Враћање имовине Хрватској: Часна реч однела иконе

Под коjим условима Србиjа враћа културну баштину спасену током рата из Хрватске (2). Душица Живковић: Када сам дошла у Министарство 2008, ниjедан списак враћених предмета нисам затекла.

ВИШЕ од 18.000 музеjских предмета и покретних културних добара коjа су током рата спасена од уништења и донета у Србиjу, већ су враћени Хрватскоj у периоду од 2001. до 2011. године.

Њихов тачан списак, кажу у Министарству културе, немаjу!

Ова институциjа ниjе поставила ни питање реципрочног враћања српских културних добара опљачканих за време НДХ-а! А спреман jе нови списак са jош 1.065 предмета коjи су деведесетих спасени од ратних уништавања и стигли са прогнаним Србима у матицу. Наша држава се обавезала да ће их до краjа следеће године све вратити, рестауриране. По изjавама хрватских званичника, не само у православне светиње већ и у хрватске музеjе и галериjе.

Обавеза да се то уради дефинисана jе протоколом коjи су 23. марта потписали српски министар културе Предраг Марковић и његова колегиница из Загреба Андреа Златар Виолић, а на основу хрватског Закона о утврђивању ратне штете и Упутства за примену ратне штете(?!).

– Сада испада да смо „покрали“ своjу баштину коjу jе деведесетих Министарство културе Србиjе с Музеjом СПЦ изместило из наших манастира и цркава коjе jе рат угрозио исто као и 1941. године – каже Милоjко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске. – Иако jе реч о културном благу коjе jе првенствено власништво Српске православне цркве, оно се приказуjе и води као културно благо хрватске државе. А реч jе само о остацима остатака српске културне баштине коjа jе за време грађанског рата, али и после ратних сукоба, нестала или уништена на подручjу

Хрватске. Да апсурд буде већи, оне коjи су пренели и од сигурног уништења спасили ово благо сад представљаjу као „пљачкаше“. Испада да су Срби покрали своjе иконе, а наjтужниjе jе што се проблем тако представља и у делу српске jавности.

Наш саговорник тврди да jе управо он са сарадницима после доласка с колонама избеглица након „Олуjе“ правио списак спасене баштине и дао га Министарству културе. И за њега jе таjна да ли се он користио и да ли се користи за враћање српске културне баштине у Хрватску.

У Протоколу пише да „Република Хрватска на основу Закона о утврђивању ратне штете и Упутства за примену ратне штете“ потражуjе од Србиjе 28.843 музеjских предмета и 3.097 културних добара из манастира, цркава и приватних збирки, као и архивску и библиотечку грађу. Они коjи су бринули о тоj културноj баштини посебно упозораваjу на то да нико не зна коjи су то, од 18.718 покретних културних добара, колико их jе наведено у овом документу, враћени у Хрватску од 2001. до 2011.

– Кад сам дошла на дужност 2008, године ниjедан списак враћених предмета нисам затекла. Архива мешовите комисиjе за повраћаj jе била потпуно празна – каже Душица Живковић, помоћник министра културе и председник мешовите српско-хрватске комисиjе за повраћаj културних добара. – Требало ми jе неколико месеци да уђем у проблематику.

Историчар уметности Јован Деспотовић, помоћник министра културе у време када jе на његовом челу био Бранислав Лечић, каже да су 2001. године Хрвати инсистирали на томе да се културно благо коjе jе током рата евакуисано у Србиjу врати у њихову земљу.

– То jе био услов да се поново успоставе дипломатски односи између наших земаља. Дали смо предмете Хрватима без икаквих потписаних споразума, малтене на реч! – обjашњава Деспотовић. – После

тога су дипломатски односи успостављени. Споразум о повраћаjу културних добара потписан jе годину дана касниjе.

Влада Томчић jе био задужен за повраћаj културних добара у Хрватску у време када jе на челу министарства културе био Драган Коjадиновића.

У нашем мандату враћена су културна добра, наjвише у Боботу и неке личке манастире – истиче Томчић. – Вратили смо и скулптуре од дрвета из колониjе наивне уметности из Бање Јанковић, као и Вуковарску библиотеку, коjу jе евакуисала ЈНА. Око 3.500 књига било jе смештено у фрањевачки манастир у Земуну и све су до jедне враћене у Вуковар.

Академик Динко Давидов, неуморни истраживач затирања српског културног наслеђа у НДХ, зачуђен jе да наше Министарство ниjе Хрватскоj поставило ниjедан захтев за реципрочан повраћаj српског културног блага.

– Разболео сам се после вести о потписивању протокола коjим смо пристали да вратимо последње преостало српско културно благо тамо одакле смо га jедва спасли од уништења. Како сада да обjасним унуку да jе то српска баштина и да ниjе ни опљачакана ни „отуђена“ из Хрватске већ спасена, да не доживи судбину огромног блага коjе jе систематски уништено у НДХ. Скоро 70 година траjе огрешење, ћутање о уништавању и пљачки 460 српских цркава у Хрватскоj за време Анте Павелића. Древне српске иконе, књиге и архиве коjе су избегле усташке ломаче, покрадене су и скривене у загребачке архиве, библиотеке и музеjе и ни до данас нису враћене. У НДХ jе изведен тотални геноцид, брисано jе и целокупно историjско памћење српског народа, а томе изгледа нема краjа – огорчен jе Давидов.

– Културно благо Срба опљачкано у НДХ, коjе се и данас налази у хрватским институциjама, стечено jе ратним злочином коjи никад не застарева и ми имамо обавезу да га тражимо – опомиње и историчар проф. др Вељко Ђурић.

Он подсећа на то да jе почетком 1945. формирана Покраjинска комисиjа за утврђивање ратних злочина окупатора коjа се посебно бавила усташком страховладом у Срему током коjе jе убиjено 21.597 мушкараца, жена и деце и током коjе су систематски опљачкане све српске цркве и манастири. Архива анкетне комисиjе коjа jе испитивала ове злочине броjала jе на хиљаде докумената.

Референт за злочине у области културе био jе др Милан П. Костић, коjи jе сачинио опсежан елаборат на 395 страница.

У елаборату jе приказана оригинална документациjа о пљачкашкоj мисиjи професора Стjепана Готвалда из Музеjа за умjетност и обрт коjи jе као специjални изасланик Државног равнатељства за понову „путовао с екипом професора Ткалчића и отимао имовину из фрушкогорских манастира и Сремских Карловаца. У jедном од његових сачуваних извештаjа од 1. септембра 1941. пише: „Дворац патриjаршиjе jе посве сачуван и празан. Почели

смо сељење књижнице коjа jе по обиму шест камиона… Ја ћу за понову понети писаће столове, сагове столице и jедну гарнитуру за господина равнатеља“.

Из Карловаца jе, по том извештаjу, само у jедан мах натоварено и послано у Загреб осам вагона крцатих књигама, иконама, сликама, намештаjем.

Рукопис jе после смрти др Костића депонован у Историjски музеj Срема, али jе деведесетих утврђено да jе нетрагом нестао.

– Ни већи европски народи не би могли да издрже губитке културног блага какве су претрпели Срби – суморно констатуjе Милоjе Будимир. Он подсећа на то да jе, рецимо, део блага коjе jе опљачкала НДХ из Загреба враћено у Пакрац, коjи jе одмах почетком рата нападнут и уништен.

– Предмети и књиге из пребогатих ризница и библиотека коjи нису уништени поjавили су се на црном тржишту, а Слободан Милеуснић, управник музеjа СПЦ, ишао jе у Немачку, Мађарску и Аустриjу како би то откупљивао. Да ли ћемо и то да вратимо у Хрватску, пита се Будимир. Тврди да у Загребу и сад постоjи складиште у коме се налази богат фундус културног блага из СПЦ, коjим тргуjе извесни Хрват Додик.

Извор: novosti