Kad sam krenuo iz Beograda, mislio sam da odlazim zauvek, a ipak sam u Italiji ostao samo godinu i po dana jer se u meni nešto bunilo i nisam mogao da se pomirim sa porazom, da priznam pobedu onima koji su na nečasan način pokušali da me unište i kao čoveka i kao novinara – kaže Danko Vasović.  Banjaluka, jula 1942: Valdhajm između Pavelića i nemačkog generala Fridriha Štala Tamo u tuđini sam shvatio da je jedini način da pobedim i izborim se sa vetrenjačama da se vratim i nastavim tu gde sam stao, da do kraja razgolitim istinu o Kurtu Valdhajmu, što će nesumnjivo isterati na čistinu i one

 Svetosavska omladinska zajednica Banjaluka u saradnji sa Udruženjem studenata istorije „Dr. Milan Vasić“ Banjaluka, organizuje ciklus predavanja „Mjesec sjećanja na stradanje Srba u XX vijeku“. „Жelja da se žrtve ne zaborave i formiranje osjećanja odgovornosti prema svojim precima i njihovoj žrtvi pokrenuli su nas na nešto ovako” navode organizatori.  Predavanja će se održavati  petkom u prostorijama Svetosavskog kulturnog kluba, ul. Bana Milosavljevića 8 i to po sljedećem rasporedu:  – Petak, 02.11.2012. g. – predavanje :„Naše Jadovno: kultura sjećanja  i pamćenja (1941-1945)” – predavač dr Dušan Bastašić, predsjednik UG „Jadovno 1941.“  – Petak, 09.11.2012. g. – predavanje :„Stradanje srpskog pravoslavnog sveštenstva u NDH “, predavač jerej mr. Dragan Šućur.  – Petak,16.11.2012. g. – predavanje :„ Holokaust i genocid NDH na teritoriji sreza Sanski Most

Moje šikaniranje u “Novostima” krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina – veli dalje Danko Vasović – nije me, ipak, pokolebalo niti prisililo da odustanem i od svega dignem ruke, da se batalim istrage o “zaslugama” Kurta Valdhajma i krvavim tragovima koje je tokom Drugog svetskog rata ostavio na tlu Jugoslavije. Sačuvale ga komšije: Danko Vasović sa italijanskim pesnikom Danteom Mafijom tokom izgnanstva u Italiji Jednog dana, dobro sam upamtio, bilo je to 5. decembra 1991. godine, zove me Vuk Brajović, sin Radeta Brajovića, da idemo da igramo košarku. Sreli smo se u redakciji, on se kao slučajno zadesio kod tate. Nikada ranije me nije zvao niti smo mi bili neki

Grafiti neprimerenog sadržaja, sa fašističkim i destruktivnim porukama upućeni srpskom narodu, osvanuli su na zgradi doma kulture u Pačetinu. Ubij Srbina, Vinkovačke ustaše, veliko latinično slovo „U“, Ultras Vinkovci uznemirili su meštane Pačetina, sela naseljenog pravoslavnim Srbima. U samom centru mesta, na zgradi Doma kulture u sklopu kojeg se nalazi privatna trgovina (čiji je vlasnik Hrvat) osvanuli su natpisi koji vređaju ne samo one kojima su upućeni, nego i svakog normalnog čoveka. Pojava ovakvih grafita nije ništa novo na istoku Hrvatske ako se uzme u obzir da se slične poruke javljaju gotovo svakodnevno u mestima na ovom području, bez obzira da li su ona naseljena srpskim, hrvatskim ili nekim drugim

Centralna manifestacija povodom 100 godina od Kumanovske bitke održana na brdu Zebrnjak u Makedoniji. Predsednik Tomislav Nikolić poručio je da je obeležavanje Kumanovske bitke poruka mira i sećanje na civilizacijski preokret Balkana, Evrope i sveta. Na brdu Zebrnjak u Makedoniji održana je centralna manifestacija povodom obeležavanja 100 godina od Kumanovske bitke. Državnu delegaciju predvodio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Predsednik Tomislav Nikolić poručio je, obraćajući se okupljenima, da je obeležavanje Kumanovske bitke poruka mira i sećanje na civilizacijski preokret Balkana, Evrope i sveta. Nikolić je rekao da danas sa Zebrnjaka, mesta koje nas spaja, Srbija i Makedonija šalju poruku mira, saradnje i razumevanja regionu i celom svetu. “Ispunjeni ponosom, potomci vesnika slobode,

Proslava 25-godišnjice oslobođenja Stare Srbije 1937. počela je sokolskim sletom u Skoplju, čiji je pokrovitelj bio Knez Namjesnik Pavle.  U proglasu sletskog odbora ističe se : „Rijetko koje mjesto osim Beograda, tako izrazito oličava sudbinu Balkana, koliko naše Skoplje. Uprkos nevoljama robovanja, u njemu se nikad nije gasila nacionalna misao i kulturna snaga našeg naroda, čak ni onda, kada su pod tuđinskim udarcem isčezle dragocjene tvorevine Nemanjića…“. Proslava oslobođenja trajala je tri dana, a završila se povorkom kroz Skoplje, dugom trikilometra. (1) Na V pokrajinskom sletu u Skoplju učestvovali su sokoli iz cele Jugoslavije. Najveće zasluge za uspeh sleta imao je Velimir Popović, starešina Sokolske župe Skoplje i predsednik sletskog

Zašto verujem da su u koloni u sredu do Novog groblja šetali novi Milovan Milovanović, novi Milan Rakić i novi Apis.     1. Približavajući se Novom groblju, momci, gotovo deca, na čelu kolone, koji su u rukama nosili glavni transparent Šetnje zahvalnosti („1912-2012 – Srbijo, sećaš li se Slobode“), počeli su da pevaju pesmu o Srbiji koja je „triput ratovala“. Prvi deo kolone prihvatio je pesmu. U Ruzveltovoj, na poslednjoj raskrsnici pre groblja, pesma je najednom, kao po komandi, jednovremeno prestala. Niko iz kolone ih nije opomenuo, niko nije rekao ni reč. Jednostavno je prestala. Jedan stariji čovek je rekao: „Znaju deca da se na groblje ne ulazi pevajući!“.