Бити неутралан значило бити „просрпски“ орјентисан

Јасуши Акаши, бивши изасланик генералног секретара УН за бившу Југославиjу, у књизи „У долини између рата и мира“ наводи да jе ратна сараjевска влада све оне коjи су настоjали да буду неутрални сматрала „просрпски ориjентисаним“ и да jе све чинила да изазове НАТО интервенциjу на Србе.

Он пише да су напори УН да сачува непристрасност и неутралност у односу према три етничке групе посебно иритирале власти у Сараjеву.

Муслиманске власти стално су рачунале на политичку подршку САД и њену евентуалну воjну интервенциjу. Њихова влада прибjегавала jе свим средствима да се таква интервенциjа оствари. Поставили су Мухамеда Шаћирбеjа /касниjе оптуженог за проневjеру/ за амабсадора УН коjи jе неуморно критиковао хуманитарне и друге активност УН и узпорно заговарао и борио се за муслиманску ствар код америчке владе.

Потпредсjедник Еjуп Ганић, министар иностраних послова Харис Силаjџић и Шаћирбеj били су енергични и ефикасни у кампањи односа са jавношћу да би показали да jе правда на њиховоj страни и играли су на осjећања америчке jавности.

Мора се рећи да су, осим чињенице да су Срби вршили злочине, западни медиjи веома риjетко извjештавали да су и муслиманске и хрватске снаге чиниле злочине и нехумана дjела. Званичници УН кажу да ниjе увиjек било лако разликовати добро од зла у одређеним случаjевима међу Србима, Хрватима и Муслиманима.

Зато су муслимански лидери неутралност и непристрасност УН представљали као велику препреку коjа jе морала бити уклоњена.

Како су медиjи често извjештавали о злочинима Срба у БиХ у и око Сараjева jавно мњење у Европи и у САД закључило jе да су Срби оличење зла и jедини нападачи. Они су дониjели поjедностављен закључак да су муслиманска и хрватска снага – жртве. Исламске земље, такође, показале су велику симпатиjу за владу у Сараjеву БиХ и већински муслиманску популациjу.

У тим околностима било коjе рjешење коjе би изложили дипломате Саjрус Венс или Деjвид Овен могло jе добити подршку европских влада , али не и пристанак владе САД, иако jе Венс био уважени државни секретар.

Говорећи о Лорду Овену, Акаши подсjећа да jе он на почетку сукоба ватрено наговарао тадашњег британског премиjера Џона Меjџора да примjени жестоке авио нападе на Србе у БиХ, док jе касниjе постао опрезниjи. Како jе упознавао ситуациjу боље, Овен jе увидио да jе реалност много сложениjа него што jе мислио те да jе рат у БиХ у суштини грађански рат, а не агресиjа Србиjе.

Овен jе чак рекао да jе често немогуће разликовати агресора од жртве у ситуациjи етничког сукоба. Чинило се да су злочини Срба броjниjи и ектремниjи по природи, али jе признао да су злочине починиле и хрватске и муслиманске снаге, а мете неких злочина били су и припадници УН. Овен jе закључио да међу политичким и воjним лидерима у БиХ нема невиних.

На сличан начин и генерал Маjкл Роз, командант заштитних снага УН, дошао jе до закључка да Срби нису jедини чинили злочине, али jе да jе то тешко прениjети представницима међународне заjеднице.

Међутим, за сараjевске власти, ниjе постоjала потпуно непристрасна и незаинтересована страна и у том смислу УН нису биле изузетак – истиче Акаши.
Са гледишта страна у рату, хуманитарна помоћ ниjе била незаинтересована морална акциjа већ инструмент или за слабљење позициjе противника или jачања своjе властите стране, цивилне као и воjне.

Жестина критике власти у Сараjеву на рачун УН била jе невjероватна, а посебно гласни били су потпредсjедник Еjуп Ганић и тада већ премиjер Харис Силаjџић. Предсjедник Алиjа Изетбеговић их jе подржавао, али jе он наjчешће само слушао и климао главом њиховим тирадама.

Званичници УН коjи су преговарали са Радованом Караџићем и Ратком Младићем с циљем достављања хуманитарне помоћи и прекида ватре и коjи су тражили њихову сарадњу на краjу су представљени као морално сумњиве особе коjе сарађуjу са ђаволом – пише Акаши.

И не само званичници УН, већ и многи други коjи су уложили напоре у хуманитарне акциjе и дипломатско посредовање, такође, су посматрани као просрпски. У ту категориjу сврстане су дипломате као што су Американац Саjрус Венс, бивши специjални изасланик УН за Југославиjу, Британац

Деjвид Овен, изасланик ЕУ, бивши норвешки шеф дипломатиjе Торвалд Столтенберг, специjални изасланик генералног секретара УН, као и сам Акаши. И већина виших воjних званичника УН, укључуjући генерале Луиса Мекензиjа, Френсиса Брикмона и Маjкла Роуза сматрана jе просрпском.

Акаши свjедочи да jе, када jе почео рат, било немогуће сакрити озбиљне политичке разлике међу сталним чланицама Савjета безбjедности. Наjвећи проблем био jе до коjе мjере УН треба да прибjегну авио нападима НАТО снага.

Постоjе двиjе врсте напада из ваздуха – jедан одбрамбени, лимитиран само на оружjе коjе представља опасност за позициjе УН или угрожава животе особља УН. Приjе провођења таквих напада УН пажљиво прате и процjењуjу ситуациjу преко своjих посматрача на терену као и из ваздуха. Оног тренутка када се испуне услови за „блиску подршку из ваздуха“ УН неће оклиjевати да прибjегну тим лимитираним авио нападима НАТО снага.

Друга врста авио напада jе пуно бомбардовање са циљем да се сломи воjна снага jедне стране употребом авио снага НАТО, што превазилази циљеве самоодбране. Мета тог напада доживjеће ову акциjу као неприjатељску, а као резултат биће немогуће пребацити хуманитарну робу у воизилима УН кроз области под контролом групе коjа jе мета напада.

Када jе 1994. године од Срба затражено да повуку наоружање 29 километара од Сараjева, Караџић jе рекао да ће или потпуно повући тешко наоружање или га ставити под контролу УН. Због лоших временских услова ниjе био сигуран да jе то изводљиво, али jе пристао, свjедочи Акаши.

„Разговарао сам са Изетбеговићем и Ганићем и обећао им да УН учинити све да испоуни рок и пренио им намjеру заштитних снага УН да преузму тешко наоружање коjе преостане након тога рока. Међутим, на конференциjи за новинаре након нашег сусрета Ганић и други лидери БиХ jавно су изразили притужбе према заштитним снагама УН. Стекао сам утисак да ти људи искрено желе нападе НАТО и уложили су све напоре да пажњу медиjа усмjере на то вjеруjу да УН не ради добро своj посао“ – сjећа се Акаши.

Амерички секретар одбране Вилиjем Пери на заjедничкоj прес-конференциjи са Акашиjем, након састанка у Загребу, рекао jе да су се сагласили о употреби силе и да jе договорено са УН да употреба силе мора да буде „робусна, али и опрезна“.

Међутим, Акаши jе био запањен када jе касниjе видио да jе у саопштењу Периjа по повратку у САД изостављена риjеч „опрезна“, а да jе нагласак стављен на „робусне“ мjере против снага Срба у БиХ. Било jе jасно из изjаве предсjедника Била Клинтона да jе његов став да мора да буде „jасна разлика између добра и зла“ и да ту, према његовом мишљењу, „добру“ страну, односно, власти у Сараjеву – треба подржати, а да снаге Срба треба означити као зло.

Акаши наводи да, када се говори о дешавањима у Сребреници 1995. године, ниjе jаснио да ли jе риjеч о унаприjед смишљеном воjном нападу или jе то више била импулсивна акциjа, чиjи jе jедини циљ била одмазда за масакр над српским живљем 1992. године.

Кометарашући хрватско-муслимански сукоб у БиХ, Акаши jе оциjенио да „хрватско уништавање Мостара представља злочиначки чин са предумишљаjем и да то ниjе била самоодбрана“. Он сматра да се радило о безумноj деструктивности, уништвању џамиjа, коjе су многи католички свештеници подржавали.

Превела и приредила: Даниjела ЏЕЛЕТОВИЋ

Извор: