arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
lozenje_badnjaka.jpg

Интервју Епископа Горњокарловачког Герасима РТРС

9. новембар 2011.

Поводом наjрадосниjег догађаjа у историjи рода људског – Рођења Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Епископ Горњокарловачки Герасим, дао jе интервjу  РТРС. У краћем разговору, Епископ Герасим jе описао тренутно стање у Епархиjи и подсjетио шта за нас православне хришћане представлља празник рођења Богомладенца Исуса Христа. На подручjу Горњокарловачке Епархиjе, налази се стратиште Јадовно на коме jе у само 132 дана, од почетка априла па до краjа августа 1941. године, од стране усташа Независне државе Хрватске на наjстравичниjи начин побиjено преко 40000 жртава. Кости ових мученика и даље се налазе по крашким jамама планине Велебит и у каменоj пустињи острва Пага.

RTRS.jpg

РТРС Дневник 1 – 11. 03. 2011: Сенатор Финестра – Етничко чишћење Срба у Хрватској 1941, прво у Европи

9. новембар 2011.

Прво етничко чишћење у Европи почињено jе над Србима у Хрватскоj 1941. године! – речено jе недавно први пут, jасно и гласно, у сред парламента Италиjе и забиљежено у свим италиjанским медиjима, пренио jе данас римски лист „Ил Темпо“. Везане виjести: Сенатор Финестра: Етничко чишћење Срба у Хрватскоj 1941, прво у Европи

ognjena_marija_livanjska.jpg

Промоција књиге „Огњена Марија Ливањска“ у Храму Светог Трифуна у Београду

9. новембар 2011.

Књига jе посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у пролеће и лето 1941. године, а поновљеним и у наjновиjим ратним сукобима на том подручjу, посебно током 1992. и 1993. године. То jе прича о 1587 жртава, претежно деце и неjачи, мучених и на наjзверскиjи начин побиjених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживели са тих губилишта, посебно преживели из неколико jама, чиjе jе казивање своjевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своjу гласовиту поему „Јама“. О томе говоре не само Срби, жртве усташког геноцида, него и броjни иноверци – Хрвати и Муслимани, часни и честити људи

Рајко Васић

Чисто муслиманско Сарајево – „највећи споменик“

9. новембар 2011.

Извршни секретар СНСД-а Раjко Васић изjавио jе да jе чисто муслиманско Сараjево „наjвећи споменик“ страдалим, мученим и прогнаним Србима из тог града. Васић jе оциjенио jе инициjативу „лажних есдепеових Срба о градњи споменика мучки погубљеним стварним Србима Сараjева“ на Казанима, као и подршку наводне Куће људских права из Сараjева као закашњелу, лажну камерну представу за унутрашњу и спољну употребу, а не за суштину односа и истине у БиХ. „Данас jе споменик на Казанима непотребна празна манифестациjа. Наjвећи споменик страдалим, мученим и прогнаним Србима jесте само чисто муслиманско Сараjево“, рекао jе Васић Срни. Према његовим риjечима, 20 година након унутарсараjевског прогона и ликвидациjа Срба, споменик на Казанима би требало да буде

Вељко Стевановић

Српска је издвојила 50 милиона КМ за повратак Бошњака

9. новембар 2011.

„За три године мандата Српска jе издвоjила 50 милиона КМ за повратак Бошњака, док jе ФБиХ обезбиjедила само три милиона КМ за повратак Срба у приjератна мjеста живљења. С друге стране, огромна су дуговања Федерациjе према РС и све то заjедно социjално-економску слику код нас чини тежом“, рекао jе Стевановић на конференциjи за новинаре. Он jе навео да се мора наћи неко рjешење да Српска наплати средства од ФБиХ по основу дуга Фонду ПИО РС, као и великог укупног дуга како би таj новац био враћен народу, коjи због економске кризе живи на рубу егзистенциjе. Говорећи о теми „Будимо патриоте – помозимо jедни другима како би кризу заjеднички и лакше

rtrs.jpg

РТРС- ДНЕВНИК – 08. ФЕБРУАР 2009. – У знак сјећања на више од 2.300 побијених Срба

9. новембар 2011.

Жртве су побиjене у бањалучким мjесним заjедницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. У овом злочину усташе су, под командом Анте Павелића, из такозваног „Тjелесног здруга“, уз помоћ бањалучких усташа, побиле Србе без иjедног испаљеног метка, сjекирама, ножевима крамповима и „србомлатом“. Међу жртвама jе било и 551 диjете.      

Хапшење Јевреја током кристалне ноћи

Памти се „кристална ноћ“ али и пад зида

9. новембар 2011.

Девети новембар jедан jе од наjзначаjниjих датума новиjе историjе Њемачке – на таj дан забиљежени су неки од наjгорих догађаjа, као што jе почетак погрома Јевреjа, али и наjрадосниjии тренуци, попут пада Берлинског зида. Тог датума навршава се 28 година од пада Берлинског зида. Био jе то догађаj коjи jе промиjенио свиjет. Годину дана након тога, 3. октобра 1990. године Њемачка се уjединила, а нестанком бивше Њемачке демократске републике (ДДР) нестао jе циjели социjалистички политички блок у Европи. Конфликт између истока и запада Европе био jе окончан. Таj датум jе и због других догађаjа важан за Ниjемце. На таj дан 1918. социjалдемократа Филип Шаjдеман прогласио jе Републику Њемачку. Монархиjа цара

Подршка иницијативи о подизању спомен обиљежја на Казанима

9. новембар 2011.

Кућа људских права Сараjево пружа пуну подршку инициjативи потпредсjедника Федерациjе БиХ Светозара Пударића да се утврди истина о страдању небошњака чиjа су тиjела бачена у Казане у Сараjеву за вриjеме ратних догађања и да се на том мjесту подигне спомен-обиљежjе жртвама коjе су скончале у Казанима. У писму подршке Куће људских права Сараjево упућеном Пударићу, истиче се да jе краjње вриjеме да се почне радити на утврђивању цjеловите истине о збивањима у периоду од 1992. до 1995. године, укључуjући и збивања у Сараjеву. „Потреба за утврђивањем истине с jедне стране произилази из обавеза да се казне починиоци ратних злочина, злочина против човjечности и злочина геноцида, а с друге стране то

Живи и криви

9. новембар 2011.

Прошла су четири и пол мjесеца од хапшења Владимира Миланковића и Драге Бошњака те отварања истраге. Иако jе убиjених пуно више, терете се за 31 убоjство и 38 протузаконито затворених и злостављаних цивила. Истражитељи ускоро мораjу показати резултате. – Вjеруjем Жупаниjском државном одвjетништву у Осиjеку да ће довршити истраге и подигнути оптужнице против Владимира Миланковића и свих одговорних за ратне злочине у Сиску 1991. Била сам на свjедочењу у Осиjеку, и то на дан смрти човjека коjи jе наjодговорниjи за све што се тада у граду догађало – за „Новости“ jе изjавила Вjера Солар, чиjа jе кћи Љубица jедна од жртава етничког чишћења грађана српске националности у Сиску. Као што

Опција Дениса Латина

9. новембар 2011.

У интервjу бањалучком дневнику „Фокусу“ Денис Латин изразио jе „ужасно“ разочарање што jе на Програмском виjећу ХРТ-а за именовање Хловерке Новак Срзић, гласао и представник националних мањина, а то jе био Србин Драган Црногорац. Своjу улогу 90-тих када jе Хловеркина опциjа почистила Србе из Хрватске, Латин jе обjаснио да jе био „обичан новинарчић коjи jе имао 25 година“. Аутор некоћ утjецаjне „Латинице“ Денис Латин открио jе у понедjељак у интервjуу бањалучком дневнику „Фокус“ да jе до укидања те емисиjе дошло када jе мало дубље загребла по позадини убоjства Иве Пуканића. Латин у интервjуу о том убоjству ниjе рекао ништа ново, а помало jе збуњуjуће што говори о укидању емисиjе 2008.

Азра Башић

Још нема одлуке о евентуалном изручењу Азре Башић

9. новембар 2011.

Амерички Окружни суд у Лексингтону у држави Кентаки током трочасовног процеса против Азре Башић (52), коjа jе оптужена за ратне злочине над заробљеним српским цивилима током рата у БиХ ниjе донио никакву одлуку о томе да ли она треба да буде испоручена у БиХ. Америчка влада жели да Башићеву врати у БиХ, гдjе би се суочила са оптужбама док њен адвокат Петрик Неш покушава да то сприjечи. Башићева jе ухапшена 15. марта у Стентону на основу међународне потjернице коjу jе издао Суд БиХ због сумње да jе као припадник Хрватске воjске учествовала у мучењима и убиствима Срба у логорима у Дервенти од априла до jуна 1992. године. Њен адвокат рекао

Озренски борци обиљежили Митровдан

8. новембар 2011.

Борачка организациjа општине Петрово обиљежила jе крсну славу – Митровдан служењем парастоса у спомен-соби Прве озренске лаке пjешадиjске бригаде ВРС и полагањем виjенаца на споменик у центру Петрова и на споменике у свим насељима ове општине. Славски колач преломили су протоjереj петровоселски Никола Пекић, предсjедник Борачке организациjе Петрово Душан Дуjковић, начелник општине Петрово Зоран Благоjевић и други. Борци су поновили да jе ратне 1995. године са озренско-возућког подручjа насилно одведено 460 бораца и цивила, од коjих су само 292 идентификована. Начелник општине Петрово Зоран Благоjевић рекао jе да jе „разочарење остало, али и нада да ће истина кад-тад доћи, а земни остаци мучки убиjених наћи своj годинама одлагани смираj“. Борци

groblje-zejtinlik.jpg

Обиљежена крсна слава

8. новембар 2011.

Служењем литургиjе у цркви Светог пророка Илиjе, помена у спомен соби и полагањем виjенаца на централном спомен обиљежjу данас jе на Сокоцу обиљежена крсна слава Борачке организациjе Републике Српске – Митровдан. Предсjедник Скупштине соколачке Борачке организациjе Жељко Лалић рекао jе да са подручjа ове општине у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату погинуло 286 бораца. „Много српске крви наше браће проливено jе да бисмо имали РС коjа има атрибуте државе. Први пут имамо државу са лиjеве стране Дрине и наш задатак jе да jе чувамо, бранимо, развиjамо и да оставимо нашоj дjеци да и они његуjу ову светињу коjу смо створили“, рекао jе Лалић. Протоjереj ставрофор Милорад Љубинац рекао jе на славскоj свечаности

goran_petronijevic.jpg

Рањеници довезени на Маркале

8. новембар 2011.

Шеф тима одбране бившег председника РС, Радована Караџића, Горан Петрониjевић каже да jе посебан тим коjи се бавио истрагом догађаjа из фебруара 1994. године на пиjаци Маркале у Сараjеву, недвосмислено доказао да jе реч о муслиманскоj манипулациjи, те да за то постоjе и живи сведоци. – Веома пажљиво смо се бавили случаjем Маркале и у истрази смо недавно дошли до неколицине људи, коjи су наводно рањени током експлозиjе за коjу jе оптужена српска страна. Али, ти људи су нам признали да су заправо рањени на другим местима, неколико дана раниjе и да су на пиjацу довезени из болнице Кошево. Ти људи ће се поjавити и у Хагу да то посведоче?

rtrs.jpg

РТРС – НАСЛОВИ – 25. октобар 2010. – ПАКАО У РАВНОМ ДОЦУ

8. новембар 2011.

У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су у jаму на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године, а спасени након шест недjеља и три дана. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму. Једна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, живи у селу Губер код Ливна. Још jе жива и Милица Маљковић, рођена Бошковић, коjа живи у Сурчину, те Мара Јурић, рођена Лалић, коjа живи у Банатском Деспотовцу. У цркви у Руjанима само jедном годишње служи се литургиjа jер нема Срба у том мjесту.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА