После пресељења заточеника Хрвата Римокатолика и Муслимана из логора Јасеновац III у Градишку и пресељења заточеника Срба и Јевреја из Градишке у Јасеновац, очекивали су груписани Срби и Јевреји у Јасеновцу нова страдања и тежи режим. Са друге стране из слободе су стизале сјајне вести: о капитулацији Италије, о напредовању савезника на свим фронтовима и о све већим успесима ослободилачког покрета у нашој земљи. Слом Хитлерове Немачке и њених савезника био је питање дана, па су се заточеници бојали да ће усташе код затирања трагова својих злочина све старе заточенике поубијати. Зато су заточеници почели да припремају побуну, да се тако дочепају слободе. Заточеник др Миле Бошковић, доцент медицинског факултета

За наjстрашниjи и наjвећи злочин окупатора на Балкану за систематско свирепо уништавање око милион мученика по jасеновачким логорима, за перфидно мучење и убиjање народа, за нечувена мучења и убиjања стотине хиљада деце, за реке просутих суза оjађених маjки и беспомоћних родитеља, за страховита клања и убиjања маљевима, за нечувено мучење од 1337 дана и ноћи, за злочин, кога историjа до сада ниjе забележила крив jе и одговара читав jедан криминални систем садржан у поjму нацизам. На криминални нацистички програм наслонио се у нашоj, jош гори, хрватски народно – ослободилачки усташки покрет. Јасеновачки злочин jе последица ова два удружена система. Баш зато, у примерима мучења, у  бескраjно дугим и тешким страдањима,

Комисиjски увиђаj и преслушавање сведока на лицу места у Јасеновцу краjем октобра 1946. године Покраjинска Комисиjа за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача за Воjводну одредила jе била за дане 25. октобра 1946. и следећих дана рочиште на лицу места у Јасеновцу ради увиђаjа и преслушавања сведока. На рочиште су позвани сви преживели заточеници са териториjе Срема, коjи су  требали да на лицу места разjасне дотадашње своjе исказе и да у међусобном допуњавању пруже Комисиjи наjприближниjу слику пострадања Срба, Јевреjа и Цигана коjу су у логору Јасеновцу, доживели. Треба имати на уму да су заточеници у логору живели под разним околностима, на разним местима и разним подручjима. Њихово кретање, и

Усамом месту Јасеновцу, у Димитриjевоj улици усташе су заузеле велики двоспратни општински магацин, коjи jе држао у закуп тамошњи трговац, Луjо Валтер, па су на земљишту око магацина и суседних српских кућа и вртова формирали фабрику кожа. Идеjу за градњу кожаре дали су Јевреjи заточеници, коjи су настоjали на све могуће начине да се пласираjу као неопходно потребни стручњаци и да тако сачуваjу своjе голе животе. Та jе фабрика израђивала у почетку само горње делове кожа за обућу. Израђивана су тзв. лица и то у свим квалитетима и дезенима. Произвођена jе масна кравина и друга лица за тешке воjничке ципеле, а произвођена су и наjфиниjа лица за мушке и женске

Ликвидациjа логора броj III почела jе савезничким бомбардовањем. Прво бомбардовање извршено jе у пролеће 1944. године и за дивно чудо прве бомбе погодиле су у логору она места, на коjима су биле усташе. Страдао jе приличан броj усташа, а од заточеника било jе само неколико рањених. Једна бомба пала jе на зид ограде, друга jе пала на место бившег логора III-Ц, а трећа jе пала између млекаре и нових обjеката. Једна бомба пала jе исто тако на порушени зид и ниjе експлодирала. Већ од тога времена опажа се код усташа све већа и већа нервоза, па од тога времена почиње и систематско уништавање логорске имовине, логорских зграда и индустриjских построjења

Болнице у логору ниjе било све док ниjе било jављено да ће логор прегледати Међународна комисиjа Црвеног Крста. То jе било 6. фебруара 1942. године. Пре тога дана ужурбано се подигла jедна специjална барака, коjа jе наврат-нанос снабдевена болничким креветима, бело офарбана, тако да jе изнутра добила заиста изглед болнице. До ове бараке, коjа jе била одређена за болницу, била jе подигнута jош jедна барака, као будућа амбуланта и она jе исто тако изнутра добила уређаj jедне обичне амбуланте са наjнужниjим намештаjем и прибором. Дотле су заточеници лежали болесни «смештени по настанбама. Тамо где би кога од њих слабост и болест скрхала, ту би и пао. Сведок Вукашин Жегарац, чиновник

Усташе нису стигле да у предвиђеном логору броj III саграде бараке за заточенике, jер jе логор броj III подигнут брже него што су се усташе и надале. Изливање Саве и савских притока у jесен 1941. године и непрестане кише изазивале су jесење поплаве. А поплаве су се обично и редовно догађале с пролећа. Тако су 1941. године велике поплаве jош с jесени убрзале стварање логора броj III. Зато су усташе онако у масама поубиjале у логору II и у логору I све заточенике и зато су исто тако и све оне, коjи су у великим транспортима стизали у почетку у логор броj III, исто тако убиjали. Ипак jе требало радне