arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Горан Латиновић

О хрватским уџбеницима историје

1. фебруар 2011.

Мр Горан Латиновић О хрватским уџбеницима историје[1] Након стицања независности 1991. године један од најзначајнијих задатака хрватске државе био је посвећен одгајању свијести о слави и величини хрватског народа у прошлости и о његовој ”хиљадугодишњој” државности. Такво настојање није имало за једину сврху обликовање идентитета савременог хрватског човјека (што је свакако био један од приоритета), већ и његово припремање како за тадашње акције хрватске државе, тако и за оне које би тек требало да услиједе. Осим кроз масовне медије, прије свих телевизију, најпогодније средство за остваривање тог циља били су, природно, уџбеници историје за основне и средње школе. Хрватска прошлост од раног средњег вијека до краја XVIII вијека представљена је

Апел Хрватској електропривреди: Извадити посмртне остатке жртава усташког злочина из 6 јама код Горњег Косиња, идентификовати ДНК методом и достојанствено сахранити

1. фебруар 2011.

Хрватска електропривреда (ХЕП), поново је након више деценија актуелизовала изградњу хидроелектране Косињ -2 у Косињу у северозападној Лици.  Изградњом бране на реци Лици,  низводно  5 км од већ постојеће бране ХЕ Склопе, између брда Цикељ и Вршак к.573, акумулација  ће поплавити села Млаква, Пољан, Градину и засеок Забарје у којима живи српско становништво и Горњи Косињ и Косињски Баковац са околним насељима у којима живи хрватско становништво. ХЕП је добила локацијске дозволе и начелне грађевинске дозволе. До сада је урађен идејни пројекат а да би се наставило на раду главног пројекта потребно је допунити Студију утицаја на околину. Сама градња акумулације и хидроцентрале трајала би пет година. Идејни пројекат и

Прва међународна конференција о Јадовну 1941.

1. фебруар 2011.

Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941.  Бања Лука, 24–25. jуни 2011. Latinica | English Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржана jе у Бањалуци, 24–25. jуна 2011. у Bиjећници Банског двора. Организатори конференциjе           УГ Јадовно1941. Институт за савремену историjу Академиjа наукаи умjетности Р. Српске Научни одбор конференциjе: Проф. др Момчило Павловић Институт за савремену историjу, Београд Проф. др Никола Б. Поповић Академиjа наука и умjетности Републике Српске, Бања Лука Др Милан Кољанин Институт за савремену историjу, Београд Протосинђел мр Јован Ћулибрк Одбор за Јасеновац Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве Мр Горан Латиновић  Универзитет у

Образовни и интернет материјали Јад Вашема

1. фебруар 2011.

    Превод образовних и интернет материjала Јад Вашема         Одбор за Јасеновац Светог АрхиjереjскогСабора Српске Православне Цркве   Представља оваj Превод образовних и интернет материjала Јад Вашема   Интернационалноj школи за студиjе о Холокаусту , Министру образовања Републике Србиjе ,Секретариjату образовања и културе Воjводине . Поводом Успостављања веза између Републике Србиjе и The Task Force for International Cooperation on Holocaust Education, Remembrance, and Research и прве посете делегациjе Интернационалне школе за студиjе о Холокаусту     Нови Сад , 30 jануар , 2007   •  О Јад Вашему •  О Међународноj школи за образовање о холокаусту •  ICHEIC – Програм за образовање о холокаусту у Европи

Dani Novak

My Journey to Jadovno and Pag

1. фебруар 2011.

By Dani Novak | 08.02.2010 I am currently 61years old and most of my life did not have Peace of Mind. I did not understand why until about age 40 when I realized that I am a child of Holocaust survivors. Yes. I knew it theoretically but was not connecting it to my emotional states that were very unstable. I was never admitted to a mental institution but the fears and inner turmoil was almost unbearable. I completed my PhD in pure Mathematics but as a young professor spend many hours just walking in the woods by the university where I worked. This is all past now because I was led

Mileva jovanović – “Podaci – saznanja o sudbini mog oca Milušić (Riste) Milana iz Mostara”

1. фебруар 2011.

Moja saznanja o stradanju mog oca Milušić Milana su na osnovu priče – saznanja moje majke Milušić (Tode) Natalije koja je zajedno odvedena od strane ustaša iz Mostara. – Na dan 2 ili 3. VIII 1941. godine u prepodnevnim časovima odvedeni su sa željezničke stanice u Mostaru (verovatno da su ih ustaše pratili). Majka je pratila oca na voz kojim je trebao da ode u Sarajevo na operaciju vena. Molila je da otputuje i pokazala uput lekara, ali uzalud. Odvedeni su navodno samo na kratko – na informativni razgovor. – Sprovedeni su u gimnaziju „Kraljica Marija“ gde su zatekli oko 200 ljudi – sve viđenijih Srba. Pravili su spisak samo

Vujić Kuzmana Savo: Dragom ocu, vječna slava i hvala !

1. фебруар 2011.

Vujić Mile Kuzman, a po majci, Ljubica rođenoj Krnjajić iz sela Brezovac, rođen je kao najmlađe dijete, 22.11.1919. godine u selu Kričke, mjesni ured D. Čaglić, opština Pakrac Kraljevina Jugoslavija. Živio je i odrastao uz roditelje, sa još dva brata, Stevan i Stanko i sestrom, po imenu Petra. Kada je porastao, kao i ostala djeca, čuvao je po pašnjacima stoku i pomagao roditeljima u raznim seoskim poslovima. U tome razdoblju, u odnosu na braću i svoje vršnjake, isticao se, ponekad i više od ostalih. Kao na primjer, nije bilo na tome području voćke, na koju se Kuzman nije mogao popeti i obrati zrele plodove. Nije se bojao guštera ni zmija,

Вукашин В. Дражић-мој прадеда

1. фебруар 2011.

Усменом предању каже да су моjи преци  у Воjну Краjину прешли из Србиjе,а  тачниjе из околине Кусатка. Писаних сведочанстава,на жалост, о томе немам. На почетку желим да укажем да догађаjе из повести треба писати jер велика jе важност писане речи. Писана реч оставља ожиљак на папиру баш као што су догађаjи из пролећа 1941. године оставили ожиљак на души нас Дражића-потомака Вукашинових. Због тога и jа,ето,пишем ову повест о њему-да остави траг и да jе не поjеде мрак заборава. Моj прадеда Вукашин В.  Дражић рођен jе 1900. године у Чемерници у тадашњоj Држави Цара и Краља,Аустро-угарскоj монархиjи. Био jе прво мушко дете  коjе jе остало у животу (први син Васа

Forma za unos

1. фебруар 2011.

English Удружење Јадовно 1941. позива све потомке убиjених на Јадовну да уколико имаjу податке о своjим побиjеним прецима у комплексу Јадовно, а нису их нашли на овом попису, попуне УПИТНИК ЗА ЖРТВЕ РАТА 1941-1945. Ако сте на постоjећем попису пронашли тражену жртву, а желите уз име додати неки податак, слику или текст о жртви, такође то можете учинити попуњавањем УПИТНИКА.   УПИТНИК jе доступан у формату Acrobat PDF: Упитник за жртве рата 1941-1945. Acrobat PDF документ, 721kB Испуњени УПИТНИК може нам бити прослиjеђен елекронском поштом на адресу: [email protected].   УПИТНИК можете испунити и електронским путем. Упутства су у наставку текста. Можете га испунити и руком, скенирати и такав послати на

Др Ђуро Затезало: Јадовно

О Попису – Књига Јадовно 1.

1. фебруар 2011.

ENGLISH VERSION ДЈЕЛОМИЧНИ ИМЕНИЧНИ ПОПИС ЖРТАВА УБИЈЕНИХ У КОМПЛЕКСУ ХРВАТСКИХ ЛОГОРА СМРТИ ГОСПИЋ – ЈАДОВНО – ПАГ ОД 11. АПРИЛА ДО 21. АВГУСТА 1941. ГОДИНЕ У комплексу логора смрти Независне Државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг, на подручjу Лике, Велебита, подвелебитског подгорjа и острва Пага, у само 132 дана његовог постоjања, усташе и други хрватски злочинци, на наjсвирепиjи начин усмртили су 40.123 жртве, од тек рођене дjеце до људи у дубокоj старости. Међужртвама jе било 38.010 Срба, 1.998 Јевреjа, 88 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, jедан Рус, jедан Ром и jедан Црногорац. Именични попис жртава израдио jе др Ђуро Затезало и обjавио га у свом капиталном дjелу Јадовно – комплекс усташких логора 1941. На сакупљању података и изради именичног пописа Затезало jе, закључно са 1991. годином, радио више од 20 година. Распад СФР Југославиjе онемогућио jе његов даљи рад и због тога

Зоран Чворовић: Зашто је евроатлантизму потребно да Срби забораве Други светски рат

31. јануар 2011.

1. 1. СРПСКА ИСТОРИЈСКА СВЕСТ ИЗМЕЂУ ИНТЕГРАЦИЈЕ У НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК И ИСТИНЕ О НОВОМ ПОРЕТКУ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ ИЗ 1941 Седамдесет година после почетка Другог светског рата, у коме су државе чланице Троjног пакта а посебно њихови домаћи jугословенски савезници – Хрвати, муслимани, Мађари и Албанци, убили, према наjновиjим истаживањима и 1,8 милиона Срба, из историjске свести потомака убиjених наjвећим делом jе избрисан и оваj рат и његове жртве. У уџбеницима историjе реформисаног српског образовања своjе место ниjе нашао ни jедан од наjмонструозниjих покоља Срба коjи jе краjем jула и почетком августа извршен у храму Рођења Пресвете Богородице у Глини. За четири дана у цркви у Глини усташе су побиле

budimir.jpg

Будимир: Саопштење поводом изјаве Хелене Новак

29. јануар 2011.

Поводом изjаве на „Феjсбуку“ вjећнице СДП-а у Градском виjећу Трогира Хелене Новак да „демократиjа подразумjева териториjалну циjеловитост и суверенитет међународно признате Републике Србиjе“ и да jе „Косово српска териториjа откада jе свиjета и виjека те да ће се то ЕУ разбити о главу што jе дозволила Албанцима да имаjу jош jедну мафиjашку државу“, Удружење Срба из Хрватске издаjе за jавнос  С А О П Ш Т Е Њ Е  Иако се овдје ради о личном ставу који је наишао на констернацију и у оквиру њене странке овакво размишљање и изношење ставова наишло је на одобравање и подршку избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске. Када би ови ставови постали и званични ставови СДП-а

Пописат ће се сви који се затекну у Хрватској

28. јануар 2011.

Попис становништва, коjи ће се проводити од 1. до 28. априла, у коме ће учествовати преко 17.500 људи и коjи jе “тежак” 175 милиона куна, свакако jе велик залогаj за државне установе коjе ће га водити, приjе свега за Државни завод за статистику (ДСЗ) – У том послу добро ће нам доћи свака помоћ, укључивши ону из редова мањинских и вjерских заjедница – истиче помоћница равнатеља ДЗС-а Маjа Пекеч. С тим у вези, представници ДЗС-а на челу с равнатељем Иваном Ковачем оциjенили су да jе недавни састанак с представницима Српског народног виjећа (СНВ) био изузетно позитиван и користан. Узимаjући у обзир да нитко не може бити пописан два пута, односно

Invitation to donors

28. јануар 2011.

Invitation to donors to support the organisation of the International “Jadovno 1941” Conference Ћирилица | English Dear Sirs, I address you on behalf of the Association of Descendants and Supporters of the Complex of Ustasha Camps Jadovno 1941. Although our fathers and grandfathers were murdered almost 70 years ago, we, their descendants, still feel that loss as a deep wound. In the area of the complex of Ustasha camp in Jadovno, a predecessor of Jasenovac, in just 132 days, 40,123 Serbs, Jews and other “unsuitable elements”, from the whole of what was the NDH at the time, were murdered in the cruellest ways. The murdered victims were thrown into pits on

Logo-Jevrejska-zajednica-BIH.jpg

МЕЂУНАРОДНИ ДАН СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА

27. јануар 2011.

Јеврејска заједница Босне и Херцеговине, Вијеће Министара Босне и Херцеговине, Министарство за људска права и избјеглице БиХ  у сарадњи с Институтом за истраживање злочина против човјечности и међународног права, организују обиљежавање Међународног дана сјећања на жртве Холокауста 2011. године. Одлуком Генералне Скупштине Уједињених нација, 27. јануар, дан када је 1945. године ослобођен злогласни концентрациони логор Аушвиц, проглашен је Даном сјећања на жртве Холокауста. Исти датум је прихваћен и у Босни и Херцеговини и већ пету годину се обиљежава у организацији Јеврејске заједнице у Босни и Херцеговини и Вијећа Министар БиХ. Датум обиљежавања 27.01.2011. године ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊА МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА Мјесто обиљежавања –  Сала Јеврејске општине у Сарајеву

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА