Obrazovni i internet materijali Jad Vašema

Datum objave: utorak, 1 februara, 2011
Objavljeno u Nekategorizovano
Veličina slova: A- A+

 

 

Prevod obrazovnih i internet materijala Jad Vašema

 

 

 


 

Odbor za Jasenovac Svetog ArhijerejskogSabora Srpske Pravoslavne Crkve

 

Predstavlja ovaj

Prevod obrazovnih i internet materijala Jad Vašema

 

Internacionalnoj školi za studije o Holokaustu , Ministru obrazovanja Republike Srbije ,Sekretarijatu obrazovanja i kulture Vojvodine .

Povodom Uspostavljanja veza između Republike Srbije i

The Task Force for International Cooperation on Holocaust Education, Remembrance, and Research

i prve posete delegacije Internacionalne škole za studije o Holokaustu

 

 

Novi Sad , 30 januar , 2007


 

•  O Jad Vašemu
•  O Međunarodnoj školi za obrazovanje o holokaustu
•  ICHEIC Program za obrazovanje o holokaustu u Evropi
•  Obraz čovečanstva u seni smrti , svečanost na dan sećanja na holokaust , 27.  januara 2006.
•  Priprema za dan sećanja na holokaust : uputstva nastavnicima

O Jad Vašemu

 

” Podići ću u kući svojoj i među svojim zidovima spomenik i ime ( Yad Vashem )… daću im v e čno ime koje neće biti iskorenjeno ( Isaija 56:5)

Jad Vašem , Spomen – institucija za žrtve i heroje holokausta (Holocaust Martyrs’ and Heroes’ Remembrance Authority), utemeljen je 1953. zakonom koji je izglasao izraelski Kneset . Od osnivanja Jad Vašemu je povereno da dokumentuje istoriju jevrejskog naroda za vreme holokausta , kao i da čuva spomen i priču svake od šest miliona žrtava i da prenosi nasljeđe holokausta novim pokolenjima preko arhiva , biblioteke , škole , muzeja i priznavanja Pravednika među narodima . Smešten na Gori sećanja u Jerusalimu , Jad Vašem je veliki kompleks sa stazama oivičenim drvoredima koje vode do muzeja , izložbi , arhiva , spomenika , skulptura i spomen – područja .

 


 

O Međunarodnoj školi za obrazovanje o holokaustu
(The International School for Holocaust Studies)

Utemeljena 1993. godine , Međunarodna škola za obrazovanje o holokaustu organizuje obrazovne programe i izrađuje obrazovne materijale za raznolike ciljne grupe i obrazovne organizacije u Izraelu i u svetu . Obrazovanje o holokaustu , kako ga je definisala i razvila Međunarodna škola , jeste multidisciplinarno , višestrano i višesmerno , a fokusira se na način na koji su ljudi živeli pre , tokom i nakon holokausta kao i na “ izbor bez izbora ” s kojim su ljudi bili prisiljeni da se suoče u holokaustu .

Međunarodna škola za obrazovanje o holokaustu jedina je škola takve vrste u svetu a naše osoblje je potpuno posvećeno obrazovanju o holokaustu . Mi verujemo da je naša misija da obogatimo znanje pedagoga iz celog sveta i da im pružimo pedagoške smernice i prikladna oruđa za nastavu o ovoj teškoj problematici .

Naš interdisciplinarni pristup obrazovanju o holokaustu – kroz umetnost , muziku , književnost , teologiju i pozorište – omogućuje učenicima da steknu šire razumevanje onoga što se u tom vremenu dogodilo .

 


 

ICHEIC- PROGRAM ZA OBRAZOVANjE O HOLOKAUSTU U EVROPI
The ICHEIC Program for Holocaust Education in Europe

Poslednjih godina bili smo svedoci rastućeg zanimanja evropskih zemalja za obrazovanje o holokaustu i za sećanje na holokaust . Mnoge od tih zemalja zvanično su uvele spomen – dane i obrazovne programe , te su stoga povećale potrebu za preciznim i relevantnim nastavnim programima i pedagoškim rukovođenjem .

Kako bi što bolje savladala te izazove , Međunarodna škola za obrazovanje o holokaustu ustanovila je ICHEIC program za obrazovanje o holokaustu u Evropi , čiji je cilj da širom Evrope proširi nastavu o holokaustu , naročito u okviru zvaničnog obrazovanja . Važan cilj ICHEIC programa je stvaranje mreže nastavnika , kako bi se proširio krug prosvetnih radnika na polju obrazovanja o holokaustu koji bi proveli obrazovne programe i bili im stručna podrška . Uglavnom baš velikom profesionalnom iskustvu prikupljenom u Međunarodnoj školi počevši od njenog osnivanja 1993. godine pripada zasluga da se obrazovna delatnost ICHEIC programa može izvoditi na na takvom međunarodnom nivou .

Program je finansiran širokogrudom podrškom Međunarodne komisije za potraživanje osiguranja za doba holokausta ( International Commission on Holocaust Era Insurance Claims – ICHEIC ).

Ova Komisija je osnovana 1998. godine nakon pregovora između evropskih osiguravajućih društava i američkih regulatora osiguranja , kao i predstavnika međunarodnih jevrejskih organizacija , organizacija preživelih i Države Izraela . Dogovor o poravnanju između Komisije i različitih osiguravajućih društava i nemačke fondacije ” Sećanje , odgovornost i budućnost ” stavio je fondove na raspolaganje za humanitarne svrhe vezane za holokaust .

Program ICHEIC za obrazovanje o holokaustu u Evropi je zadužen za očuvanje i ovekovečenje sećanja na holokaust i njegovih pouka , za borbu s rastućim antisemitizmom , za očuvanje ljudskih prava i za sprečavanje rasizma i ksenofobije .

Od osnivanja ICHEIC programa , Međunarodna škola za obrazovanje o holokaustu održala je veliki broj seminara za prosvetne radnike iz inostranstva , uključujući pedagoge iz X rvatske , Mađarske , Poljske , Rumunije , Njemačke , Austrije , Litvanije , Rusije , Velike Britanije i Italije .

 


Obraz čovečanstva u seni smrti
Svečanost na dan sećanja na Holokaust , 27. januara
2006.
Pokušavali smo živeti ”

 

Ova ceremonija namenjena je deci 7-8. razreda osnovne škole i prvom razredu srednješkole . Trajanje : oko 20 minuta

Uvod za nastavnika:  

U stvarnosti u kojoj su ubistva bila norma i u svijetu u kojem su vladali sadizam i okrutnost, bilo je mnogo onih koji nisu imali snage da se uzvise se nad svakodnevnom borbom za preživljavanje. No bilo je i onih koji su, usprkos kršenju svih moralnih vrednosti oko njih, uspeli da sačuva ju   moralni i etički stil života i time dokazali da je ljudski duh veći od pokušaja da ga se razbije.

Proučavanjem humanosti kao odgovor na dehumanizaciju, uočavamo nevjero v atnu snagu karaktera onih ljudi koji su pokazali čovečnost u seni smrti.
Preporuč uje mo da ceremoniju prati prikladna (klasična) muzika . Neka jedan učenik bude narator, a drugi neka čitaju svaki po jednu ulogu.

 

Svečanost

Cilj ove ceremonije je prikaz humanih reakcija ljudi u nehumanim uslovima Drugog svetskog rata . Obratićemo pažnju na svet geta , gde su bile zatvorene stotine hiljada Jevreja pre nego što su deportovani u logore smrti . Uslovi života u getu bili su ekstremno teški po bedi koja je doticala svaki aspekt ove jevrejske nove stvarnosti . Na osnovu dnevnika pisanih tokom tog razdoblja te na osnovu svedočanstva preživelih , pokazaćemo vam mnoge načine na koje su Jevreji pokušavali ostati čovečni u neviđenoj nečovečnosti . Važno je shvatiti da ljudski duh ima potencijal da se uzdigne nad onim što ga želi srušiti . Setićemo se i normalnog života koji su vodili ovi ljudi pre tragedije holokausta .

Čitajući dva odlomka iz dnevnika dve mlade poljske devojke , dobićemo kratak uvid u njihove živote od pre rata.

 

Mirjam , 14 godina

” Bili smo topla porodica koja je živela bezbrižno , tiho i rutinski . Svi smo se rodili u Bjalistoku , generacija za generacijom , okruženi prijateljima , komšijama i poznanicama . Godine mog detinjstva i detinjstva moje sestre Sonjele tekle su veoma mirno .” [1]

 

Hana , 14 godina

“ Nakon što bih napisala zadaću , igrala bih se sa lutkama koje sam koristila kao manekenke . Oblačila bi im haljine koje sam sama skrojila i sašila . Čitanje je bilo moja omiljena zanimacija . Pohađala sam časove baleta , a zimi išla na klizanje . Dok sam se klizala , često sam zamišljala sebe kao poznatu klizačicu koja nastupa pred brojnom publikom .” [2]

 

Sve se promenilo 1939. Nakon što je nemačka vojska osvojila Poljsku , normalan život , kako za Poljake tako i za Jevreje , dramatično se promenio . Svi su patili za vreme nemačke okupacije . Nemci su osnovali jevrejske četvrti ( geta ) širom okupirane zemlje i terali Jevreje iz manjih gradova u siromašne četvrti većih gradova . Geta su bila prenaseljena , neka zapečaćena , što je značilo velika ograničenja kretanja . Jevreji su bili moreni glađu , porodični život bio je raskinut , kasnije su ti ljudi odvođeni u koncentracione logore gde je mnoge od njih čekala smrt . Ipak , unatoč svim teškoćama svakodnevnog preživljavanja , našli su se se oni koji su nalazili vremena i snage da daju podršku ostalima . Eliezer Ajalon ( danas živi u Jerusalimu ) imao je trinaest godina kad je počeo rat . On govori o sposobnosti svoje majke da leči ljude uprkos užasnim uslovima geta.

 

Eliezer

” Moja mama nije bila profesionalna medicinska sestra ali je znala da leči ljude na svoj način . Često su je zvali , bila je poznata kao specijalista za vađenje trnja i iglica . Imala je kutijicu sa iglama i pribadačama i lečila je tako profesionalno . Nije time zarađivala . Samo je htela da pomogne komšijama – osećala je potrebu da doprinese i učini nešto za njih .” [3]

 

Narator :  

Mirjam iz Bjalistoka , o čijem sretnom detinjstvu smo upravo čuli , nastavlja da opisuje život svoje obitelji nakon prisilnog ulaska u bjalistočki geto.

 

Nemci su naredili Jevrejima da žive bliže jedan do drugog , pa su osnovali geto u Bjalistoku . Ograničeno područje , sa samo par ulica , bilo je premaleno da smesti svo jevrejsko stanovništvo grada . Prenaseljenost je bila strašna već od početka . Pola sobe u stanu bilo je dodeljeno našoj porodici . U stanu se gužvalo devet porodica . Ubrzo smo se našli zajedno sa celim jevrejskim stanovništvom Bjalistoka .”  

 

Narator :  

Glad i pokušaji nabavke hrane unutar i van geta , ovekovečeni su za mlada pokolenja od Henrike Lazavart . Henrika je bila mlada poljska Jevrejka , pesnikinja , ubijena 1942. u Treblinki . U njenoj pjesmi ” Mali krijumčar ” čitamo o teškoćama i opasnostima male dece koja su se mučila da bi opskrbila hranom svoje porodice .

 

Neka dva učenika čitaju:

 

MALI KRIJUMČAR

A ) Preko zidova, mimo straže,
Kroz rupe, ruševine, žice, i ograde,
Drzak, gladan, uporan
Prolazim, trčim kao mačka.

U podne, noću i u zoru
Po vetru, mećavi, vrućini,
Stotinu puta izlagah opasnosti svoj
život
rizikujem svoju dečju šiju.

B ) Pod rukom torba od drugog platna
Na leđima poderotina
Moje noge odrvenjene
U mom srcu stalno strah.
Ali sve moram izdržati
Sve moram prepatiti
Kako bi se vi, dame i gospodo,
Nasitili sutra hleba.

A ) Između Jevreja, preko jama, kroz cigle
Noću, zorom i danju
Usuđujem se gladan, vešt sam.
Krećem se tiho poput sene.
Ako me ruka sudbine
Uhvati odjednom u ovoj igri
To će biti uobičajena životna zamka.

B ) Ne čekaj me više, majko
Neću ti se vratiti
Moj glas neće dopreti tako daleko.
Ulična prašina će pokriti
Izgubljenu dečju kob.
Ali još uvek lice pita:
Mama, ko će ti sutra doneti hleba? [4]

 

Narator :  

Kroz ovu pesmu imamo uvid u svet geta u kojem sve ide naopačke , gde mali krijumčari opskrbljuju svoje roditelje hranom . Eliezer se seća kako se njegova majka žrtvovala za svoju decu . Takođe nam govori da je mogao sačuvati dostojanstvo koristeći zarađen novac kako bi pomogao svojoj porodici.

 

Eliezer

” Živeći u getu , Jevreji su dobijali sledovanja hrane . Dobijao si pola vekne hleba za pet osoba … Sećam se kako smo svi sedeli skupa i kada bi moj otac delio to pola vekne na pet osoba , sekući delove hleba tako da bi svako dobio podjednak deo , moja majka bi uvek svoj deo davala meni … ” Nisam gladna ” – obično je govorila i davala ga meni . Toga ću se uvek sećati . Na svaki način , kad god je mogla , odricala se vlastitih potreba radi mene … znao sam da se mnogo žrtvuje … imao sam mnogo optimizma , mnogo nade i vere – možda sam to primio od majke . Takođe sam mnogo upotrebljavao maštu . Govorio sam sebi da će sigurno biti još dobrih vremena za Jevreje kad se sve završi . Ono što me je , pak , najviše podstaklo da nastavim da živim i da verujem bio je posao koji sam dobio izvan geta . Bili smo plaćeni te sam tim novcem ipak mogao kupiti nešto hrane i donositi porodici krijumčareći u geto . To je , takođe , bila neka inspiracija koja me je vodila napred .” [5]

 

Narator :  

Kako bi se održalo osećanje normalnog života u getu , Jevreji su uložili ogroman trud da organizuju škole , bolnice , verska okupljanja , javne kuhinje i koncerte , iako su nacisti sve to učinili nezakonitim.

 

Naredna svedočanstva , koja su napisala dve jevrejske devojke , opisuje duh koji je nadvladao uprkos zatočenosti unutar zidova geta.

 

Sima , 17 godina

” Sećam se sastanaka našeg omladinskog kluba . U starom , polusrušenom stanu , u maloj ulici , sastajali smo se zajedno … učitelji , glumci , pevači , prijatelji … na par sati kad smo mogli . Ti susreti su nam davali snage da nastavimo . U tih par sati bežali smo od surove stvarnosti i nalazili hranu duhu . U središtu strašnih ubijanja , ne znajući da li ćemo doživeti sledeći dan … trudili smo se da nastavimo živeti … Osnovan je hor da izvodi pesme na jidišu , dramska sekcija je postavljala predstave . Održavala su se takmičenja za najbolju priču , najbolje predstave , najbolju pesmu . Pisci su nam držali predavanja . Pesnici su čitali svoju poeziju .” [6]

 

Meri Berg

S vremena na vreme odemo u pozorište . Prošle nedelje smo prisustvovali podnevnom koncertu Na njenom prvom koncertu , kojem smo Romek i ja prisustvovali , ogromna Femina dvorana je bila sasvim puna . Pevala je set pesama . Bilo je zadovoljstvo videti je kako stoji nasred pozornice pored svog oca koji je dirigovao orkestrom od dvadeset ljudi . Dvoranom se prolomio entuzijastičan aplauz i ona je morala ponoviti nekoliko numera . Nakon koncerta je dobila tri ili četiri buketa predivnog cveća , koje je verovatno prokrijumčario sa arijevskestrane , jer se u cvećarama u Ulici Lesno ruže i ljiljani nisu mogle nabaviti .“ [7]

 

Avraham Koplovic , koji je stradao u Lodskom getu , pronašao je vlastiti način bekstva od grube stvarnosti nametnute od strane Nemaca . On je sanjao . Kroz čarobnu poeziju mogao je da sanja o bežanju . ” San “, jedna od njegovih pesama , opisuje slobodu koju on nikad nije doživio . Avraham Koplovic je ubijen u Aušvic – Birkenau u septembru 1944.

 

SAN
Avraham Koplovic
Kada narastem i napunim dvadesetu,
Krenuću da vidim čaroban svet
Sešću u pticu s motorom,
Uzleteću i vinuti se u svemir.

Leteću , jedriti i lebdeti
Nad divnim dalekim svetom.
Vinuću se nad rekama i okeanima
Ka nebu popeću se i cvetati,
Oblak moja sestra , vetar moj brat.

(… )
Videću piramide i Sfingu,
Leteću iznad vodopada Nijagare,
Ploviću iznad oblacima prekrivenih stena
Tibeta
Vetrom ću proći veliko ostrvo kengura.

Leteću polako , lebdeći leno.
I ovako , uživajući u čarobnosti ovog
sveta,
Ka nebu vinuću se i cvetati,
Oblak moja sestra , vetar moj brat . [10]

 

 

 

Narator :  

Drugi vid preživljavanja je bila ljubav prijatelja , onda kada je sve ostalo bilo izgubljeno . Mnogi mladi Jevreji su se našli sasvim sami , bez bliske porodice , braće , sestara , roditelja , ujaka , tetaka . Manjkalo im je društvo vršnjaka s kojima bi razgovarali o sretnom životu koji su vodili pre holokausta . Ašer Ud , koji živi u Jerusalimu , proveo je teške godine dok je kao neki predmet bio premeštan iz geta u radionice , pa u koncentracioni logor , te konačno u Aušvic – Birkenau . Opisuje sebe kao osamljen kamen . Nikad nije uživao prednosti prijateljstva kao što je to činio Eliezer Ajalon sa dječakom svog uzrasta:

 

Eliezer

Ono što mi je zaista nedostajalo su bili prijatelji znate , bio sam među najmlađima u logoru. Nije bilo mnogo dece mog uzrasta . Zaista mi je nedostajao prijatelj s kojim sam mogao pričati i deliti nešto malo uspomena . Tek kasnije 1944. sreo sam takvog jednog prijatelja Šlomo ….nadahnuće koje smo dobili jedan od drugog puno nam je pomoglo imali smo običaj da hrabrimo jedan drugog činjenica da delimo priče iz prošlosti to je bila velika uteha . On je bio iz Mađarske , a pričali smo na jidišu . Bili smo skoro istog uzrasta i mnogo mi je pomoglo da budem s prijateljem s kojim sam mogao deliti stvari koje nisam mogao s drugim prijateljima kao što su porodica i prijarelji delili smo sve …” [4]

 

Maša Grinbaum , odrasla u Litvaniji , danas živi u Jerusalimu , priseća se kako je njena baka pomagala drugima u getu:

” Moja baka je kuvala za ljude , a nije ih čak ni poznavala . Rekli su joj : “ Ova porodica je upravo stigla odnekud iz Nemačke i nemaju apsolutno ništa ”. I tako je ona za njih napravila ogroman lonac supe . A ja nisam shvatila pa sam je pitala : ” Bobba Etele , svu ćeš ovu supu pojesti sama ?”, a ona je rekla : ” Ne , dete moje , to je za druge ljude .” I rekla mi je još nešto : ” Kada dođu da jedu , nemoj stajati ovde i gledati . To će ih postideti . Idi negde , idi u drugu sobu .” I ona je rekla meni , a ja sam rekla mojoj deci … Moramo razmišljati da ne postidimo ljude .” [9]

 

Narator :  

8. maja 1945. Nemci su se predali saveznicima , ali šta je to značilo za one koji su preživeli holokaust ? Skoro dva miliona dece je bio deportovano u smrt u logorima . Upravo smo čuli neke od njihovih glasova . Oni koji su bili utamničeni u logorima , bili su jedva živi kad su oslobođeni . Nakon bivstvovanja u getu , Eliezer Ajalon je prošao kroz pet logora . Jednom kada je postao broj dehumanizovan je i pitao se kako obnoviti svoj ljudski lik nakon toliko mnogo godina . Seća se: 

 

Eliezer

” Oslobođenje je za mene bilo vratiti obraz , lik ljudskosti … Ljudski lik , koji je bio ukraden – oduzet je . U trenutku kad sam dobio ovaj broj bio sam dehumanizovan – osećao sam se obezljuđeno , ali vratiti ljudski lik bilo je izuzetno teško , tako da ono o čemu sam razmišljao kada sam već bio zadovoljan i nije mi se tražila hrana bilo je potražim četkicu za zube , par čarapa , donje rublje , cipele – prvo sam se rešio te uniforme sa brojevima i želeo sam da osetim da sam se vratio ljudskom životu . Bio je to vrlo dug proces . Da se oduzme ljudski lik bilo je kao – pa , u sekundi – ali da se on povrati bilo je jako teško – trebalo je vremena za to – i , očigledno , vratio sam se u život ……..” [4]

 

Zaključićemo sa poemom ” Svako od nas ima ime ” od pesnikinje Zelde.

 

SVAKO OD NAS IMA IME

Zelda
Svako od nas ima ime
dato od Boga
i dato od naših roditelja
Svako od nas ima ime
dato od našeg stasa i našeg osmeha
i dato od onog šta oblačimo

Svako od nas ima ime
dato od planina
i dato od naših zidina

Svako od nas ima ime
dato od zvezda
i dato od naših suseda

Svako od nas ima ime
dato od naših grehova
i dato od naše čežnje

Svako od nas ima ime
dato od naših neprijatelja
i dato od naše ljubavi

Svako od nas ima ime
dato od naših proslava
i dato od našeg rada

Svako od nas ima ime
dato od godišnjih doba
i dato od našeg slepila

Svako od nas ima ime
dato od mora
i dato od
naše smrti. [9]

 


[1] Yahav, Miriam, My Daughter, Maybe You…A Young Girl in Auschwitz , Beer Sheva,1994, str . 5.

[2] Zuker-Bujanowska, Liliana, Liliana’s Journal: Warsaw 1939-45, Dial Press, New York, 1980, str . 3.

[3] Davidson, Hanna, East of the Storm: Outrunning the War in Russia , Lubbock: Texas University Press, 1999, str . 4.

[4] Iz intervjua vođenog sa Eliezerom Ajalonom , Jerusalim 2005.

[5] Lazawert, Henryka, prema citatu u Trunk, Is a iah, Holocaust curriculum for Jewish Schools – Civil Self Defense , New York: American Association for Jewish Education, datum nepoznat , str . 8.

[6] Tatelbaum, Itzhak, Through our Eyes , Yad Vashem, str . 86.

[7] Berg, Mary, Warsaw Ghetto: A Diary by Mary Berg , New York, L.B. Fischer, 1945, str . 65.

[8] The Spectacular Difference: Selected Poems of Zelda, Hebrew Union College, Cincinnati 2004, Trans. Marcia Lee Falk.

[9] Iz intervjua vođenog sa Mašom Grinbaum , Jerusalim 2005.

[10] Yad Vashem Archive O.48/47.B.1.

 


Priprema za dan sećanja na holokaust :
Uputstva nastavnicima

Uvod

Ova uputstva za pripremu Dana sećanja na holokaust , sa naglaskom na predlozima o planiranju komemorativnih aktivnosti vezanih za godišnje obilježavanje Dana sećanja na holokaust , namenjena su za predavače u srednjim školama u državama učesnicama Organizacije za evropsku sigurnost i saradnju – OEBS .

OEBS je najveća sveevropska regionalna organizacija za sigurnost , sa pedeset i pet zemalja učesnica iz Severne Amerike , Evrope , Centralne Azije i Kavkaza . OEBS – ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava ( O DIHR ) je jedna od nekoliko institucija osnovanih da promovišu i podrže provođenje obaveza na planu ljudskih prava , osnovnih sloboda , demokratije i vladavine prava . Obzirom na prisutnost antisemitizma i njegovog oživljavanja u delovima regiona zemalja OEBS – a poslednjih godina , OEBS je potvrdio odgovornost zemalja učesnica za promovisanje tolerancije i nediskriminacije , boreći se protiv antisemitizma i jačajući aktivnosti u oblasti obrazovanja o holokaustu . Od 2003, u okviru nekoliko OEBS – ovih konferencija o antisemitizmu , borbi protiv rasizma , ksenofobije i diskriminacije , definisane su nove , detaljne obaveze u ovim oblastima .

Posle Konferencije o antisemitizmu i drugim oblicima netolerancije u Kordobi ( Španija ), u junu 2005, stručnjaci iz dvanaest zemalja učesnica sastali su se u Jad Vašemu , u Jerusalimu ( Izrael ), kako bi formulisali ova uputstva . Skup stručnjaka je velikodušno finansirao Asper Intern a tional Holocaust Studies Program uz podršku A sper Fondacije ( Winnipeg , Canada ), dok je izradu uputstava podržala njemačka vlada .

Jad Vašem , Spomen – istitucija za sećanje na žrtve i heroje holokausta ( Holocaust Martyrs ‘ and Heroes ‘ Remembrance Authority ), utemeljen je 1953. zakonom koji je izglasao izraelski Kneset . Naziv Jad Vašem potiče iz Knjige proroka Isaije , glava 56, stih 5: „ Njima ću dati u domu svom i među zidovima svojim spomenik ( mesto ) i ime ( Jad Vašem ) … koje se neće zatrti ( Isaija 56,5). Smešten u Jerusalimu , Jad Vašemu je povereno dokumentovanje povesti jevrejskog naroda za vreme holokausta , čuvajući spomen i priču svake od šest miliona žrtava i prenoseći nasleđe holokausta pokolenjima koja će doći preko svojih ogromnih arhiva , obimne biblioteke , istraživačkog instituta , međunarodne škole i novih muzeja .

 

Pregled uputstava :

•  Dani sećanja na Holokaust u međunarodnom kontekstu
•  Metodološki principi
•  Ciljevi i rezultati obrazovanja
•  Praktične obrazovne strategije
•  Dodatak 1. Dodatne preporuke i dalje informacije
•  Dodatak 2. Sećanje na holokaust u zemljama učesnicama OEBS – a

Saveti o pedagoškim uputstvima o pristupima obrazovanju o holokaustu uopšte mogu se naći u materijalima dostupnim na veb stranicama navedenim na kraju ovog dokumenta .

 


I Dani sećanja na holokaust u međunarodnom kontekstu

” Holokaust je bio sistematsko , birokratsko , od države odobreno progonstvo i ubistvo oko šest miliona Jevreja od strane nacističkog režima i njegovih saradnika . ‘ Holokaust ‘ je reč grčkog porekla i znači ‘ žrtva vatre ‘. Nacisti , koji su na vlast u Nemačkoj došli u januaru 1933, verovali su da su Nemci rasno superiorni , a Jevreji osuđeni na ‘ život nedostojan života ‘. Zbog ‘ rasne inferiornosti ‘ na meti nacista su se u vreme holokausta našle i druge grupe : Romi / Sinti ( Cigani ), invalidi i neki od slovenskih naroda ( Poljaci , Rusi i drugi ). Ostali su proganjani zbog političkih razloga ili ponašanja , među njima i komunisti , socijalisti , Jehovini svedoci i homoseksualci . Memorijalni  muzej  holokausta , SAD .  

U januaru 2000, č etrdeset i šest vlada , uključujući četrdeset i jednu zemlju učesnicu OEBS – a , potpisale su Deklaraciju štokholmskog Međunarodnog foruma o Holokaustu , konstatujući da je holokaust ( Shoah ) fundamentalno negirao temelje civilizacije . Dotad nezabeležen karakter holokausta uvek će imati univerzalno značenje . Nakon više od pola veka to ostaje događaj dovoljno vremenski blizak da bi preživeli još uvek mogli da svedoče o strahotama koje su progutale jevrejski narod . Strašna patnja miliona ostalih žrtava nacizma ostavila je neizbrisiv ožiljak diljem cele Evrope takođe . (…) Delimo obavezu da se sećamo žrtava holokausta i da odajemo počast onima koji su se tome suprotstavili . U našim zemljama podstičemo odgovarajuće oblike sećanja na holokaust , uključujući Dan sećanja jednom godišnje .

Dani sećanja na holokaust su u nekim zemljama relativno nova pojava , dok su u drugim već dugogodišnja tradicija . Vlade su podstakle i organizovale službene svečanosti i posebne parlamentarne sednice obeležavajući Dan sećanja na holokaust , a sve su propratili lokalni , nacionalni i međunarodni mediji .

 

Varšava , Poljska , posleratni period , Memorijalni marš posvećen žrtvama holokausta . ( Jad Vašem )

 

U oktobru 2002. ministri obrazovanja članica Veća Evrope doneli su rezoluciju po kojoj Dan sećanja na holokaust treba ustanoviti u svim školama zemalja članica .(Za više informacija o toj odluci i drugim tačkama koje se odnose na sećanje na holokaust u Evropi , vidi :http://www.coe.int). Nakon toga , u novembru 2005, Ujedinjene nacije na šezdesetoj plenarnoj generalnoj skupštini , odlučuju da međunarodni dan sećanja u čast žrtava holokausta bude 27. januar , i podstiču zemlje članice da razrade obrazovne programe koje će sećanja na ovu tragediju preneti novim pokolenjima . (Za više informacija vidi : http://www.un.org )

Polaganje venca na Zid smrti na dvorištu bloka 11 u Aušvicu I – Stammlager . Omladinske delegacije i Ministri obrazovanja 48 država članica Evropske Kulturne Konvencije učestvovali su u internacionalnom seminaru „Podučavati o sećanju kroz kulturno nasleđe“, održanog u Krakovu u Aušvic – Birkenau, Poljska, 4.-6.maja 2005.

 

Poslednjih godina OEBS je stavio naglasak na promovisanje sećanja na holokaust i borbu protiv savremenog antisemitizma . Države učesnice obavezale su se da će obeležavati Dan sećanja na holokaust odlukom koja je donesena na kraju Konferencije o anti – semitizmu , u aprilu 2004. u Berlinu .

Trideset jedna od 55 zemalja učesnica OEBS – a ustanovila je Dan sećanja na holokaust . (Tabela o službeno ustanovljenim danima sećanja na holokaust u regionu koji pokriva OEBS može se naći u Dodatku 2) Grčka , Irska , Republika Češka , Belgija , Danska , Finska , Estonija , Francuska , Nemačka , Italija , Lihtenštajn , Albanija , Norveška , Švedska , Španija , Švajcarska , Velika Britanija i Hrvatska , utvrdile su zakonom da će se 27. januara ( dan kada je oslobođen Aušvic – Birkenau ) svake godine održavati svečanosti i posebna dešavanja u znak sećanja na žrtve holokausta ..

Primera radi , u Velikoj Britaniji se Dan sećanja na holokaust , 27. januar , obeležava nacionalnim događajem u kojem učestvuju javne ličnosti , preživele žrtve holokausta i drugi velikodostojnici . U nekoliko gradova širom zemlje takođe se održavaju regionalne komemoracije . Podstiču se i događaji u društvenim zajednicama sa stotinama malih grupa kao što su crkve , grupe za pomilovanja , škole , fakulteti i gradska veća , a održavaju se za javnost i samu zajednicu .

Britanski Home Office osigurava finansijsku podršku kao i izvore za pomoć grupama u organizaciji takvih događaja . Štaviše , britansko Odeljenje za obrazovanje i sposobnosti obezbeđuje on – lajn i štampane materijale za Dan sećanja na holokaust .

Centralna ukrajinska fondacija za holokaust „ Tkuma“ je 27. januara 2005.godine organizovala projekat poznat kao „Maraton sećanja“, s ciljem da podigne svest o holokaustu u desetinama ukrajinskih gradova i mesta. Događaji su uključivali nagradnu svečanost za studente koji su učestvovali u takmičenjima o holokaustu, „Marševe živih“ na autentična mesta stradanja žrtava holokausta, okrugle stolove studenata sa poznatim osobama i konferenciju za štampu sa predstavnicima međunarodnih i lokalnih medija vezanu za 60 godišnjicu oslobođenja Aušvic– Birkenaua. U Odesi je komemoraciju obeležila kombinacija literarnih i umetničkih slika i priča Eli Vizel, preživele žrtve holokausta i dobitnice Nobelove nagrade. Državni i lokalni zvaničnici takođe su učestvovali u tim događajima.

Izvedba plesne grupe Zaporozhye JCC kao deo Maratona projekta sećanja u Ukrajini 2005., Tkuma (Centralna Ukrajinska Fondacija Holokausta)

Srbija , Bugarska , Rumunija , Austrija , Mađarska , Latvija , Litvanija , Luksemburg , Poljska , Slovačka i Makedonija su , takođe , ustanovile Dan sećanja na holokaust , u skladu sa istorijskim događajima u njihovim zemljama u vreme holokausta . Na primer , u Mađarskoj je Dan sećanja 16. april , datum kada je nastao prvi geto u Munkaču , dok je u Litvaniji 23. septembar – u znak sećanja na ubistvo preostale jevrejske populacije u getu Vilniusa 1943.

Kanada i Sjedinjene Države obeležavaju datume u skladu sa Yom HaShoah . Yom HaShoah Ve ~ Hagevurah ( jevrejski ) doslovno znači Dan sećanja na mučenike i junake holokausta , a počinje u zalazak 27. meseca nisana u jevrejskom kalendaru . Yom HaShoah , koji obeležava početak ustanka u varšavskom getu 1943, utemeljen je zakonom izraelske vlade 1951. godine . Širom zemlje se u znak sećanja na žrtve dvominutno oglašavaju sirene , a mesta za zabavu , kao što su pozorišta , plesne dvorane , restorani i kafei , su tog dana zatvoreni . To je postao dan komemoracije u jevrejskim zajednicama i među pojedincima širom sveta .


Jerakmijel Felzenštajn pali baklju tokom ceremonije kao uspomenu na mučenike holokausta i Dan sećanja na heroje ,4. maj 2005., Jad Vašem.

Razne zajednice imaju dugogodišnje tradicije obeležavanja događanja holokausta i / ili Drugog svetskog rata . Dan sećanja na holokaust ne sme zanemariti ili zameniti već ustanovljene rituale sećanja , nego produbiti njihov značaj i važnost unutar ovih zajednica .

Nastavnici u čijim se zemljama Dan sećanja službeno ne obeležava bi možda želeli da se sa svojim učenicima uključe u istraživački projekat o holokaustu , naročito vezano za događaje u njihovim zemljama u ono vreme.

Kliknite na imena zemalja za detalje o aktivnostima povodom komemoracija Holokausta Interaktivna mapa dostupna je i na stranicihttp//www1/yadvashem.org/education/ceremonies/liberation/map/map.html.

 


II Metodološki principi

Komemorativni događaji ne mogu i ne smeju zameniti proučavanje onoga što se događalo u prošlosti . Opsežno proučavanje predmeta – koje podrazumeva aktivan proces učenja u okviru nastavnog plana – i ob e ležavanje istorijskih događaja iz godine u godinu prilično su različitog karaktera . Rituali sećanja , kao što su svečanosti sa muzičkim vinjetama , čitanjem tekstova i imenima žrtava , ograničenog su obima , čak i kad se održavaju na godišnjoj osnovi .

Preporučuju se aktivnosti usmerene na priče stvarnih ljudi , čija su imena ili lica bila identifikovana ( na primer , bivši jevrejski stanovnici grada ili susedstva , bivši nastavnici ili studenti u školi ) ili se mogu otkriti istraživanjem . Stavljanje naglaska na lica , imena i svakodnevni život žrtava holokausta vraća dostojanstvo svima koji su ubijeni . Predstavljanjem žrtava kao ljudskih bića iz dugo ustanovljenih zajednica , radije nego kao statističkih podataka iz plinskih komora i masovnih grobnica , nastavnici mogu učenike upoznati sa multikulturalnom tapiserijom života Jevreja u Evropi između 2 rata.

Dvorana imena, deo Novog Muzeja Istorije Holokausta u Jad Vašemu. Ispunjavajući svoju ulogu u čuvanju individualnosti svake pojedinačne jevrejske žrtve ubijene od strane Nacional- Socijalista i njihovih saradnika , Jad Vašem sakuplja “stranice svedočanstava ” od sredine 50ih godina . Njih dostavljaju preživeli, rođaci ili prijatelji žrtava, time su ove Stranice svedočanstava sačuvale trajnom uspomenu u Dvorani Imena u Jad Vašemu . (Ardon Bar Hama, Jad Vašem).

Predavači bi trebali podsticati svoje studente da pokažu ličnu inicijativu i odgovornost u koordinaciji interdisciplinarnih i njihovom godištu prilagođenih aktivnosti , uključujući muziku , dramu , književnost , istoriju , teologiju , filosofiju i druge discipline . Posebno se preporučuje izvođenje drama i recitala sa imenima žrtava i tekstovima kao što su dnevnici , posete autentičnim mestima ( na inicijativu samih učenika ) i izložbama .

Dani sećanja na holokaust mogu , takođe , da stvore priliku za celu školsku zajednicu da se okupi zajedno oko značajnog , smislenog obrazovnog iskustva . Školski upravnici , nastavnici i učenici mogu , takođe , želeti da se na ovaj dan osvrnu na pojavu ksenofobije , rasizma i antisemitizma u svom okruženju tokom prethodnih godina .

U Norveškoj se 27. januara školi koja je iskazala izuzetnu obavezu u borbi protiv rasizma u školi ili lokalnoj zajednici dodeljuje Benjaminova nagrada, koja je dobila ime po petnaestogodišnjaku Benjaminu Hermansenu, žrtvi rasno motivisanog ubistva od strane neonacista 2001. Tokom svečanosti, kojoj prisustvuje i ministar obrazovanja, odaje se priznanje nastojanjima školske uprave, nastavnika, učenika i roditelja da promovišu toleranciju .

Širi kontekst holokausta

Nacionalsocijalistička Nemačka je organizovala sistematski , birokratski organizovan mehanizam za masovno uništenje evropskog jevrejstva . Njena ubilačka mašinerija , koja ne samo da je ubila milione , nego i upotrebila njihove telesne ostatke u industrijske svrhe , označila je

Fotografija koja prikazuje identifikaci one beѕeve i trak e za ruke koje su nosile različite grupe žrtava N acional- S ocijalista, uključujući Jevreje , Jehovine svedoke, Rome i kriminalce . Takođe sadrži traku za ruku policajca kampa. Beѕevi i trake za ruke su preuzeti iz kolekcije M uzeja holokausta u SAD .

Dotad nezabeležen karakter holokausta uvek će imati univerzalno značenje . Učenjem o holokaustu ali i o drugim genocidima , učenici će razviti svest o tome da se takvi zločini koje čine ljudi protiv drugih ljudi mogu ponoviti , Jevrejima ili drugima ; ne na isti , ali na sličan način . Naučiće o ljudskoj odgovornosti u građanskom društvu , da se glasno suprotstave , spreče i zaustave genocid gde god se on na svetu pojavio . Učenicima se može dati zadatak da istraže genocide i zločine protiv čovečnosti ; da pišu članovima parlamenta , političarima , sveštenstvu i drugim vođama o poukama holokausta , opasnosti od totalitarizma , i obrazovnim porukama za sprečavanje genocida u budućnosti . Na primer , učenici se mogu uputiti na Odbor za savest pri Memorijalnom muzeju holokausta koji je osnovala Predsednička komisija za holokaust SAD 1979. godine . Kad je Predsednička komisija za holokaust dala preporuku za osnivanje savremenog memorijala žrtvama holokausta , konstatovala je da nijedna stvar nije tako uzbunjujuća i hitna kao potreba da se osigura da se takav nehumani napad kao što je holokaust – ili bilo kakva njegova verzija – nikad više ne ponovi . (Za više informacija vidi :http://www. ushmm.org )

Učenici će bolje razumeti događaje ako im se pokaže kako su Jevreji bili meta progona . Treba imati na umu da su pored Jevreja , koji su bili prvi na meti nacionalsocijalista i njihovih saradnika , trpele i druge grupe , kao Romi i Sinti ; homoseksualci ; Jehovini svedoci ; Poljaci ; ruski ratni zarobljenici ; komunisti i drugi . Sudbina Roma i Sinta ( koji su takođe tretirani kao rasno inferiorni ) uopšte se ne obeležava . I njih treba pamtiti zajedno sa žrtvama holokausta .

Obeležavanje likvidacije Ciganskog logora u Aušvic – Birkenau 2. avgusta 1944. vrši se od 1977. kao Dan sećanja na istrebljivanja Roma i Sinta . U julu 2005. Centar romske zajednice DROM iz Kumanova ( Makedonija ) dao je inicijativu za javno osvešćivanje o istoriji i stradanju Roma i Sinta za vreme Drugog svetskog rata . Aktivnosti sećanja su obuhvatile istorijsko predavanje , izložbu , čitanje poezije i pozorišna i muzička izvođenja , čija je svrha bila da ukažu na kulturu , istoriju i identitet Roma i Sinta , kao i na progon kojem su bili izloženi u Drugom svetskom ratu . Objavljen je i letak sa ličnom pričom Roma , žrtve istrebljivačkog logora nacionalsocijalista . Vodeći zvaničnici i velikodostojnici koji su bili prisutni , ukazali su na značaj javnog osvešćivanja , kada je reč o stradanju Roma i Sinta za vreme Drugog svetskog rata .

Karavana sećanja organizuje se na inicijativu Udru ženja Roma iz Tarno ba i lokalno g muzej a svake godine , od jula 1996. učesnici komemoracije hodaju poljsim gradom Tarno vom i drugim ma nj im gradovima, zastaju ći na mestima koja predstavljaju uspomene na žrtve holokausta : sećajući se tako ubijenih Jevreja, romskih žrtava ubijenih od strane N acional- Socijalista 1943. kao i prvog odvođenja poljskih političkih zatvorenika u koncentraci on i kamp Au švic . Ovaj događaj pomaže sećanju na romske žrtve holokausta, integraciji romske zajednice sa lokalnim stanovništvom, kao i predstavljanju njihove istorije i kulture. (Regionalni muzej, Tarnov .)


III Ciljevi i rezultati učenja

U okviru Dana sećanja na holokaust , obrazovni ciljevi i za nastavnike i za učenike uključuju :

•  Poistovećivanje sa žrtvama i očuvanje uspomena na njih
•  Isticanje važnosti sećanja na preživele , žrtve , spasioce i oslobodioce
•  Prepoznavanje da je holokaust bio gubitak za civilizaciju kao celinu kao i za države koje su bile direktno uključene
•  Sticanje boljeg razumevanja prošlosti
•  Podizanje svesti o lokalnom , regionalnom i nacionalnom nasleđu ,
•  Podizanje svesti o opasnosti od radikalnih , ekstremističkih pokreta i totalitarnih režima
•  Podizanje svesti o savremenim oblicima antisemitizma , ksenofobije i svim oblicima mržnje
•  Ukazivanje na druge genocide
•  Promovisanje poštovanja ljudskih prava , naročito manjina
•  Podsticanje kritičkog mišljenja i intelektualne radoznalosti i
•  Negovanje lične odgovornosti kao demokratskih građana

Pošto se dani sećanja na holokaust obično obeležavaju samo jednom godišnje , ne može se očekivati učenici u potpunosti shvate šta se događalo pod nacionalsocijalističkim režimom između 1933. i 1945. Iako gore pomenuti ciljevi ne mogu biti realizovani kroz jednodnevne aktivnosti , može se podsticati svest o važnosti komemoracije kako bi ove aktivnosti rezultirale svestranijim proučavanjem holokausta .

 

 


IV Praktične obrazovne strategije

Pre uvođenja učenika u aktivnosti sećanja , treba podstaći same nastavnike da nauče što više o ovoj temi i da sarađuju sa kolegama koji su već pohađali seminare za nastavnike o aspektima obrazovanja i sećanja na holokaust . Kad god je to moguće , nastavnici treba da pohađaju seminare za stručno usavršavanje o toj temi . U svakom slučaju , moraju se dobro pripremiti kad organizuju spomen – dane . Budući da nastavnici najbolje poznaju svoje učenike , pristup organizovanju Dana sećanja biće zasnovan na njihovoj proceni učeničkih potreba i sposobnosti .

Mnogi nastavnici su u obrazovne događaje vezane za obeležavanje holokausta , uz učenike uspešno uključili i lokalnu vlast , nevladine organizacije , medije i institucije iz zajednice .

Aktivnosti vezane za sećanje na holokaust mogu obuhvatiti recitale poezije i imena žrtava , gledanje filmova , posete izložbama , utiske koje su na učenike ostavile posete autentičnim mestima holokausta ili muzejima , priredbe ili izvorno komponovane pesme . Primera radi , y Sfintul George u Rumuniji , učenici su radili na projektu pisanja i izvođenja drame prema poznatoj knjizi Eli Vizela Noć . Slični projekti se mogu raditi sa DnevnikomAneFrank .

Nastavnici mogu razmisliti o minutu ćutanja u okviru komemorativnih svečanosti i / ili aktivnosti . Iako kratak tren ćutanja može učenicima dati prostor za vlastita osećanja i misli o onome što se događalo u holokaustu , to ne sme biti zamena za stvarni nastavni / proces poučavanja ili aktivnosti na Dan sećanja .

U Norveškoj , Direktorat za osnovne i srednje škole podstiče sve škole na obeležavanje Dana sećanja na holokaust i daje obrazovne izvore na svojim veb stranicama . Mnoge škole organizuju recitale poezije i izložbe , dok druge organizuju procesije sa bakljama i pozivaju preživele i svedoke da ispričaju svoje lične priče .

 

Aušvic, Poljska, posleratni period, koferi u Muzeju

Ovaj kofer su kao projekat Dana sećanja na Holokaust načinili studenti Dana sećanja, Vlaicu Voda nacionalnog koleѕa, Rumunija, oktobar 2004

Svedoci , svedočenja i vizuelna istorija  

Na ovaj dan nastavnici mogu organizovati susrete učenika sa svedocima ( naročito preživelim žrtvama holokausta , ali i sa oslobodiocima i spasiocima ) koji se sećaju svojih iskustava iz Drugog svetskog rata . Svjedočenja uživo mogu biti veoma snažnog uticaja i mogu doprineti dubljem saživljavanju učenika . Zatim , ranije snimljena vizuelna istorijska svedočenja takođe mogu biti podsticajno nastavno sredstvo . Nastavnici se mogu fokusirati na ono što su učenici saznali iz svedočenja preživelih i na utiske koje su na njih ta svedočenja ostavila .

Nekadašnji zatvorenik, logor Bergen Belsen u Nemačkoj

Deca u logoru, dižu ruke u vreme oslobađanja, Aušvic, Poljska

 

Posete autentičnim mestima , spomenicima i muzejima  

Studijska putovanja na autentična mesta vezana za holokaust , kao što su bivši centri pogubljivanja i koncentracioni logori , mogu znatno doprineti dubljem razumevanju onoga što se dogodilo . Osim toga , razredne posete muzejima holokausta , spomenicima i obrazovnim centrima su izvanredna prilika za učenike da obogate svoja znanja o ovoj temi . Putovanja na autentična mesta i / ili muzeje vezane za holokaust moraju se unapred dobro pripremiti , a nastavak aktivnosti i diskusija sa učenicima se naročito preporučuju .(Za uputstva o poseti autentičnim i neautentičnim mestima vezanim za holokaust , vidi :http://www.holocaust.taskforce.org ) Posete se ne moraju odvijati baš na sam Dan sećanja , ali iskustvo može pomoći učenicima da shvate važnost komemoracije i povezati ih sa kasnijim aktivnostima na Dan sećanja .

 

Kontakti sa jevrejskim zajednicama

U mnogim gradovima , jevrejske zajednice više ne postoje zbog holokausta i posleratnog antisemitizma . Međutim , nekoliko jevrejskih zajednica u Evropi , koje su vekovima cvetale , počele su se obnavljati . Nastavnici i učenici mogu uspostaviti kontakt sa članovima svoje lokalne jevrejske zajednice i zatražiti više informacija o različitim aspektima njihovog svakodnevnog života i kulture , kao i o životu jevrejske opštine prije holokausta .

Introspekcija učenika

Pismeni zadaci kao razredna aktivnost mogu podstaći učenikovu kreativnost i individualnost , ali i stimulisati njegovu intelektualnu radoznalost . Takmičenje u pisanju eseja često se organizuje kao podsticaj i učenicima i nastavnicima da se fokusiraju na teme vezane za holokaust . Imajte na umu da neki učenici žele zadržati za sebe svoja osećanja o toj teškoj temi .

Sećanje kroz modernu tehnologiju  

Upotreba moderne tehnologije može biti vrlo efikasno sredstvo u negovanju sećanja na holokaust . Organizacija razmene putem internet foruma među učenicima koji su pročitali iste knjige ili iste tekstove na različitim jezicima , ili koordinacija video konferencija među mladima na nacionalnom i međunarodnom nivou može uspešno podstaći dijalog o značenju Dana sećanja na holokaust . Osim toga , ta virtuelna druženja mogu produbiti učenikovu zahvalnost što pripada međunarodnoj zajednici .

Godine 2005. nemački učenik iz Geteove gimnazije u Frankfurtu na Majni , koji je prethodno posetio koncentracioni logor Buhenvald , održao je video konferenciju sa preživelom žrtvom holokausta , Jevrejinom , doktorom Jehošuom Buhlerom . Nakon što je ispričao svoju ličnu priču , učenici su imali priliku da postavljaju pitanja , naročito o zatočeništvu u Buhenvaldu . Osoblje Međunarodne škole za obrazovanje o holokaustu u Jad Vašemu učestvovalo je u dijalogu i vodilo događaj . Za većinu učenika , to je bila prva prilika da otvoreno govore sa preživelim Jevrejinom , žrtvom holokausta , koji živi u Izraelu .

 

Lokalna istorija

Lokalni istorijski projekti kao što su obilasci sećanja u rodnim gradovima i mestima , mogu podstaći učenike da se povežu sa istorijom svoga kraja . Kroz istraživanje lokalne istorije učenici mogu naučiti o važnosti jevrejske kulture u mnogim evropskim gradovima pre holokausta kao i o ograničenjima koja su im postepeno nametana pre nego što su bili deportovani u istrebljivačke logore ili ubijeni .

Godine 2004. povodom 23. septembra ( Dan sećanja u Litvaniji ), Međunarodna komisija za procenu zločina nacista i sovjetskog okupatorskog režima u Litvaniji , koordinisala je obrazovni projekat pod nazivom ” Živa istorija Litvanskih Jevreja “. Učenici i njihovi nastavnici su sakupljali istorijsku građu o svakodnevnom načinu života , veri i kulturi Jevreja koji su živeli u gradovima prije holokausta . Štaviše , učestvovali su u obilascima sa vodičem , organizovali susrete sa preživelima i sa predstavnicima lokalnih jevrejskih zajednica . Taj rad je kulminirao predstavljanjem ” Života Jevreja u mom gradu pre holokausta “, 23. septembra 2004. u njihovim školama .

Škola u Varšavi je tokom cele školske godine radila na realizaciji velikog projekta o sećanju na holokaust , koji je okončan na Dan sećanja , 19. aprila ( dan ustanka u varšavskom getu ). Materijali koje su učenici pripremili za izložbu o varšavskom getu uglavnom su se odnosili na mesta blizu njihovih škola , kao što su spomenici varšavskom getu i Umschlagplatz ( mesto sa kojeg su Jevreji deportovani u logore smrti ). Takođe su pripremili izložbenu vitrinu sa podacima o svim sinagogama koje su nekad postojale u Varšavi .

Izložba studentskog projkata “živa istorija litvanskih Jevreja” na Nacionalni dan obeležavanja holokausta, 23.septembar 2004.

Na Dan sjećanja na holokaust u Poljskoj, 19. aprila, školska deca iz Lublina kao i deca iz okolnih gradova napisali su 500 pisama Heniju Žytomirskom, desetogodišnjem dečaku, poljskom Jevrejinu, koji je ubijen u Majdaneku 1942. Taj projekat je podstakla Grodzka Gate – Pozorište NN. Učenici su poslali poštom svoja pisma ubacivši ih u specijalno dizajnirani sandučić. Sva su se pisma vratila pošiljaocima sa pečatom “adresa ne postoji, primatelj nepoznat” kako bi se podstakli da kod kuće diskutuju o tome šta se dogodilo sa jevrejskom populacijom u Evropi za vreme holokausta. Projekat je takođe obuhvatio obilazak mesa u Lublinu koja su bila deo Henijevog detinjstva; umetničko-obrazovnu publikaciju pod imenom ‘Henio’ koja se delila po školama, i izradu veb stranice posvećene Heniju s njegovim porodičnim fotografijama i životopisom. U sklopu te inicijative organizovane su i radionice za nastavnike s naglaskom na pedagošoj metodologiji.

Polaganje venaca u memorijal Birkenau, 27.oktobar 2004. Ruski srednjoškolci iz Moskve koji učestvuju na seminaru “Aušvic – istorija i simbolizam” koji organizuje edukativni centar Aušvic Birkenau državni muzej.

Istraživački zadaci  

Nastavnici i njihovi učenici mogu se uspešno uključiti u mnoge istraživačke projekte o obeležavanju holokausta

Grupa mađarskih učenika i nastavnika je u jesen 2004. radila na dvojezičnom projektu ( mađarski i engleski ) pod nazivom ” Lična istorija “. Prvi deo serije ” Dnevnik iz Aušvica ” temeljio se na sećanjima koja je nakon rata 1945. napisao sedamnaestogodišnji mladić . Grupa učenika je digitalizovala i izdala taj dio . Objavili su dvojezični CD – R OM i propratni priručnik za nastavnike . ″ 60 dana za 60 dana ″ je projekat jevrejske zajednice iz Velike Britanije namenjen članovima lokalne zajednice i učenicima bilo kojeg porekla . Započet je 25. januara 2005. i trajao je 60 dana . Učesnici su na osnovu informacija sakupljenih iz ” Stranica svjedočenja ” u Jad Vašemu istraživali svakodnevni život pojedinaca koji su poginuli u holokaustu . Svaki pojedinac , grupa ili porodica koja se pridružila projektu dobila je karticu sa imenom jedne osobe koja je nestala u holokaustu . Svaka grupa ili škola bila je povezana sa zajednicom koja je pretrpela holokaust .

Istraživački projekti za Dan sećanja na holokaust mogu postaviti pitanja kao što su : kako se Dan sećanja na holokaust obeležava na nacionalnom nivou a kako u drugim zemljama ? Da li je datum obeležavanja isti kod svih a ako nije zašto su odabrani baš ti drugi dani ? Zašto je taj dan značajan ? Šta označava 27. januar ? Koji su se još dani mogli odabrati ? Predložite da učenici istraže veb stranice , kao što je ova dole , da bi dobili više informacija. (Za više informacija vidi : http://www.60for60.com)

U Bugarskoj se 10. mart obeležava kao ” Dan holokausta i spašavanja bugarskih Jevreja ” ( poznat i kao Dan žrtava holokausta ). U svim bugarskim školama se održava poseban školski čas pod nazivom ″ 10. mart : pouka o dostojanstvu ″ . Aktivnosti komemoracije uključuju susrete sa preživelima , posete spomenicima i drugim mestima , umetnička i literarna takmičenja na tu temu i istraživačke projekte na izvornim dokumentima .

 

Obnova grobova

U vezi sa Danom sećanja na holokaust , nastavnici mogu razmisliti i o organizovanju lokalnih istraživačkih projekata izvan škole ili organizovati obnovu i čišćenje jevrejskog groblja .

Škola Jevrejske zajednice Lauder Javne u Budimpešti, organizuje letnj i program jedno nedeljnog čišćenja napuštenog jevrejskog groblja. Učenici čiste grobove i uspravljaju porušene nadgrobne spomenike , tumače natpise na spomenicima i pokušavaju da rekonstruišu istoriju nekad postojeće jevrejske zajednice. Na kraju aktivnosti se prisete svih koji su nestali u holokaustu, koji je doneo kraj jednoj jevrejskoj zajednici u cvatu . Projektu se pridružuju neke lokalne škole i opštine.

 

Studenti čiste napušteno jevrejsko groblje u Saobu, Mađarska 2002. (Lauder Javna škola jevrejskog udruženja u Budimpešti)

 

Usvajanje lokalnih spomenika

Održavanje lokalnih spomenika može biti dobar način da učenici u svojim zajednicama pokažu društvenu odgovornost . Prihvatajući značaj lokalnog spomenika , učenici mogu razmatrati :

•  Kojem je posebnom događaju posvećen spomenik ? Jesu li još živi ljudi koji su povezani sa tim događajem i sa kojima bi učenici mogli razgovarati , ili čija bi svedočenja mogla biti dostupna ( pismena svedočanstva ili video – snimci )?

•  Kad je otkriven spomenik i šta to govori o načinu na koji se lokalna zajednica seća holokausta ? Učenici se mogu podstaći na razgovor sa osobama uključenim u istoriju samog spomenika .

•  Učenici mogu proučavati umetničke i arhitektonske aspekte spomenika . Ko ga je projektovao ? Šta predstavlja ? Kakav je taj spomenik u odnosu na druge spomenike ? Koja je ikonografija upotrebljena na tom spomeniku i šta ona govori o vremenu kad je podignut ?

•  Učenici se mogu podstaći da naprave skicu svog spomenika lokalnom događaju vezanom za holokaust .

U Holandiji podstiču škole da ” usvoje ” lokalne spomenike posvećene holokaustu . Škole mogu u dogovoru sa lokalnim odborima svake godine pre komemoracije angažovati učenike određenog razreda na uređenju spomenika i tako im – preuzimanjem odgovornosti za spomenik – omogućiti aktivno učešće u pripremi i realizaciji Dana sećanja . Ta inicijativa učvršćuje obavezu školske uprave da poučava o holokaustu , ukazuje na značenje komemoracije i povezivanja sa zajednicom . Holandska veb stranica www . oorlogsmonumenten . nl / datakid je posvećena spomenicima vezanim za Drugi svetski rat . Stranica opisuje i sedam stotina spomenika koje su usvojili holandski učenici .

Projekti društvenih aktivnosti

Predlozi za društvene aktivnosti uključuju : postavljanje plakata posvećenih sećanj y na stanicama javnog prevoza ; prepoznavanje mesta odakle su deportovani ili na kojima su živeli Jevreji ; molbu lokalnim vlastima da sarađuju sa školom u postavljanju spomenika . Kampanje za sećanje u organizaciji učeničkih saveza , pokreti mladih , verske kongregacije ili sađenje Parka sećanja su neke od opcija koje nastavnici mogu dalje razvijati .

Predaja Baklje sećanja

Za nekoliko godina ostaće još samo nekoliko preživelih svedoka koji će moći lično svedočiti o onome što se događalo u holokaustu . Kad i poslednji preživeli preda svoje nasleđe , nastavnici će zajedno sa učenicima moći da sagrade mostove sećanja za buduća pokolenja , kako bi pouke holokausta sačuvali od zaborava . Postoji nada da će ova uputstva za pripremu Dana sećanja na holokaust poslužiti nastavnicima u ovoj važnoj misiji .

 


Dodatak 1. Dodatni osvrti i informacije

Naročito se preporučuje da ministarstva obrazovanja , udruženja nastavnika i nevladine organizacije zatraže održavanje radionica za stručno usavršavanje u pripremi Dana sećanja na holokaust .

Za dodatna uputstva i objašnjenja o nastavi o holokaustu , kao i predloge o tome kako u razredu pristupiti toj temi , vidi : http://www.holocausttaskforce.org

Nekoliko nastavnih programa i drugih izvora dostupni su na internetu ili u pedagoškoj literaturi i bibliotekama . Vidi , na primer :

Jad Vašem :
http://www.yadvashem.org

OEBS / ODIHR :
http://www.osce.org/odihr

Savet Evrope :
http://www.coe.int/TE/Cultural_Co-operation/education/Teaching_Remembrance

Sećanje – Austrija :
http://www.erinnern.at

Mehelen muzej deportacije i pokreta otpora – Belgija :
http://www.cicb.be

Terezin memorial – Republika Češka :
http://www.pamatnik-terezin.cz

Dokumentacijski centar savremenog jevrejstva – Francuska :
http://www.cdjc.org

Memorijalni muzej žrtava nacional – socijalizma u Nemačkoj – Nemačka :
http://www.topographie.de

Memorijalna mesta žrtava nacističkog režima – Nemačka :
http://www.memorial-museums.net

Kuća boraca u getu – Izrael :
http://gfh.org.il

Fondacijski centar savremene jevrejske dokumentacije – Italija :
http://www.cdec.it

Međunarodna komisija za procenu zločina nacista i sovjetskog okupatorskog režima u Litvaniji :
http://www. komisija.lt

Kuća Ane Frank – Holandija :
http://www.annefrank.org

Državni muzej Aušvic – Birkenau – Poljska :
http://www.auschwitz.org.pl

Ruska fondacija za holokaust – Ruska federacija :
http://www.holofond.ru

Forum savremene istorije – Švedska :
http://www.levandehistoria.org

Ukrajinski centar za proučavanje holokausta – Ukrajina :
http://www.holocaust.kiev.ua

Dan sećanja na holokaust – Velika Britanija :
http://www.holocaustmemorialday.gov.uk

Trust za obrazovanje o holokaustu :
http://www.het.org.uk

Imperijalni ratni muzej – Velika Britanija :
http://www.iwn.org.org.uk/lambeth/holoc-ex l.htm

Suočavanje sa istorijom i sa nama samima – SAD :
http://www.facinghistory.org

Centar Simona Vizentala – SAD :
http://www.wiesenthal.com

Fondacija preživelih u Šoahu , vizuelna istorija – SAD :
http://www.vhf.org

Memorijalni muzej holokausta Sjedinjenih Država – SAD :
http://www.ushmm.org

 


Dodatak  II . Sećanje na holokaust u zemljama učesnicama  OEBS a

Osamnaest od pedeset i pet država učesnica OEBS – a obeležava Dan sećanja na holokaust 27. januara . U trinaest država su , u skladu sa događajima vezanim za holokaust u svakoj od njih , ustanovljeni drugi relevantni datumi ; dok se u šest država učesnica holokaust ne obeležava posebno već u sklopu njihovih nacionalnih dana sećanja .

Država učesnica
OSCE-a
Datum Dana sećanja na holokaust
Albanija 27. januar određen kao Dan sećanja
Austrija 5. maj određen kao Dan sećanja protiv nasilja i rasizma u čast žrtava nacionalsocijalizma . Datum označava oslobođenje koncentracionog logora Mathauzen , 1945.
Belgija 27. januar određen kao nacionalni Dan sećanja na holokaust
Bugarska 10. mart određen kao Dan holokausta i spašavanja bugarskih Jevreja ( poznat i kao Dan žrtava holokausta ), datum označava nastojanje bugarskih poslanika da zaustave deportaciju bugarskih Jevreja u koncentracione logore nacionalsocijalista , 1943.
Češka republika 27. januar određen kao Dan sećanja na holokaust
Danska 27. januar određen kao Dan Aušvica
Estonija 27. januar određen kao Dan sećanja na žrtve holokausta i zločina protiv čovečnosti
Finska 27. januar određen kao Dan sećanja na žrtve progona
Francuska 27. januar određen kao Dan sećanja na holokaust
Grčka 27. januar određen kao Dan sećanja na holokaust
Hrvatska 27. januar određen kao Dan sećanja na žrtve holokausta i zločina protiv čovečnosti
Irska 27. januar određen kao Dan sećanja na holokaust
Italija 27. januar određen kao Dan sećanja na holokaust
Kanada Jom Hašoa (27. dan meseca nisana u jevrejskom kalendaru ) određen kao nacionalni Dan sećanja na holokaust
Latvija 4. jul određen kao Dan sećanja na holokaust . Datum označava spaljivanje Horske sinagoge u Rigi , 1941, sa Jevrejima uhvaćenim u zamku unutar nje . Spalili su je nacionalsocijalisti .
Lihtenštajn 27. januar određen kao Dan sećanja na žrtve holokausta i sprečavanje zločina protiv čovečnosti
Litvanija 23. septembar određen kao nacionalni Dan protiv genocida nad litvanskim Jevrejima . Datum označava ubistvo preostalih zatvorenika u vilnuškom getu , 1943.
Luksemburg 10. oktobar određen kao Dan nacionalne komemoracije , datum označava referendum 1941.
Mađarska 16. april je određen kao Dan sećanja na holokaust . Dan označava uspostavljanje prvog mađarskog geta .
Makedonija 12. mart određen kao Dan sećanja na holokaust . Datum označava deportaciju Jevreja u logore smrti od strane bugarskih okupatorskih snaga
Norveška 27. januar određen kao Dan sećanja na holokaust
Nemačka 27. januar određen kao Dan sećanja na žrtve nacističkih zločina . Mnoge grupe održavaju komemoracijske svečanosti 9. novembra , na godišnjicu Kristalne noći 1938.
Poljska 19. april određen kao Dan sećanja na žrtve holokausta i sprečavanje zločina protiv čovečnosti . Datum označava početak ustanka u varšavskom getu , 1943.
Rumunija 9. oktobar određen kao Dan sećanja na holokaust , datum označava početak masovne deportacije Jevreja u Transnistriju , 1941.
SAD Yom HaShoah (27. dan meseca Nisana u jevrejskom kalendaru ) određen kao nacionalni Dan sećanja na holokaust .
Slovačka 9. septembar određen kao Dan žrtava holokausta i rasnog nasilja . Datum obilježava uvod u Jevrejski kod , 1941.
Srbija i Crna Gora 22. april određen kao Dan sećanja na žrtve genocida . Datum označava ustanak zarobljenika u jasenovačkom logoru 1945. ( važi samo za Srbiju , u Crnoj Gori nema Dana sećanja na holokaust ).
Španija 27. januar određen kao Dan sećanja na holokaust
Švedska 27. januar određen kao Dan sećanja na holokaust
Švajcarska 27. januar određen kao Dan sećanja na holokaust
Velika Britanija 27. januar određen kao nacionalni Dan sećanja na holokaust
Jermenija Nacionalni dan sećanja na genocid uključuje i univerzalni dan sećanja . Holokaust se ne obeležava posebno .
Gruzija Žrtve holokausta uključene su u komemoraciju za one koji su pali u dva svetska rata . Holokaust se ne obeležava posebno .
Kazahstan 31. maj je datum komemoracije za žrtve političke represije . Žrtve holokausta su uključene u komemoraciju .
Holandija Komemoracija holokausta je povezana sa nacionalnim danom sećanja na holandske žrtve rata , 4. maja .
Slovenija Komemoracije se održavaju 9. maja , u znak sećanja na žrtve fašizma i nacionalsocijalizma .
Uzbekistan Komemoracija za žrtve holokausta održava se u sklopu nacionalnog dana sećanja i slave na žrtve koje su pale za nezavisnost majke domovine , 9. maja . Nema posebnog dana sećanja na holokaust .

 

Izvor:

Jasenovac-info
Odbor za Jasenovac

Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve

 

PREVOD OBRAZOVNIH I INTERNET MATERIJALA JAD VAŠEM




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top