Tokom poslijeratnih godina, na Kordunu se sve radilo samo da se proizvodnja uništi. Na djelu je bila prava pljačka narodne imovine. Poseban doprinos tome dala je politika. Zna se zašto – da se Srbi ne bi vratili i imali radna mjesta, kaže načelnik Krnjaka Rade Kosanović Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog vijeka, od Knina do Dvora i Kostajnice nicala su tvornička postrojenja. Bilo je to zlatno doba u kome se s punim optimizmom gradila budućnost, koja se ipak nije dogodila. Rađanjem tvorničkih pogona i razvijanjem proizvodnje razvijala su se i krajiška mjesta. Radilo se u dvije, a u mnogim postrojenjima i u tri smjene. Proizvodi su svojom kvalitetom lako nalazili

BEOGRAD, (SRNA) – Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik danas će u Beogradu učestvovati u duelu sa liderom Liberalno-demokratske partije /LDP/ Čedomirom Jovanovićem o temi “Da li je Srpska genocidna tvorevina ili izraz volje naroda?” Duel između Dodika i Jovanovića, koji organizuje Tanjug, počeće u 12.00 časova u prostorijama Pres-kluba Tanjuga na Obilićevom vencu. Tema, pokrenuta izjavom Čedomira Jovanovića na Glavnom odboru LDP-a, izazvala je lavinu reagovanja u RS, najavljene su tužbe i traži se izvinjenje pred srpskim parlamentom. “Akteri ovog najnovijeg političkog sukoba u sat vremena imaju priliku da objasne svoje stavove, da ih sučele, a predstavnici medija moći će da procene čiji su argumenti ubedljiviji”, navodi se u saopštenju.

Ministrica vanjskih poslova Vesna Pusić danas je boravila u Beogradu na ministarskom sastanku Proces suradnje u jugoistočnoj Europi, a tamo je za televiziju B92 kazala kako Hrvatska neće podržati kandidaturu Srbije za predsjedavajućeg Opće skupštine UN-a. “Vjerojatno nećemo podržati kandidaturu Vuka Jeremića, ali još nije donesena konačna odluka i ne mogu decidirano reći kakav će biti naš stav”, kazala je. Navela je kako je Jeremićeva kandidatura za predsjedavajućeg u Općoj skupštini UN-a došla prekasno, što je neobično jer se takva kandidatura priprema mjesecima. Vesna Pusić je podsjetila kako je Litva još prošlog ljeta podnijela kandidaturu i o podršci se dogovorila s bivšom vladom koju je vodila Jadranka Kosor. “To ne

Izlaganje u Institutu za demokratiju i saradnju u Parizu, 24 januara 2012. Posle devetogodišnje pravosudne agonije, možda bi bilo najbolje  da se odreknemo iluzornih polaganja na pravdu i da pitanje postavimo na praktičniji način: ima li nade da će u okviru ovoga  suđenja bar neke od procesnih normi civilizovanog pravosuđa najzad biti ispoštovane? Kao što ću nastojati da prikažem, i to bi predstavljalo ogroman napredak u ovom predmetu i moglo bi dovesti do pravednog rezultata – odbacvivanja optužnice – čak i bez formalne oslobađajuće presude nakon razmatranja dokazne građe. To je tako iz najmanje dva razloga. Prvo, zato što petogodišnje odlaganje početka suđenja i odbijanje tokom tog  perioda zahteva za

Na prostoru današnje Federacije BiH, prema popisu iz 1991. godine, bilo je oko 17 odsto Srba, a danas je taj procenat sveden na minimum, izjavio je profesor demografije na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu Stevo Pašalić. “Na ovaj problem ukazujemo odavno”, rekao je Pašalić i dodao da u FBiH jedino žive penzioneri srpske nacionalnosti da bi čuvali imovinu. Mlada populacija u FBiH, smatra Pašalić, uopšte ne vidi perspektivu, jer tamo nema održivog povratka, a federalne vlasti ničim nisu motivisale ljude za povratak, niti mnogo brinu o onima koji su tamo ostali. “Ako posmatramo koliko se nesrba vratilo u RS, prije svega Bošnjaka, sve će biti jasno. Statistički pokazatelji sve govore, a

Istaknuti esejista, potpredsednik Odbora za odbranu slobode i prava Udruženja knjizevnika Srbije Predrag Dragić Kijuk preminuo je sinoć u 67. godini od posledica moždanog udara u beogradskoj bolnici “Sveti Sava”, saopštio je UKS. Predrag Dragić Kijuk je autor 20 knjiga, a Internacionalni biografski centar (St.Thomas Place, England) ga je 2010. godine proglasio za jednog od 100 slobodnih mislilaca u svetu. Bio je urednik časopisa “Serbian Literary Magazine” i glavni i odgovorni urednik “Književnih novina”. Kijukova dela prevedena su na 10 svetskih jezika, a poseban doprinos nacionalnoj kulturi predstavlja njegovo leksikografsko delo “Catena mundi I-II”, osobena duhovna enciklopedija srpskog naroda. Inspirisan Kijukovom knjigom “Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry”, najpopularniji britanski kompozitor

Juče, 29. januara 2012. prestalo je da kuca srce mog dobrog kuma Peđe Kijuka.  Gospod je pozvao Svoje jagnje, prevremeno… Slava mu. Neću da ovde ispisujem njegove biografske podatke i da nabrajam dela i zasluge ovog srpskog i svetskog velikana duha. To je sve odavno zabeleženo, njegovi dobri tragovi iz jednog zlog vremena ostaju neizbrisivi. Pomenuću samo uvodnu i zaključnu rečenicu njegovog predstavljanja u Vikipediji: „Humanista, književnik i likovni kritičar, esejista, antologičar, leksikograf, medievalista, istoričar, personalista, dostojevista i pravoslavni mislilac… Nikada nije bio član niti jedne partije, ne pripada nijednoj filozofskoj ili književnoj školi, kao što nije član niti jedne kvazimistične ili ezoterijske organizacije.“ Njegovo sleđenje Hristosu, njegovo svetosavsko pravoslavljanje Nebeskog Svedržaoca

Moja generacija je odrasla uz pionirske marame, imali smo i pionirske rukovodioce, kasnije smo marame skinuli a pionirski rukovodioci su napredovali u omladinske rukovodioce. Odrastali smo, polako, uz američke filmove, englesku muziku i rusku literaturu. Formirani smo čitajući velike srpske pesnike, Dučića, Rakića, Šantića ali i one, savremene, naše, tek deceniju-dve starije od nas, Miljkovića, Branu Petrovića, Danojlića, Popu, Bećkovića… Svi mi, osim omladinskih rukovodilaca. Oni su slušali drugu muziku, čitali druge pesnike, gledali drugačije filmove, bivali presrećni kad Valter odbrani Sarajevo… Mi smo slušali radio Luksemburg i glas Amerike, još pamtim unjkavi glas – Ovde glas Amerike, govori Grga Zlatoper… Mi smo danas, kojekuda, oni više nisu crveni, sada