Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Vraćanje imovine Hrvatskoj: Časna reč odnela ikone

Datum objave: petak, 27 aprila, 2012
Objavljeno u Ostalo
Veličina slova: A- A+

vracanje-imovine

Pod kojim uslovima Srbija vraća kulturnu baštinu spasenu tokom rata iz Hrvatske (2). Dušica Živković: Kada sam došla u Ministarstvo 2008, nijedan spisak vraćenih predmeta nisam zatekla.

VIŠE od 18.000 muzejskih predmeta i pokretnih kulturnih dobara koja su tokom rata spasena od uništenja i doneta u Srbiju, već su vraćeni Hrvatskoj u periodu od 2001. do 2011. godine.

Njihov tačan spisak, kažu u Ministarstvu kulture, nemaju!

Ova institucija nije postavila ni pitanje recipročnog vraćanja srpskih kulturnih dobara opljačkanih za vreme NDH-a! A spreman je novi spisak sa još 1.065 predmeta koji su devedesetih spaseni od ratnih uništavanja i stigli sa prognanim Srbima u maticu. Naša država se obavezala da će ih do kraja sledeće godine sve vratiti, restaurirane. Po izjavama hrvatskih zvaničnika, ne samo u pravoslavne svetinje već i u hrvatske muzeje i galerije.

Obaveza da se to uradi definisana je protokolom koji su 23. marta potpisali srpski ministar kulture Predrag Marković i njegova koleginica iz Zagreba Andrea Zlatar Violić, a na osnovu hrvatskog Zakona o utvrđivanju ratne štete i Uputstva za primenu ratne štete(?!).

– Sada ispada da smo „pokrali“ svoju baštinu koju je devedesetih Ministarstvo kulture Srbije s Muzejom SPC izmestilo iz naših manastira i crkava koje je rat ugrozio isto kao i 1941. godine – kaže Milojko Budimir, generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske. – Iako je reč o kulturnom blagu koje je prvenstveno vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, ono se prikazuje i vodi kao kulturno blago hrvatske države. A reč je samo o ostacima ostataka srpske kulturne baštine koja je za vreme građanskog rata, ali i posle ratnih sukoba, nestala ili uništena na području

JASENOVAC U AMERICI

MEĐUDRŽAVNA mešovita srpsko-hrvatska komisija za povraćaj kulturnih dobara formirana je na osnovu Ugovora između Vlade SRJ i Vlade republike Hrvatske potpisanog u aprilu 2002. godine. U periodu od 2001. do 2004. između ostalog u Hrvatsku je vraćen 6.531 predmet iz Spomen-područja Jasenovac, ali iz Amerike. Naime, sva dokumentacija i građa o stradanju Srba u najstrašnijem ustaškom logoru smrti čudnim putevima su završili u SAD, u Memorijalnom muzeju Holokausta u Vašingtonu.

Hrvatske. Da apsurd bude veći, one koji su preneli i od sigurnog uništenja spasili ovo blago sad predstavljaju kao „pljačkaše“. Ispada da su Srbi pokrali svoje ikone, a najtužnije je što se problem tako predstavlja i u delu srpske javnosti.

Naš sagovornik tvrdi da je upravo on sa saradnicima posle dolaska s kolonama izbeglica nakon „Oluje“ pravio spisak spasene baštine i dao ga Ministarstvu kulture. I za njega je tajna da li se on koristio i da li se koristi za vraćanje srpske kulturne baštine u Hrvatsku.

U Protokolu piše da „Republika Hrvatska na osnovu Zakona o utvrđivanju ratne štete i Uputstva za primenu ratne štete“ potražuje od Srbije 28.843 muzejskih predmeta i 3.097 kulturnih dobara iz manastira, crkava i privatnih zbirki, kao i arhivsku i bibliotečku građu. Oni koji su brinuli o toj kulturnoj baštini posebno upozoravaju na to da niko ne zna koji su to, od 18.718 pokretnih kulturnih dobara, koliko ih je navedeno u ovom dokumentu, vraćeni u Hrvatsku od 2001. do 2011.

– Kad sam došla na dužnost 2008, godine nijedan spisak vraćenih predmeta nisam zatekla. Arhiva mešovite komisije za povraćaj je bila potpuno prazna – kaže Dušica Živković, pomoćnik ministra kulture i predsednik mešovite srpsko-hrvatske komisije za povraćaj kulturnih dobara. – Trebalo mi je nekoliko meseci da uđem u problematiku.

vracanje-imovine-bogorodica.jpg

Istoričar umetnosti Jovan Despotović, pomoćnik ministra kulture u vreme kada je na njegovom čelu bio Branislav Lečić, kaže da su 2001. godine Hrvati insistirali na tome da se kulturno blago koje je tokom rata evakuisano u Srbiju vrati u njihovu zemlju.

– To je bio uslov da se ponovo uspostave diplomatski odnosi između naših zemalja. Dali smo predmete Hrvatima bez ikakvih potpisanih sporazuma, maltene na reč! – objašnjava Despotović. – Posle

NISU BRINULI

Nekadašnji kustos Narodnog muzeja, Nikola Kusovac, član državne komisije formirane devedesetih za zaštitu našeg kulturnog nasleđa od ratnih razaranja, tvrdi da Hrvatski zavod za zaštitu spomenika kulture u SFRJ nije brinuo o srpskoj baštini i da se ona nalazila u veoma teškom stanju kad je stigla u Srbiju. – Oni nemaju ama baš nikakav pravni osnov da zahtevaju ta kulturna dobra – precizira Kusovac.

toga su diplomatski odnosi uspostavljeni. Sporazum o povraćaju kulturnih dobara potpisan je godinu dana kasnije.

Vlada Tomčić je bio zadužen za povraćaj kulturnih dobara u Hrvatsku u vreme kada je na čelu ministarstva kulture bio Dragan Kojadinovića.

U našem mandatu vraćena su kulturna dobra, najviše u Bobotu i neke ličke manastire – ističe Tomčić. – Vratili smo i skulpture od drveta iz kolonije naivne umetnosti iz Banje Janković, kao i Vukovarsku biblioteku, koju je evakuisala JNA. Oko 3.500 knjiga bilo je smešteno u franjevački manastir u Zemunu i sve su do jedne vraćene u Vukovar.

Akademik Dinko Davidov, neumorni istraživač zatiranja srpskog kulturnog nasleđa u NDH, začuđen je da naše Ministarstvo nije Hrvatskoj postavilo nijedan zahtev za recipročan povraćaj srpskog kulturnog blaga.

– Razboleo sam se posle vesti o potpisivanju protokola kojim smo pristali da vratimo poslednje preostalo srpsko kulturno blago tamo odakle smo ga jedva spasli od uništenja. Kako sada da objasnim unuku da je to srpska baština i da nije ni opljačakana ni „otuđena“ iz Hrvatske već spasena, da ne doživi sudbinu ogromnog blaga koje je sistematski uništeno u NDH. Skoro 70 godina traje ogrešenje, ćutanje o uništavanju i pljački 460 srpskih crkava u Hrvatskoj za vreme Ante Pavelića. Drevne srpske ikone, knjige i arhive koje su izbegle ustaške lomače, pokradene su i skrivene u zagrebačke arhive, biblioteke i muzeje i ni do danas nisu vraćene. U NDH je izveden totalni genocid, brisano je i celokupno istorijsko pamćenje srpskog naroda, a tome izgleda nema kraja – ogorčen je Davidov.

– Kulturno blago Srba opljačkano u NDH, koje se i danas nalazi u hrvatskim institucijama, stečeno je ratnim zločinom koji nikad ne zastareva i mi imamo obavezu da ga tražimo – opominje i istoričar prof. dr Veljko Đurić.

On podseća na to da je početkom 1945. formirana Pokrajinska komisija za utvrđivanje ratnih zločina okupatora koja se posebno bavila ustaškom strahovladom u Sremu tokom koje je ubijeno 21.597 muškaraca, žena i dece i tokom koje su sistematski opljačkane sve srpske crkve i manastiri. Arhiva anketne komisije koja je ispitivala ove zločine brojala je na hiljade dokumenata.

Referent za zločine u oblasti kulture bio je dr Milan P. Kostić, koji je sačinio opsežan elaborat na 395 stranica.

U elaboratu je prikazana originalna dokumentacija o pljačkaškoj misiji profesora Stjepana Gotvalda iz Muzeja za umjetnost i obrt koji je kao specijalni izaslanik Državnog ravnateljstva za ponovu „putovao s ekipom profesora Tkalčića i otimao imovinu iz fruškogorskih manastira i Sremskih Karlovaca. U jednom od njegovih sačuvanih izveštaja od 1. septembra 1941. piše: „Dvorac patrijaršije je posve sačuvan i prazan. Počeli

NE VRAĆAJU OPLjAČKANO U NDH

– Sinod SPC je od 1945. svake godine tražio da se vrati ukradeno srpsko blago u vreme NSDH, ali uzaludno. Naročito je važna opljačkana dokumentacija i arhivi, koji dokazuju da su Srbi veoma dugo na tom prostoru i da ne stoji floskula kako su došli bežeći pred turskom najezdom.

smo seljenje knjižnice koja je po obimu šest kamiona… Ja ću za ponovu poneti pisaće stolove, sagove stolice i jednu garnituru za gospodina ravnatelja“.

Iz Karlovaca je, po tom izveštaju, samo u jedan mah natovareno i poslano u Zagreb osam vagona krcatih knjigama, ikonama, slikama, nameštajem.

Rukopis je posle smrti dr Kostića deponovan u Istorijski muzej Srema, ali je devedesetih utvrđeno da je netragom nestao.

– Ni veći evropski narodi ne bi mogli da izdrže gubitke kulturnog blaga kakve su pretrpeli Srbi – sumorno konstatuje Miloje Budimir. On podseća na to da je, recimo, deo blaga koje je opljačkala NDH iz Zagreba vraćeno u Pakrac, koji je odmah početkom rata napadnut i uništen.

– Predmeti i knjige iz prebogatih riznica i biblioteka koji nisu uništeni pojavili su se na crnom tržištu, a Slobodan Mileusnić, upravnik muzeja SPC, išao je u Nemačku, Mađarsku i Austriju kako bi to otkupljivao. Da li ćemo i to da vratimo u Hrvatsku, pita se Budimir. Tvrdi da u Zagrebu i sad postoji skladište u kome se nalazi bogat fundus kulturnog blaga iz SPC, kojim trguje izvesni Hrvat Dodik.

Izvor: novosti




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top