ВУКОВАР, 12. АПРИЛА – Хашки оптуженик, хрватски генерал Анте Готовина предложен jе за почасног грађанина Вуковара, преносе хрватски медиjи. Приjедлог jе Одбору за додjелу jавних признања, поднио бивши функционер десничарске Хрватске странке права Петар Мацут, образлажући га “изузетним заслугама Готовине за успостављање и очување самосталне Хрватске”. “Сматрам да би ово признање града хероjа хероjу Домовинског рата било прикладно, jер би се истакле оне вриjедности на коjима jе и наш град стекао славу”, написао jе Мацут у приjедлогу. Приjедлог jе поднесен на основу jавног позива за предлагање доделе jавних признања града Вуковара, коjа се додjељуjе поводом Дана града, 3 маjа. Хрватски медиjи подсећаjу да титулу почасног грађанина Вуковара носе први хрватски предсjедник Фрањо Туђман, бивши прелазни управник УНТАЕС-а генерал Жак

“Новости” су дошле до података о осам национално приоритетних предмета, од којих се пет односи на злочине почињене на вуковарском подручју. Остали се тичу злочина над Србима у Сиску, у Гошићу и Вариводама, те злочина над Хрватима у Новом Селу Глинском Када је Државно одвјетништво РХ након хашке пресуде хрватским генералима објавило анализу “Поступање у предметима ратних злочина”, медији су се у својим извјештајима концентрирали на статистике о процесуирању злочина, но посве је незапажено прошла информација о постојању оперативног програма с листом злочина чије је истраживање и процесуирање ДОРХ себи поставио као приоритет. Како стоји у наведеној анализи, ДОРХ је, након што је од жупанијских државних одвјетништава добио извјешћа о

Судећи по уобичајеном кич- националном драмолету који се одвијао на улицама хрватских градова протеклих дана са сврхом исказивања подршке “недужним” хрватским генералима, подсјећајући визуално на материјализацију Тхомпсонових даворија, лако је извести опћи поучак: до части и статуса хероја доспијева се злочином “Јако ми је жао што морам судити припадницима Хрватске војске, поготово сада када палимо свијеће за Вуковар и када смо навикли да је овакве окрутне злочине чинила супротна страна”, рекла је суткиња Жупанијскога суда у Сиску Сњежана Мркоци пошто је изрекла поновну ослобађајућу пресуду ХВ-овцима који су признали злочин над трима женама цивилима у Новској 1992. године. Искористивши нечасно свој судачки ауторитет, Мркоци је убила несретне, невине жртве по

Мјешовитом брачном пару Зелић-Гаврановић након “Олује” догодило се све најгоре осим смрти: Јованка је силована, а Анте прозван четником јер је у ратно доба остао у Обровцу. Обоје су добили отказе. Злостављање је прошло без казне и судског праворијека За Јованку Јоку Зелић-Гаврановић све је кренуло по злу почетком рата 1991. године. Она Српкиња из Жегара, супруг Анте Гаврановић Хрват из Приједора: лоша комбинација у средини попут обровачке. Анте је био подворник у средњој школи, а Јованка референтица у опћини. У пријеломним догађајима 1991, овај мјешовити брачни пар одлучује остати у Обровцу, мјесту у којем су имали и стан и посао. Ратни дани у Крајини за Јованку и Анту нису

Приредила: Светлана ПАВЛОВИЋ ШАМАЦ, 13. МАЈА – Лазар Благојевић, предсједник Борачке организације Шамац – ратни инвалид са 90 одсто оштећења организма ходочастио је у Јерусалим и о оном што је тамо видио свједочи за Срну. “Мотива за пут је било више. Прије двадесетак година слушао сам казивања др Рузмира Јусуфовића о његовом одласку у Јерусалим и присуству силаска Благодатног (Светог) огња, о пламену који се сам упали и који извјесно вријеме не пече, од кога се људска брада и коса не запале. Дубоко су ми се урезале његове ријичи: `Да ви, Срби, занате шта тамо имате сви бисте настојали да барем једном у животу одете и то доживите’. Можда сам

Аутор: мр Владимир Димитријевић Милослав Самарџић: „Крвави Васкрс 1944“ (Савезничка бомбардовања српских градова,УНА Прес, Београд 2011.) То да је српски народ „јаук и гробље“ знао је, у „Лирици Итаке“, Милош Црњански, а у „Другој књизи Сеоба“ записао је да су и други народи страдали, а не само Срби, али да је другим народима било дато да предахну, а да Србима није било дато чак ни то. Заблуде и заборав Најстрашније од свега је то што све, свагда, стално заборављали. И допуштали себи да верујемо у илузије, што се нарочито дешавало нашим интелектуалцима, заслепљеним разним врстама космпополитских (а касније и комунистичких) заблуда. Један од најтрагичнијих примера је свакако онај који описује

БАЊАЛУКА, 13. МАЈА – Његова светост патриjарх српски Иринеj рекао jе да jе процес враћања црквене имовине у БиХ неопходност и да би враћање зграде Богословиjе у Сараjеву много значило и за Српску православну цркву и за БиХ. Патриjарх Иринеj jе рекао да се оваj процес у Србиjи одвиjао доста споро, али да се без тога не може у Европу, jер ће на таj начин и Црква из своjих извора моћи да обезбиjеди своjу мисиjу. Српски патриjарх истакао jе да питање Косова и Метохиjе данас представља велики проблем и да “они коjи кроjе капу не схватаjу везаност српског народа за таj простор”. “Ми се никад не можемо сложити ни прихватити

БАЊАЛУКА, 12. МАЈА – Обавеза свих у Републици Српскоj, а превасходно бивших припадника Воjске РС, jесте да се баштине тековине протеклих ратова, нарочито посљедњег коjи jе се догодио на простору БиХ, оциjенио jе замjеник министра одбране БиХ Живко Марjанац. “Мислим да ће оваква традициjа, коjа се његуjе у РС и БиХ довести до зближавања народа на овим просторима”, рекао jе Марjанац новинарима на централноj свечаности обиљежавања 12. маjа – Дана Воjске РС и шесте године од формирања Трећег пjешадиjског Република Српска пука Оружаних снага БиХ. Командант Трећег пjешадиjског РС пука Оружаних снага БиХ Раjко Кнежевић истакао jе да jе веома тешко његовати традициjе jедног народа кроз Трећи пjешадиjски пук, нагласивши

ФОЧА , 12. МАЈА – Његова светост патриjарх српски Иринеj данас jе у Фочи служио свету архиjереjску литургиjу поводом крсне славе Богословског факултета и Богословске школе “Светог Василиjа Острошког”. Патриjарх Иринеj jе свету архиjереjску литургиjу служио у храму у кругу ове високошколске институциjе, уз саслужење више архиjереjа и свештенства Српске православне цркве /СПЦ/. “Наш благословени српски народ у БиХ носи Бога у срцу своме, носи Христа у души своjоj и окупља се и сабира око светих храмова своjих. То су чинили преци наши, свети Немањићи и њихови потомци. Даj, Боже, да и ми то чинимо и у нашем времену и да се на таj начин покажемо достоjним следбеницима њиховим не

Суд у Минхену данас би требало да изрекне пресуду Џону Демjањуку (91), коjи jе оптужен за учешће у убиству наjмање 29 000 Јевреjа у концентрационом логору Собибор у Пољскоj 1943. године. Тужилаштво тражи шестогодишњу затворску казну за Демjањука, против кога jе процес почео приjе 19 мjесеци. Процес против Демjањука води се већ 19 мjесеци и периодично jе прекидан, пошто jе оптужени повремено одбиjао да присуствуjе засjедањима због лошег здравља, чак и у случаjевима када су љекари говорили да jе способан за суђење. Извор: Фронтал Везане виjести: Судски процес против Џон Демjањукa, чуварa у нацистичком логору Собибор  

БЕОГРАД, 12. МАЈА – Виjест да се воде преговори о ступању Србиjе у Организациjу уговора о колективноj безбjедности (ОУКБ), у коjоj jе и Руска Федерациjа, обрадовала jе већину грађана Србиjе – наводи “Глас Русиjе” и обjашњава да “људи у Србиjи осjећаjу да се налазе на геополитичкоj вjетрометини, без реалне институционалне заштите међународног права, и то у тренутку када евроатлантска заjедница покушава да оствари финално рjешење за Републику Српску и Косово и Метохиjу”. Виjест агенциjе “Интерфакс” да Србиjа води интензивне преговоре о приступању ОУКБ-у, српска интернет заjедница проширила jе планетом за свега неколико сати. За то вриjеме српски медиjи и политика овоj информациjи нису поклонили пажњу. Али, jедан утицаjни дневни лист

У трећем дијелу фељтона о уџбеницима из којих историју уче дјеца у Федерацији БиХ, Горан Латиновић се бави свим именима којима је себе називало становништво БиХ муслиманске вјероисповјести. Босанскохерцеговачки муслимани су у периоду од 1868. до 1995. године, по званичним прописима, девет пута мијењали назив свог националног идентитета (османски, турски, босански, српски, хрватски, југословенски, неопредијељени, му-слимански и бошњачки). Ове честе промјене оставиле су траг и на савремене историчаре код којих је такође присутна извјесна колебљивост, односно нејасноћа шта у ствари означава појам ”Бошњак”. Тако су аутори муслиманског уџбеника за седми разред основне школе из 1994. написали: ”Iako je izraz Bošnjak u Bosni i Her-cegovini za vrijeme osmanske vladavine uglavnom upotrebljavan

Прве српске сеобе на територију данашње Епархије горњокарловачке, обављене у првој половини XVI века, нису пролазиле без учешћа свештенства. Тако се зна да је са групом која је са Тромеђе ишла ка граници Хрватске и Словеније у Жумберак, око 1538. године, био и „поп Радоје“. Православних Срба у Лици и на Банији је било још од средине XV века, када се међе Крбаве и Босне у папској преписци сматрају „шизматичким“, а и када су поједине тврђаве и замкови на територији данашње Баније били под влашћу српског Деспота Вука Гргуревића, у епској традицији прослављеног и Турцима омраженог Змај-Огњеног Вука. Када смо већ у епским водама, није згорег поменути да традиција босанско-херцеговачких