Постоjи више оправданих квалификациjа за последње jавне нападе представника босанско-муслиманске водеће елите на легитимног, демократски изабраног председника Републике Српске, Милорада Додика. Мислим, наравно, на професоре Факултета политичких наука у Сараjеву, Сенадина Лавића и Суада Куртћехаjића, коjи ето (jош jедном) изjедначаваjу Милорада Додика са Адолфом Хитлером. Наброjаћу само неколико важећих параметара, коjи диференцирано (партикуларно) дефинишу дотичне изjаве из Сараjева а при том стижу до истог (универзалног) закључка. Јер сви ти параметри служе jедном те истом циљу, наиме аналитичко-каузалном покушаjу утврђивања истине. При томе не желим да се бавим дневно-политичком демагогиjом већ перманентне (и нажалост до сада прилично делотворне) сатанизациjе Срба, коjа се међутим – и исто тако непревидиво – све више

Само привредно снажна и политички утицаjна Србиjа може да штити и одржава све Србе ма гдjе живjели, а Република Српска jе у том смислу њен наjважниjи и наjближи партнер и савезник – речено jе у Београду на скупу представника Срба из региона и Србиjе, коjи jе окупио Србе из девет држава региона. Отвараjући скуп под називом “Положаj и перспективе српског народа у земљама региона”, на коjем делегациjу Републике Српске предводи предсjедник Милорад Додик, министар вjера и диjаспоре Србиjе Срђан Срећковић jе рекао да политички односи Србиjе и Српске никад нису били бољи, али да се мора jош много тога урадити на економском плану. Он jе изразио увjерење да се може

Република Српска jе наjважниjе државно питање Србиjе, а питање српског народа jе тема коjа ниjе одбрањена, поручуjу удружења ”Нова српска политичка мисао” и ”Напредни клуб” у апелу упућеном кандидатима на предстоjећим изборима 6. маjа поводом очувања уставних обавеза према Србима ван Србиjе. Подстакнути броjним наjавама промjене државне политике и покушаjима да политика Србиjе према свом народу у региону буде означена као дестабилизуjућа, у апелу коjи jе jуче упућен странкама и кандидатима на предстоjећим изборима у Србиjи, ова удружења истичу да jе “политика Србиjе jасно дефинисана у складу са прецизно испољеним тежњама велике већине народа.” Удружења истичу да су забрињаваjуће наjаве поjединих парламентарних странака коjе се, без обзира на вољу, права

Италиjански сенатор Аjмоне Финестра, освjедочени српски приjатељ, преминуо jе у 91. години. Познате су његове риjечи изговорене у фебруару прошле године у Парламенту Италиjе да jе прво етничко чишћење у Европи почињено над Србима у Хрватскоj 1941. године. Аjмоне Финестра рођен jе у градићу Тоди, у срцу Италиjе, 5. фебруара 1921. године. Током Другог свjетског рата распоређен jе у Далмациjи, на простору Тромеђе, гдjе jе приступио четничким jединицама. Био jе на челу Пете православне антикомунистичке чете, коjа се истицала у борбама, посебно против усташа. О своjим саборцима имао jе само риjечи хвале, искреног и дубоког приjатељства и дивљења. Финестру, коjи jе био и градоначелник града Латине, ни терет година, ни болест нису зауставили да прошле године дође у

Tрећа конференциjа под називом „Положаj и перспективе српског народа у земљама региона“ коjа окупља представнике српских заjедница из Албаниjе, Македониjе, Румуниjе, Словениjе, Босне и Херцеговине, Мађарске, Хрватске и Црне Горе, одржава се 27. априла 2012. године, са почетком у 12 часова (Свечана сала Министарства вера и диjаспоре, Васе Чарапића 20, Београд). Конференциjу ће отворити као домаћин Срђан Срећковић министар вера и диjаспоре, затим ће се обратити Милорад Додик председник Републике Српске и Мирко Цветковић председник Владе Републике Србиjе. На конференциjи ће између осталих учествовати и Милорад Пуповац, председник Српског народног већа и посланик у Хрватском Сабору, представници странака у Црноj Гори: Срђан Милић, председник Социjалистичке народне партиjе, Петар Поповић, председник

Разбиjање (не распад СФРЈ) почео jе раних шездесетих година двадесетог века када jе почео процес преузимања све већих ингеренциjа (обима власти) од стране републичких бирократиjа и нациократиjа на уштрб савезне власти. У том циљу вођена jе у jавности харанга против СК Србиjе, извршена jе федерализациjа СКЈ тзв. националини кључ jе примењиван у избору свих политичких тела, па и чинова у ЈНА. Низ савезних институциjа jе укинуто, а пун успех jе постигнут доношењем Устава 1974/02/21. године. Када jе требало донети одлуку (март 1991.) да се СФРЈ брани, представници република и покраjина у Председништву СФРЈ то нису урадили. У домаћоj и страноj jавности олако се говори о распаду СФРЈ. То углавном чине