Кад сам кренуо из Београда, мислио сам да одлазим заувек, а ипак сам у Италиjи остао само годину и по дана jер се у мени нешто бунило и нисам могао да се помирим са поразом, да признам победу онима коjи су на нечасан начин покушали да ме униште и као човека и као новинара – каже Данко Васовић.  Бањалука, jула 1942: Валдхаjм између Павелића и немачког генерала Фридриха Штала Тамо у туђини сам схватио да jе jедини начин да победим и изборим се са ветрењачама да се вратим и наставим ту где сам стао, да до краjа разголитим истину о Курту Валдхаjму, што ће несумњиво истерати на чистину и оне

 Светосавска омладинска заjедница Бањалука у сарадњи са Удружењем студената историjе „Др. Милан Васић“ Бањалука, организуjе циклус предавања „Мjесец сjећања на страдање Срба у XX виjеку“. „Жеља да се жртве не забораве и формирање осjећања одговорности према своjим прецима и њиховоj жртви покренули су нас на нешто овако” наводе организатори.  Предавања ће се одржавати  петком у просториjама Светосавског културног клуба, ул. Бана Милосављевића 8 и то по сљедећем распореду:  – Петак, 02.11.2012. г. – предавање :„Наше Јадовно: култура сjећања  и памћења (1941-1945)” – предавач др Душан Басташић, предсjедник УГ „Јадовно 1941.“  – Петак, 09.11.2012. г. – предавање :„Страдање српског православног свештенства у НДХ “, предавач jереj мр. Драган Шућур.  – Петак,16.11.2012. г. – предавање :„ Холокауст и геноцид НДХ на териториjи среза Сански Мост

Моjе шиканирање у “Новостима” краjем осамдесетих и почетком деведесетих година – вели даље Данко Васовић – ниjе ме, ипак, поколебало нити присилило да одустанем и од свега дигнем руке, да се баталим истраге о “заслугама” Курта Валдхаjма и крвавим траговима коjе jе током Другог светског рата оставио на тлу Југославиjе. Сачувале га комшиjе: Данко Васовић са италиjанским песником Дантеом Мафиjом током изгнанства у Италиjи Једног дана, добро сам упамтио, било jе то 5. децембра 1991. године, зове ме Вук Браjовић, син Радета Браjовића, да идемо да играмо кошарку. Срели смо се у редакциjи, он се као случаjно задесио код тате. Никада раниjе ме ниjе звао нити смо ми били неки

Графити непримереног садржаjа, са фашистичким и деструктивним порукама упућени српском народу, осванули су на згради дома културе у Пачетину. Убиj Србина, Винковачке усташе, велико латинично слово „У“, Ултрас Винковци узнемирили су мештане Пачетина, села насељеног православним Србима. У самом центру места, на згради Дома културе у склопу коjег се налази приватна трговина (чиjи jе власник Хрват) осванули су натписи коjи вређаjу не само оне коjима су упућени, него и сваког нормалног човека. Поjава оваквих графита ниjе ништа ново на истоку Хрватске ако се узме у обзир да се сличне поруке jављаjу готово свакодневно у местима на овом подручjу, без обзира да ли су она насељена српским, хрватским или неким другим

Централна манифестациjа поводом 100 година од Кумановске битке одржана на брду Зебрњак у Македониjи. Председник Томислав Николић поручио jе да jе обележавање Кумановске битке порука мира и сећање на цивилизациjски преокрет Балкана, Европе и света. На брду Зебрњак у Македониjи одржана je централна манифестациjа поводом обележавања 100 година од Кумановске битке. Државну делегациjу предводио jе председник Србиjе Томислав Николић. Председник Томислав Николић поручио jе, обраћаjући се окупљенима, да jе обележавање Кумановске битке порука мира и сећање на цивилизациjски преокрет Балкана, Европе и света. Николић jе рекао да данас са Зебрњака, места коjе нас спаjа, Србиjа и Македониjа шаљу поруку мира, сарадње и разумевања региону и целом свету. “Испуњени поносом, потомци весника слободе,

Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србиjе 1937. почела jе соколским слетом у Скопљу, чиjи jе покровитељ био Кнез Намjесник Павле.  У прогласу слетског одбора истиче се : „Риjетко коjе мjесто осим Београда, тако изразито оличава судбину Балкана, колико наше Скопље. Упркос невољама робовања, у њему се никад ниjе гасила национална мисао и културна снага нашег народа, чак ни онда, када су под туђинским ударцем исчезле драгоцjене творевине Немањића…“. Прослава ослобођења траjала jе три дана, а завршила се поворком кроз Скопље, дугом трикилометра. (1) На V покраjинском слету у Скопљу учествовали су соколи из целе Југославиjе. Наjвеће заслуге за успех слета имао jе Велимир Поповић, старешина Соколске жупе Скопље и председник слетског

Зашто веруjем да су у колони у среду до Новог гробља шетали нови Милован Миловановић, нови Милан Ракић и нови Апис.     1. Приближаваjући се Новом гробљу, момци, готово деца, на челу колоне, коjи су у рукама носили главни транспарент Шетње захвалности („1912-2012 – Србиjо, сећаш ли се Слободе“), почели су да певаjу песму о Србиjи коjа jе „трипут ратовала“. Први део колоне прихватио jе песму. У Рузвелтовоj, на последњоj раскрсници пре гробља, песма jе наjедном, као по команди, jедновремено престала. Нико из колоне их ниjе опоменуо, нико ниjе рекао ни реч. Једноставно jе престала. Један стариjи човек jе рекао: „Знаjу деца да се на гробље не улази певаjући!“.