Robert Baer, bivši visoki izaslanik i oficir CIA, ujedno je i autor mnogih dela u kojima je odavao informacije o CIA i o administraciji Bila Klinton i Džordža Buša, zbog čega je nekoliko puta hapšen i privođen. Lični prijatelj, Mitt Waspurh koji je radio u senatu i koji mu je davao pojedine informacije je ubijen u hotelu iz sačmare. Kao visoki operativac CIA radio je na prostoru Jugoslavije u periodu od (1991-1994) i na Bliskom istoku. Robert Baer je učestvovao u nekoliko dokumentaraca na Nacionalnoj Geografiji optužujući vladu Buša za rat zbog nafte! Intervju je obavljen uživo u Kanadi, tokom mog puta pre nekoliko dana. Robert Baer trenutno promoviše svoju

Pokušaću da na osnovu nagomilanog vekovnog iskustva odgovorim na ovo pitanje pozivajući se na ključne događaje i dileme pred našom državom, ali i karakterologiju samog srpskog naroda. Odmah treba reći da izdaja nije samo naša specifična osobina. Pisana istorija ljudske civilizacije puna je takvih primera počev od Jude Iskariotskog i Isusa Nazarećanina, Avelja i Kaina, Bruta i Cezara . . . O izdaji su pisali mnogi, a radi podsećanja ćemo citirati samo neke: – stari mudri Rimljani su o tome rekli “Proditores etiam iis, quos antepanunt, invisi sunt” što u prevodu sa latinskog jezika znači “izdajnici su mrski i onima kojima služe” (Albin Vilhar, “Latinski citati”). – u Međunarodnom leksikonu citata (International

Predsednik Dalmatinskog komiteta za ljudska prava iz Splita Tonči Majić, koji je svojevremeno otkrio i doprineo procesuiranju zločina u Lori, nije iznenađen skandaloznom odlukom suda u Zagrebu koji je nedavno petoricu bivših hrvatskih vojnika osudio na vrlo blage kazne od godinu do tri i po za ratne zločine protiv pripadnika bivše JNA i srpskih civila u logoru Kerestinec. -Treba znati da su hrvatske sudije Tuđmanovski mulj u pravosuđu. On je početkom devedesetih stvorio to sudstvo na svoju sliku i priliku i ono i ne može biti drugačije nego – krivousto. Oni ne vide sebe kao garanciju principa pravičnosti, nego kao borce na braniku domovine. Slažete li se da je čudno da se nekome

Kurta Valdhajma je, uprkos neoborivim dokazima da je na tlu Jugoslavije ostavio neizbrisive tragove zločina, očigledno valjalo spasavati po svaku cenu i prati njegove krvave ruke jer je koliko-toliko trebalo zataškati i amortizovati bruku zbog činjenice da je Jugoslavija u dva navrata podržala njegov izbor za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, da je čak i Tito svojevremeno odlikovao ovog prikrivenog krvopiju, uz ostalo, preobučenog i u agenta KGB-a. Danko Vasović (prvi sleva) sa urednicima “Mladosti”, koja je objavila njegovu knjigu o Valdhajmu – Tu supertajnu obaveštajnu operaciju spasavanja Kurta Valdhajma vodio je – ponavlja Danko Vasović – lično Budimir Lončar, naravno uz puno znanje i saglasnost tadašnjeg državnog i političkog vrha i sigurno uz dogovor sa samim Valdhajmom.

Subota uoči Mitrovdana. Dan u narodu poznat kao Mitrovske zadušnice, dan kada se po tradiciji Srbi sećaju svojih roditelja, braće, sestara, prijatelja, kumova, koji su se u fizičkom smislu u nekom trenutku odvojili od nas, ali koji sa nama zajedno obitavaju u Božjoj Tvorevini u duhovnoj ravni. Znam da će se ateisti grohotom smejati samoj pomisli da neko veruje u večni život, jer je za njih samo smrt večna, ali nama Srbima se ipak više sviđa da je upravo život večan, u to verujemo, pa makar nam se zbog toga smejali.   Groblje u Đakovici   Srbi toga dana obilaze groblja, služe parastose svojim bližnjima, i odlaze kućama sa olakšanjem koje im

Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Stanislav Čađo rekao je jučer da obilježavanje 20 godina od formiranja Banjalučkog odreda Specijalne brigade policije predstavlja priliku da se učvrste opredjeljenja, od kojih je najvažnije da budućnost, kakva god bila, ne može biti bez Srpske.Čađo je rekao da obilježavanje 20 godina od formiranja Banjalučkog odreda Specijalne brigade policije predstavlja i priliku da se stari ratni saborci sretnu i sjete onih koji su dali život za Srpsku. Čađo je rekao novinarima u bazi Specijalne jedinice policije u Trnu kod Banjaluke, nakon parastosa poginulim pripadnicima Banjalučkog odreda i polaganja vijenaca na spomen-obilježje, da veterani ove specijalne brigade ostvaruju sva prava, kao i drugi učesnici rata. Ratni

Viteška društva Dušana Silnog pripremala su svoje članove za borbu za oslobođenje. Geslo dušanovaca bilo je „Vežbaj  mišicu  i oko  za  dobro  Otadžbine”. Viteško vaspitanje bilo je telesno, moralno i  narodnosno  vaspitanje. U njihovim redovima bili su oficiri srpske vojske i pregaoci u Srbiji i okolnim srpskim zemljama. Dušan Silni ustanovio  je  Znak mačevalačkog oficirskog kluba “Dušan Silni”. Na  predlog  Vojislava  Rašića  Beogradsko  društvo  za  gimnastiku  i  borenje  na  skupštini  održanoj  7.aprila 1891.  prihvatilo  je  sveslovensku  sokolsku  ideju   i promenilo   naziv  u  Beogradsko  gimnastičko  društvo „Soko”. Deo  članstva  na  čelu  sa advokatom Jovanom  Stojanovićem   istupio  je  iz  društva i  22. novembra 1892.  osnovao  Građansko  gimnastičko  društvo „Dušan  Silni”. Društvo je

Savez Sokola kraljevine Jugoslavije smatrao je da jedino nacionalna država pruža sigurno jemstvo za opstanak i dalji privredni i kulturni napredak.  Zato  su vaspitavali svoje članove kao buduće branioce naroda i otadžbine pripremajući ih za buduća iskušenja.Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod. Sarađivali su sa sličnim organizacijama Narodnom Odbranom, Savezom dobrovoljaca, Aero-klubom, Jadranskom stražom … . Pri sokolskim društvima radili su streljački odseci. Odseke su vodili aktivni i rezervni oficiri, članovi sokola. Sokolski rad na polju telesnog vaspitanja obuhvatao je razne grane telesnog vežbanja, a posebno su se negovale vežbe sa elementima vojne obuke. Akcija na narodno odbranbenom polju obuhvatala je šoferske tečajeve,

Groblje u Novoj Gradiški tek se lani počelo obavljati, u Gudovcu se dio crkve urušio na nadgrobne spomenike, vrličko groblje vlast ne želi proširiti… Po Zakonu o grobljima, jedinice lokalne samouprave dužne su se brinuti o grobljima koja su im dana na upravljanje, što u povratničkim krajevima većinom čine lokalna komunalna poduzeća ili ekipe za javne radove   Ne kaže narod uzalud da po groblju možeš vidjeti kakvi su selo i ljudi. A groblja u većini srpskih sela, iz kojih se masovno bježalo 1995, posve su zapuštena: nekadašnje radne akcije uređivanja groblja i grobnica, danas su, uslijed malobrojnog i uglavnom starog stanovništva, svedene na minimum. Korov nemilosrdno raste, putevi do groblja sve su

U Crkvi svetog Đorđa na Oplencu služena je sveta liturgija i pomen kralju Petru Drugom Karađorđeviću, čiji potomci očekuju da će njegovi posmrtni ostaci uskoro biti preneseni iz Amerike u ovaj hram.Svetoj liturgiji i pomenu, koje su služilo sveštenstvo Eparhije šumadijske iz Topole, prisustvovali su prestolonasljednik Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević.  Kralj Petar Drugi posljednje godine života proveo je u Americi, gdje je i umro poslije duge i teške bolesti 3. novembra 1970. godine, a sahranjen je u crkvi Svetog Save u Libertvilu. On je jedini kralj sahranjen na teritoriji SAD – saopšteno je iz Kalncelarije Karađorđevića. Kralj Petar Drugi Karađorđević bio je prvorođeni sin Kralja Aleksandra Prvog i kraljice