Правда, 11.02.2010. | Срећко Миловановић ПРОМОВИСАНА КЊИГА МИЛАНА БАСТАШИЋА „БИЛОГОРА И ГРУБИШНО ПОЉЕ 1941 – 1991.“ У свечаној сали Института за дипломатију и безбедност јуче је, у организацији потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно, одржана промоција књиге „Билогора и Грубишно поље 1941-1991“, аутора доктора Милана Басташића, који је као дечак од 12 година био одведен у Јасеновац и који је данас један од ретких живих сведока усташких зверстава и терора. Својом књигом др Басташић дао је обиман захват у прошлост српског народа са подручја Билогоре. У опису ових догађања, аутор је посебан акценат ставио на збивања током Другог свјетског рата, описујући трагедију своје и других српских породица билогорског

Dani Novak When my elder daughter graduated from College we a few of the parents sat together in the living room sharing thought s about the children when the conversation shifted to stereotype Gypsies and negative comments became more and more fearful and full with poison.  Being Jewish, born and raised in Israel I learned that similar accusations were made against the Jews over the centuries, this turned a red signal in my head and I said: “Once similar words have been spoken against the Jews, for example that they drink he blood of children for Passover and thousands of innocent people died because of this over the centuries”. One

Margelov institut | 28.01.2010. Preuzeto sa stranica Margelovog instituta   Osvrt gosp. Saše Musića, glasnogovornika CBH Zagreb o Mili Budaku Stotine tisuća života ljudskih bića ugašeno je maljevima, sjekirama i noževima pod blagoslovom Mile Budaka, zbog svoje nacionalne, vjerske ili ideološke pripadnosti. Mile Budak na svojoj savjesti nosi i više od 20 000 djece mlađe od 13 godina koja su mrcvarena u logoru smrti Jasenovac. Kao potpisnik rasnih zakona koji su zapečatili sudbinu cijelih obitelji, sela i zajednica, kao autor i proklamator nebrojenih huškačkih govora koji su bili otvoreni poziv na zločin jasno se svrstao na stranu jedne fašističke ideologije i jedne genocidne tvorevine. Danas ga se nerijetko opravdava činjenicom

СВН | 26.01.2010. | Ненад Јовановић Преузето са страница Српског Народног Вијећа   СНВ-е је подржао иницијативу удружења „Јадовно 1941“ о установљавању спомен дана жртвама тог логора 24 јуна, али и за њихово достојно сахрањивање, изјавио је приликом боравка у Загребу предсједник удружења Душан Басташић. Потомци и поштоваоци жртава комплекса усташких логора Јадовно, почетком године у Бањалуци основали су удружење чији је циљ чување од заборава злочина који су почињени над српским народом у тадашњој Независној држави Хрватској. Свакако један од првих разлога оснивања удружења јесте и чињеница да мјесто страдања великог броја жртава некадашњег логора још увијек није достојно обиљежено. „Комплекс усташких логора Јадовно био је један од најмасовнијих

Latinica Глас Српске | Датум: 16.01.2010 18:00 | Аутор: Дејан Вујанић Не могу да разумијем како је дошло до посљедњег рата у бившој Југославији и да толика мржња влада још дан-данас. Хоће ли се родити ико ко ће да каже „не мрзим никога“? Јер, сви смо дошли на свијет као невина људска бића. Нико се није родио као Србин или Хрват и требало би то поштовати. Ово је за „Глас Српске“ рекао историчар Ђуро Затезало, који је недавно у Бањој Луци промовисао капитално, двотомно издање „Јадовно, комплекс усташких логора 1941“. ГЛАС: Да ли је било тешко да се ради на књизи о злочинима над Србима у Другом свјетском рату? ЗАТЕЗАЛО:

12.01.2010 – БАЊА ЛУКА – Угледни српски интелектуалац и научник из Хрватске Светозар Ливада рекао jе да би у Хрватскоj данас живjело милион и по Срба, а не само 200000, да ниjе било страдања српског корпуса 1941. и 1991. године. Говорећи о размjерама злочина, Ливада jе изнио дио своjих демографских истраживања, према коjима jе злочин у Хрватскоj однио више од 1 500 000 Срба, упоређуjући га са погромом Јермена у Турскоj. „Злочин jе таквих размjера да jе расут свуда по шипражjу и шеварjу око наших њива“ – рекао jе Ливада новинарима у Бањоj Луци. Угледни историчари, научници, представници Православне цркве, jавни радници, бивши логораши и потомци жртава усташког злочина констатовали су

Хрватска – злочин – Ливада БАЊАЛУКА, 12. ЈАНУАРА (СРНА) – Угледни српски интелектуалац и научник из Хрватске Светозар Ливада рекао је да би у Хрватској данас живјело милион и по Срба, а не само 200 000, да није било страдања српског корпуса 1941. и 1991. године. Говорећи о размјерама злочина, Ливада је изнио дио својих демографских истраживања, према којима је злочин у Хрватској однио више од 1 500 000 Срба, упоређујући га са погромом Јермена у Турској. „Злочин је таквих размјера да је расут свуда по шипражју и шеварју око наших њива“ – рекао је Ливада новинарима у Бањалуци. Угледни историчари, научници, представници Православне цркве, јавни радници, бивши логораши и

На данашњој конференцији за новинаре одржаној у Прес центру, представници Двери најавили оснивање Покрета за живот Србије и представили начела нове српске политике и новог народног договора. Двери неће постати само још једна политичка странка већ широки надстраначки покрет који почива на новом народном договору. Појавићемо се на изборима као независна политичка изборна листа на којој ће се наћи велики број угледних људи и стручњака који су до сада одбијали да се политички ангажују. Прерастамо у Покрет за живот Србије који ће на изборе изаћи под слоганом Србија пре свега. Двери су већ годинама политички фактор у Србији и више наших кампања су биле политичког карактера (против новог закона о

БЕОГРАД, 8. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир сматра да  српско културно благо може бити враћено  у Хрватску тек онда када се врати српски народ и обнове порушене православне цркве и  куће оних који су протјерани. „Мене, као човјека који се до 1995. године бавио културом радећи као директор Музеја Книнске крајине у Книну, посебно боли када видим шта се ради када је у питању наша културна баштина. Познато је да је Хрватска тужила Србију и за крађу културног блага. Овдје се ради само о неколико стотина икона и о ризницама далматинских манастира Крке, Крупе и Драговића, које су прије рата измјештене