САРАЈЕВО/КОЊИЦ, 18. ОКТОБРА (СРНА) – Суђење Миралему Мацићу пред Судом БиХ због ратног злочина над српским цивилима у Коњицу на самом почетку покренуло jе наводе о лицима коjа су данас високопозиционирана у полициjи Херцеговачко-неретванског кантона и у општини Коњиц, а доводе се у везу са дешавањима у коњичким логорима током 1992. године. Мацић jе у свом дневнику открио како су на подручjу Коњица наређивана и вршена убиства Срба и разоткрива ланац командне одговорности и саучесника у убиjању. Међутим, полициjски и општински званичници у Коњицу у изjави Срни негирали су учешће у ратним злочинима над српским цивилима 1992. године на овом подручjу иако их за то оптужуjу свjедоци. Бивши логораш Зоран

БЕОГРАД, 17. ОКТОБРА /СРНА/ – Документационо-информативни центар “Веритас” саопштио jе да се ових дана навршава 20 година од ликвидациjе наjмање 123 Срба из Госпића и околине, коjе су спроводиле хрватска воjска и полициjа током jесени 1991. године, те да jе скоро половина њих убиjена 17. и 18. октобра. Ликвидирани су углавном виђениjи Срби судиjе, тужиоци, директори, новинари, полицаjци и то они коjи су били лоjални новоуспостављеном хрватском режиму, наводи се у саопштењу коjе jе данас обjавио “Веритас”. Од 123 ликвидираних Срба 35 су биле жене, а сви су одвођени из њихових кућа и станова и ликвидирани разним методама и на више мjеста. Међу ликвидиранима jе десет брачних парова, као и четири пара од по jедног родитеља и дjетета.

Претворба друштвене имовине у државну и приватну имала jе своj значаjан рукавац у отимачини великог броjа станова некадашње ЈНА, а што jе био посебно ефикасан ратни стимуланс за одређени тип припадника Хрватске воjске. Отворени лов на квадрате непоћудних обитељи – махом српске националности, jасно – био jе ремећен тек залагањем шачице цивилних активиста коjи су се годинама опирали таквоj пракси, но краjем прошлог мjесеца стигла jе хрватску државу и jедна позна шамарчина из Еуропског суда за људска права у Страсбоургу, коjем се професионални воjник-официр Петар Орлић из Риjеке обратио jош након деложациjе приjе седам година. Почетак крађе Орлић ниjе одмах током рата, дакле, наглавачке излетио на улицу, као што jе

Нoсиoци стaнaрскoг прaвa oстaли су бeз стaнoвa пoд пoзнaтим oбрaзлoжeњeм дa су нaпустили грaд, дoк сe дaнaс дeлoжирajу грaђaни кojи гa никaдa нису били нaпустили. To je oнo штo нajвишe љути у случajу нeдaвнe дeлoжaциje Злaтe Дрaгojeвић. Нaкoн 45 гoдинa, Злaтa Дрaгojeвић (77) вишe нe стaнуje у трoсoбнoм стaну oд 67 чeтвoрних мeтaрa у цeнтру Kaрлoвцa, у Улици Влaткa Maчeкa 11б, пoштo je 4. oктoбрa из њeгa дeлoжирaнa. Eпилoг je тo скoрo 20 гoдинa дугe прaвнe биткe зa тaj стaн и стaнaрскo прaвo, кoje je oбитeљи Дрaгojeвић билo oдузeтo прaвoснaжнoм прeсудoм кaрлoвaчкoг Жупaниjскoг судa. Jeсeн и зиму Злaтa Дрaгojeвић, пo нaциoнaлнoсти Хрвaтицa, прoвeст ћe кoд свojих приjaтeљa у пoдрумскoj прoстoриjи

“Гледаjући и слушаjући ову ХДЗ-ову изборну реторику, стичем доjам као да се ето опет нађосмо на почетку, дакле на Туђмановоj стратегиjи Хрватске без Срба. У њоj се отвара простор, на примjер, на државном нивоу примитивном филофашизму /посланика ХДЗ-а Јосипа/ Ђакића или, на локалном нивоу, на примjер, насиљу градоначелника Бенковца над српским повратницима”, рекао jе Узелац. Он jе истакао да се СДСС труди да допринесе траjном побољшању односа између Срба и Хрвата и да jе наjбољи примjер за то заузимање за успjешан завршетак преговора с ЕУ, укључуjући и затварање поглавља 23, коjе говори о правосуђу и темељним правима. “Заузимали смо се за то, иако смо знали да ниjе направљено све што