arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ВЕСНА КАПОР: Дан када је Свети Василије разгрнуо кишу и маглу

22. децембар 2019.

Благослови данас и у веке векова, Господе. Децембра 21., више летњег него зимског, велика магла, ветар и кише, овијају Херцеговину и Црну Гору. Затворене су границе и тешко је стићи до Никшића. Мутно и тешко небо – на званичним ТВ каналима никавих (или су крајње штуре) вести нема; човек не може да поверује да је у време великог протока информација (што акцентују непрестано, теоретичари неоколонијализма), стављен катанац на улазак у један град. Заустављене дуге колоне аутобуса и приватних аутомобила у магловитом кишном дану, на политичким границама и на прилазу граду, делују изванвремено. Нека – каже један домаћи свештеник – овако је и боље. Да се сами са собом изнесемо на

ВЈЕРНИЦИ СЕ ОБЈЕДИНИЛИ ОКО МОШTИЈУ СВЕTОГ ВАСИЛИЈА ОСTРОШКОГ

21. децембар 2019.

Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије рекао је у бесједи након Свете архијерејске литургије у Саборном храму у Никшићу да су дужни да уразуме сваког ко срља у проклетство, као и да ће дати Бог да, обједињени око ћивота Светог Василија Острошког Чудотворца, Српска православна црква и њени вјерници преброде искушења. У Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу данас су се око моштију Светог Василија окупили вјерници да би упутили заједничке молитве за љубав и слогу у насталој ситуацији у Црној Гори, поводом најављеног Приједлога закона о слободи вјероисповијести. „Даће Бог да ова искушења, овако обједињени око ћивота Светог Василија, пребродимо. Молимо се Господу да уразуми све оне које су

Божица Живковић Раилић Фото: Синиша Пашалић / РАС Србија

Рајилић: Правосуђе БиХ не занимају српске жртве

21. децембар 2019.

Правосуђе БиХ не занимају српске жртве, што доказује чињеница да још нико није одговарао за злочин на Никољдан 19. децембра 1992. у Горњој Јошаници код Фоче, када је муслиманска војска из Горажда на кућном прагу свирепо убила 56 мјештана, рекла је Срни предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић. Рајилићева је навела да правосуђе БиХ не ради свој посао јер, како је нагласила, није могуће да прођу деценије и више, а да нико није одговарао иако постоје свједоци, убијени и зна се да је злочин у Горњој Јошаници почињен. Она је нагласила да је за правосуђе БиХ обично тако када је ријеч о српским жртвама, те додала

Свети Никола против Деда Мраза

20. децембар 2019.

Од свих крсних слава, Срби најчешће славе светог Николу Чудотворца Мирликијског. Дјеци им поклоне за Божић – коме је то обичај – доноси Дјед Мраз. У ствари, у зависности од тога гдје живе, српска дјеца поклоне, односно пакетиће, од Дједа Мраза добијају и поводом Нове године. Не знам да ли је овај обичај својствен свим народима који су изашли из атеистичког комунизма, али знам да није традиционално српски. Многи Срби, напрасно освијешћени, рећи ће да Дјед Мраз није српски дародавац, него да је то Божић Бата, којег неки укрштају са светим Николом. У највећем дијелу западнохришћанске традиције, у којој божићно поклањање игра значајнију улогу него у источнохришћанској, поклоне доноси свети Никола,

Индеx: Сплит гради споменик усташком јуришнику

20. децембар 2019.

Сплит – У плану локалног руководства у Сплиту је изградња споменика усташи Франи Тентеу на Марјану, пише Index.hr . Градоначелник Сплита, Андро Kрстуловић Опара, из владајуће ХДЗ, прихватио је амандман једног градског одборника и у градски буџет унео ставку за изградњу тог споменика. Портал Index пише да је, дакле, ХДЗ-ов градоначелник Опара прихватио да се под хрватским државним симболом постави споменик усташком јуришнику, који је био активан у покрету Анте Павелића све до ослобођења Сплита, а затим је са својим бројним истомишљеницима кренуо у бег према Аустрији. Будући да је био малолетан, Фране Тенте је с Блајбурга враћен до Бјеловара, а потом пуштен кући у Сплит, град чије су хиљаде

ПОКОЉ НА ПРАЗНИК: Фоча – крвави Никољдан 27 година чека правду

20. децембар 2019.

На Никољдан, 19. децембра 1992. године муслиманска војска из Горажда на кућном прагу свирепо је убила 56 мјештана Горње Јошанице код Фоче. На Никољдан, 19. децембра 1992. године муслиманска војска из Горажда на кућном прагу свирепо је убила 56 мјештана Горње Јошанице код Фоче, међу њима 16 Вишњића, а једна од ријетких преживјелих из ове српске фамилије Душанка Вишњић, данас Лаловић, прича да још памти лица злочинаца, довикивање и пуцњаву док су покушавали да је ухвате. Душанка, која је тада имала непуних 18 година, дан уочи Никољдана дошла је на село код бабе и дједа да заједно са њима дочека и прослави крсну славу. Присјећа се да је помагала баби

Бокан: КАКО ЈЕ НОРМАЛНА ЦРНА ГОРА ПАЛА У БЕОГРАДУ ПЕТОГ ОКТОБРА или О (НЕПРЕПОЗНАТИМ) УЗРОЦИМА И НЕИЗБЕЖНИМ ПОСЛЕДИЦАМА

19. децембар 2019.

Иако сам у наслову већ изрекао све оно најважније што мислим и хоћу да јавно кажем, ипак ћу додати још пар реченица.  Петооктобарска револуција (баш као и она Прводецембарска, из 1918-те) ДОВЕЛА НАМ ЈЕ СТРАНЦЕ НА ЧЕЛО ТАКО ПОНИШТЕНЕ ДРЖАВЕ, без дотадашње суверености и макар трунке истиснке независности и слободе.  Није Војно-технички споразум 1244 из Куманова био права капитулација Србије – већ несрећни Петооктобарски споразум наших међународних (НАТО) непријатеља и огромне већине наше несрећне опозиције. То са колико се неумесних објашњења и неуверљивих оправдања (”нисмо знали”, ”ко је могао да предвиди”…) обавија око овог несрећног догађаја, који је довршио наше самоуништење, започето 1. децембра 1918-те, а настављено 26. августа 1939

ПОКЛОН ГРАДУ НИШУ: ФИЛМ О ИСТОРИЈСКИМ, ВЕРСКИМ И КУЛТУРНИМ ДЕСТИНАЦИЈАМА ГРАДА НИША И ОКОЛИНЕ

18. децембар 2019.

Филм ,,ИСТОРИЈСКЕ, ВЕРСКЕ И КУЛТУРНЕ ТЕКОВИНЕ ГРАДА НИША И ОКОЛИНЕ“, намењен је као поклон граду Нишу од стране ученика и колектива ОШ ,,Бубањски хероји“ из Ниша. Коначно се клапна затворила, филм ,,ИСТОРИЈСКЕ, ВЕРСКЕ И КУЛТУРНЕ ТЕКОВИНЕ ГРАДА НИША И ОКОЛИНЕ“ је завршен после више од три месеца рад. Намењен је као поклон граду Нишу од стране ученика и колектива ОШ ,,Бубањски хероји“ из Ниша. Ова школа већ дужи низ година учествује у међународној руско-српској просветној сарадњи у корелацији између предмета историја и веронаука. Сарадња је остварена са Основном школом № 11 (МОУ ООШ № 11) из Шуjе Ивановске области (Руска Федерација). Пројекат је одобрен од стране Министарства Просвете Руске Федерације,

Југословенски и хрватски режисер Лордан Зафрановић. CC BY 4.0 / WIKIPEDIA/PŘEMYSL OTAKAR

Зафрановић: „Без опроста за злочине остаје простор за мржњу“

18. децембар 2019.

Док неко не клекне у Јасеновцу и не затражи опрост за злочине као што је то учинио Вили Брант у Аушвицу верујем да ће остати простор за нове мржње и ратове у региону, казао је Тањугу редитељ Лордан Зафрановић. Један од најзначајнијих филмских аутора југословенске кинематографије гост је Београда где присуствује дводневној конференцији посвећеној великану филмске критике Ранку Мунитићу у организацији Филмског центра Србије. Зафрановић истиче да је мало разочаран околностима које коче снимање његовог „Дјеца Kозаре“. „До сада смо два пута аплицирали на конкурс Филмског центра Србије и оба пута је наш филм одбијен. Нисмо добили средства али сам сигуран да ћемо у наредном периоду набавити новац и почети

Дејан Мировић: На шта нас подсећа Јасеновац

17. децембар 2019.

Једанаести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је професор Дејан Мировић. Серијал припрема Владимир Димитријевић. Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“ неће улазити

Драгослав Бокан

Драгослав Бокан: СРПКО

17. децембар 2019.

Историја је нешто најактуелније што постоји. А прошлост је херојска и саветодавна сенка садашњости. Ко то не схвата, тај ништа не разуме. У историјском календару сваке нације постоје одређени дани (попут црквених празника) када се прослављају јунаци који су се безрезервно и неустрашиво бацили у паклени огањ најстрашнијих битака зарад своје Отаџбине и њене части.  Ови јунаци су успели да за живота, баш попут светитеља, подигну лествицу очекивања од људског рода, насупрот и изнад свих овоземаљских страхова и смртних стрепњи. Зато нема ничег важнијег за васпитање карактера неке нације од живог подсећања на њене бесмртне јунаке. То је суштина обавезе и дужности свих нас, у сваком времену. А неки од тих бесмртника чак

Мирјана Стојисављевић: Великим покољем до Велике Хрватске или тајна историја усташтва

17. децембар 2019.

Обраћање проф. др Мирјане Стојисављевић на промоцији књиге Академика Василија Крестића „Геноцидом до велике Хрватске“, одржане 16. децембра 2019. у простору Универзитетске библиотеке у Бањој Луци. Поштоване даме и господо, драги пријатељи и саборци, предстaвници удружења Јадовно 1941, удружења Баштионик, Kрајишког културног центра “Свети Сава” Бањалука, односно Сабора крајишких удружења који је организовао представљање књиге академика Василија Крестића  “Геноцидом до велике Хрватске”, поводом дана Српске крајине у Бањалуци,  помаже Бог! Наслов мог излагања гласи: Великим Покољем до Велике Хрватске или тајна историја усташтва             1. Живимо у строго контролисаном свијету у коме се свијест усмјерава на врло рафиниран  начин, путем лажних култова којим су праве вриједности замијењене лажним, што обесмишљава

Милош Ковић: Онај ко одлучује о прошлости, тај одлучује и о будућности

16. децембар 2019.

Нашу историју морамо писати сами, уз наслањање на оно што је светска наука, или ће историју да нам пишу странци, рекао историчар Милош Ковић. Гост Ане Милеуснић у емисији Парабола на новосадској телевизији Мост, био је угледни српски историчар проф. др. Милош Ковић. Највише речи било је о српској историографији, идентитетским питањима, Косову и Метохији и Косовском завету. Нашу историју морамо писати сами, уз наслањање на оно што је светска наука, или ће историју да нам пишу странци. Говорећи о клими у којој се данас пише српска историја, професор Ковић је истакао да „нашу историју морамо писати сами, уз наслањање на оно што је светска наука, или ће историју да

Хрватска планира да складишти нуклеарни отпад у непосредној близини Босне и Херцеговине.

16. децембар 2019.

Наводи се да је складиште изграђено у бившој касарни Југословенске народне армије „Черкезовац“. Међутим, ово је мање од километра од реке Уне и истоименог националног парка. Становништво са обе стране реке и еколози су алармирани. Подручје Трговске горе у хрватској општини Двор, у којој се налази касарна, тектонски је нестабилно и не може да поднесе већи земљотрес. Еколози тврде да је око 300.000 људи дуж целог тока реке Уне у опасности. Хрватска заједница у Двору није само једна од најсиромашнијих у Хрватској, већ је насељена и углавном Србима. Сада се плаше да ће и оно неколико преосталих напустити то подручје. Такође, у Босни и Херцеговини страхују од таласа исељавања. Немачка

Дане Чанковић: Србима православцима, Бошњацима муслиманима

16. децембар 2019.

Поводом покушаја наметања закона о забрани негирања геноцида у Сребреници. Ако Бог да, Бошњаци муслимани ће имати мудрости, племенитости и храбарости да одбаце англосаксонску политику завади па владај, која се покушава увући на мала врата преко покушаја наметања закона о забрани негирања геноцида у Сребреници, када им већ није успјело увлачење такве политике на велика вратра – усвајањем резолуције у Савјету безбиједности УН о геноциду у Сребреници. Узимајући у обзир сложену, а неповољну међународну ситуацију, која може довести до сукоба у многим регионима у свијету, у Европи па и код нас, крајње је вријеме да сагледамо стање у којем се налазимо и доведемо у ред наше односе – српскоправослвне и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА