Предсjедник Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Воjислав Станимировић сматра да ће ЕУ помоћи рjешавању српских питања у Хрватскоj, “jер до сада ниjе било никог ко jе могао да натjера власти да примjењуjу законе” у тоj области. “Сад ће, ипак, бити постављен jедан контролни механизам, посебно у овом периоду мониторинга, до 15. jула 2013. године, гдjе ће они броjна отворена питања, посебно из поглавља 23, коjе се односи на правосуђе и људска и мањинска права, морати да риjеше”, рекао jе Станимировић за “Независне новине”. Говорећи о предстоjећим парламентарним изборима у Хрватскоj, Станимировић jе рекао да jе утисак да jе ХДЗ више урадио за Србе него СДП, коjи се бори искључиво за

Делегациjе Српске напредне странке и Коалициjе удружења избеглица враћене су са хрватске границе и ниjе им дозвољено да у Вуковару учествуjу на трибини српских странака. Функционер напредњака Зорана Михаjловић рекла jе да делегациjи СНС-а синоћ ниjе дозвољен улазак у Хрватску уз образложење да они представљаjу приjетњу по националну безбjедност. Она jе навела да jе делегациjа имала 18 чланова и да су враћени након два сата чекања на граничном прелазу. Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта рекао jе да су хрватске власти на Товарнику забраниле улаз у земљу делегациjи тог удружења коjа jе кренула на трибину. Линта jе подсjетио да jе он хрватски држављанин и упитао Владу Хрватске “како jе могуће

У навечерjе празника Сабора Светог Архангела Михаила, ( 20. и 21. новембра 2011. године ), за сада непознати починиоци су извршили провалу у саборни храм Светог Николе у Карловцу. Након веома честог каменовања, а затим исписивања графита на jужном делу фасаде храма, овога пута се храм Светог Николе нашао на мети провалника. Редовна полициjска патрола коjа свако вече обилази храм, приближаваjући се храму уочила jе да се догађа нешто сумњиво, а у шта су се уверили пошто су утврдили да су улазна врата на jужном делу храма обиjена. По извршеном увиђаjу установљено jе да jе из храма отуђена мања сума новца, као и да jе оштећен храмовни мобилиjар, коjи су

Досадашња политика Самосталне демократске српске странке исључиво jе била у служби интереса Хрватске, jер су њени чланови у државним органима међународноj заjедници слали нетачне поруке да се проблеми Срба рjешаваjу, рекао jе у интервjуу за “Фокус” Миодраг Линта, предсjедник Коалициjе удружења избjеглица. – Недавно смо потписали споразум с Коалициjом српских странака, коjу чине Српска народна странка, Демократска партиjа Срба и Наша странка, jер су ове партиjе подржале наше захтjеве за рjешавање нагомиланих имовинских и стечених права. Споразумом су се обавезале да ће се залагати за наше захтjеве, ако буду изабрани у Сабор Хрватске – казао jе Линта. ФОКУС: Због чега сте одлучили да подржите Коалициjу српских странака? ЛИНТА: Коалициjа jе

Предсjедник Академиjе наука и умjетности Републике Српске (АНУРС) Раjко Кузмановић оциjенио jе да у БиХ ситуациjа врло неповољна по српски jезик зато што се жели формирати “некакав босански jезик”, што jе стара теза коjа постоjи jош од времена Аустро-Угарске. “Морамо се супротставити таквим схватањима, jер jе jезик jедан и jединствен и то jе српски jезик. Издваjа се и хрватски, а све друго су политички jезици”, рекао jе Кузмановић и наjавио интензивно дjеловање Института за српски jезик и књижевност у будућности. Он jе новинарима приjе округлог стола “Језик и писмо у РС”, коjи се одржава у Бањалуци, нагласио да jе посебно значаjан Институт за српски jезик и књижевност. Кузмановић jе напоменуо

Самостална демократска српска странка /СДСС/ очекуjе да ће на предстоjећим парламентарним изборима у Хрватскоj освоjити четири мандата, а за остварење тог циља рачуна и на гласове Срба коjи су избjегли из Хрватске, а сада живе у Републици Српскоj. Носилац листе СДСС-а у Изборноj jединици девет Слободан Узелац позвао jе на вечерашњоj трибини у Бањалуци све Србе коjи имаjу право гласа у Хрватскоj, а живе у РС, да дођу у ову изборну jединицу, даjу своj глас СДСС-у и на таj начин заjедно покушаjу да риjеше многа питања. “На том простору има пуно посла и ствари коjе треба да буду реализоване, а то су питања враћања и очувања имовине, перспективе… У том