Када просечна холивудска махнитура забаса, са своjом филмском лимунадом (“У земљи крви и меда”) на Балкан, добиjемо Анђелину Џоли. Када натпросечна “српска” глумица, са своjим природно надареним мањком образовања, запиње из петних жила да се уметнички курва за jефтине паре, а на рачун земље коjоj номинално етнички припада, онда добиjемо Мирjану Карановић.   Да би одржала цену блуда тамо где год се ружење Србиjе и Срба jош добро плаћа, Мирjана Карановић, напросто, нема границу у подавању. За ситну парицу Мирjана ће, то смо већ видели (у филму “Грбавица”, на пример), радо да буде силована муслиманка из босанског грађанског рата. Али само ако jе, обавезно, силуjе Србин. То jевтино подавање ситноj парици има за Мирjану

Када jе пола године после “Олуjе” бака, данас 92-годишња, Драгица Вранешевић пожурила да се из избеглиштва у Србиjи врати у своjу Буковицу на Кордуну, ниjе ни слутила да ће цело село бити њено. Прошло jе већ 17 година и сада и она види да ће Буковица умрети заjедно са њом. До села више нема ни путоказа, ни путева, само jедна проходна стазица кроз густу шуму. Утабао jу jе унук Милан, бакина узданица, коjи конобарише у Топуском и редовно jе посећуjе. Вероватно би и он, као и његови вршњаци, завршио негде у белом свету, али ниjе могао оставити баку, коjа га jе подигла када jе са четири године остао без маjке. Сада jоj то

Митрополит загребачко-љубљански Српске православне цркве (СПЦ) Јован (Павловић) изjавио jе да би било добро да римски папа Бенедикт Шеснаести дође у посету Србиjи, али да пре тога мора посетити Јасеновац.   “Ја мислим да би папа пре тога морао да се поклони сенима страдалника у Јасеновцу, као што jе приликом посете Пољскоj одао пошту и жртвама Аушвица”, рекао jе митрополит Јован за данашњи новосадски “Дневник”. Додао jе да jе очекивао да ће папа посетити Јасеновац, након што jе хрватски кардинал Јосип Бозанић то учинио. “Очекивао сам да jе то припрема за папину посету том стратишту. Када jе Бенедикт Шеснаести лане дошао у Загреб питао сам: Када ће папа доћи у Јасеновац? И не

Не дешава се често да се jедном Србину посвети толики простор у иначе строго контролисаном хрватском медиjском простору, као што jе то случаj са Милорадом Пуповцем. Чиме jе то заслужио, односно шта jе то тако много згриjешио дугогодишњи српски трибун и предсjедник Српског народног виjећа у Хрватскоj, саборски заступник и предсjедник саборског одбора за вањску политику а однедавно и ЕУ парламентарац ? Већ дуже времена некад гласниjе а углавном тихо, у хрватскоj jавности развлачи се тракавица о улози хрватског предсjедника у креирању погодности и профитабилних послова свом блиском приjатељу из музичких кругова. На ову тему проговорио jе недавно и Српски недjељник Новости, чиjи jе Пуповчев СНВ издавач. Учинило се да jе то био главни повод за до сада невиђену

Полагањем венаца на споменик српским jунацима и одавањем државних и воjних почасти у Текеришу код Лознице, обележена 98. годишњица Церске битке. У оквиру спомен-комплекса у Текеришу код Лознице одржана jе централна манифестациjа поводом 98. годишњице Церске битке, коjа представља прву победу Србиjе у Првом светском рату. Венце су положили представници Министарства одбране, Министарства рада и социjалне политике, Генералштаба Воjске Србиjе, амбасада Чешке и Словачке, градова Лознице и Шапца, као и невладиних организациjа опредељених за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе. Изасланик Владе Србиjе и државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социjалне политике Драги Видоjевић рекао jе да се Србиjа вековима борила за своjе достоjанство, своjе границе и сувереност и да

Уништавање српске грађанске елите, образованог и културног сталежа, па самим тим и разумног и далековидог стуба нашег друштва ниjе почело краjем двадесетог века, већ много раниjе. Почетком прошлог века, када jе почео суноврат и интелектуалног друштва, а и губитак наше државе, чиjе границе jош увек нису биле званично уоквирене, стварањем Краљевине Југославиjе je било извесно да ће се таj вишенародни пакт да буде катастрофално окончан по нас Србе у Србиjи. После Првог светског рата у коме  jе Србиjа изгубила jедну трећину од укупног становништва, младих Срба из Србиjе њих шездесет посто репродуктивно способних,ми смо физички осакаћени. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у том тренутку, где jе био очигледан недостатак

Ниjе нимало случаjно да jе напад на Пуповца уследио пошто се ниjе поjавио на прослави годишњице “Олуjе” у Книну и после саопштења Српског народног виjећа коjе jе тим поводом подсетило на огромна страдање Срба, изjавио председник “Веритаса” Саво Штрбац   БЕОГРАД – Председник “Веритаса” Саво Штрбац сматра да се иза напада хрватског председника Иве Јосиповића на лидера Српског народног већа (СНВ) Милорада Пуповаца криjу озбиљни политички разлози, односно настоjање Хрватске да пре уласка у ЕУ добиjе признање тамошњих Срба да jе “Олуjа” била легитимна воjна операциjа, а не злочин етничког чишћења српског становништва. “Ниjе нимало случаjно да jе напад на Пуповца уследио пошто се ниjе поjавио на прослави годишњице “Олуjе” у Книну

Сведочење Титовог гардисте Милорада Живковића из Јагодине, да се гроб убиjеног генерала Драже Михаиловића налази код Белог двора забележила jе Бисениjа Илић, jагодински истраживач, годину дана пред Живковићеву смрт. Бисениjа Илић, jе по казивањима Живковића, нацртала и мапу са прецизно уцртаном локациjом Дражиног гроба. Живковић jе од 1955. до 1957. године, као деветнаестогодишњак, служио у Титовоj гарди чуваjући Бели двор. За време jедног стражарског дана, кретао се према маршрути на касниjе нацртаноj мапи. То jе стаза дугачка 30 до 50 метара, од увале данашњег Лисичjег потока до гаража. Тада jе приметио испод jедног дрвета да се види камење обрасло маховином, поређано у облику правоугаоника и приближио се да би га jасниjе видео.