da će taj broj ići najviše do 120.000 ili 130.000 stradalih za te četiri godine.“

Stefan Radojković (Izvor: Talas.rs)

On podseća da je i logor poput Aušvica isto imao pogrešnu procenu stradalih odmah posle rata, koja je prvobitno iznosila oko četiri miliona žrtva. Četrdeset godina kasnije, nakon istraživanja, bez senzacionalizma, naučnici su dokazali da je ubijeno između milion i sto i milion i petsto hiljada ljudi u Aušvicu.

„Da li to znači da genocid nad Jevrejima nije počinjen? Ne, već samo da je toliko ljudi popisano. Ovo brojanje jasenovačkih žrtava skreće pažnju sa najvažnije teme: zašto su ti ljudi ubijani, ko ih je ubijao i ko su ti ljudi koji su ubijani. Umesto da pokušate da razumete zašto su ti ljudi stradali, vi se stalno bavite time koliko ih je stradalo.

Brojanje svodi žrtve na traumatičan broj i zato je Nikodijevićeva knjiga vredan doprinos temi jer žrtvama ՚daje glasՙ. To nije nevažno pitanje, ali je sekundarno u odnosu na pitanje zašto, zašto većinom Srbi, Jevreji i Romi, i zbog čega su Srbi većinski stradalni narod u NDH“, kaže Radojković i dodaje da Srbije ne sme da postane zemlje koja će biti označena kao jedna od onih koji se bave revizijom istorije i holokausta (u rangu sa recimo Mađarskom, Hrvatskom, Litvanijom, Poljskom, Ukrajinom), a samim tim i neozbiljno shvaćena.

„Bita je namera i da je postojao plan, a ustaški režim je pokazao sve namere da uništi srpsko stanovništvo u NDH, bez obzira da li je to bilo pokrštavanjem (menjanjem njihovog identiteta), proterivanjem i naravno ubijanjem. Ne treba da se plašimo da će naučno zasnovano revidiranje broja promeniti šta se desilo, jer ne može da promeni istoriju“.

Zorica Marković

Naslov i oprema: Stanje stvari

(Nedeljnik, 17. 10. 2019)

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top