Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић демантовао jе наводе загребачког новинара Домагоjа Маргетића да се по наредби предсjедника Републике Српске Милорада Додика скрива и држи у ладицама документациjа за почињени ратни злочин хрватске воjске над Србима на подручjу Мркоњић Града. “Негирам да Додик има било каквог утицаjа на рад овог центра, односно МУП-а Републике Српске, када jе риjеч о документовању ратних злочина, осим што подржава наш рад”, рекао jе Велимировић данас новинарима. Маргетић jе у емисиjи РТС-а „Да можда не“ изнио тврдњу да jе Додик наредио да се предмет „Мркоњић Град“ скрива и не процесуира ради његових /Додикових/одређених политичких калкулациjа са одређеним круговима у Хрватскоj, приказуjући том

У Србиjи се, сваког часа, расправља о понекоj антисрпскоj изjави неког од Хрвата. Недавно смо имали порицање Јасеновца као „српског мита“ – порицатељ jе био управник Бискупског архива при централном хрватском архиву, римокатолички патер Стjепан Разум. Онда jе Жељко Керум, градоначелник  Сплита, другог по величини града у Хрватскоj, изjавио на Хрватскоj телевизиjи да никад не би прихватио Србина за зета, да Срби у Хрватскоj мораjу да знаjу где им jе место, да већина Хрвата мисли исто, али да то не могу да кажу. Нико од званичника, па ни Иво Јосиповић, коjи себе представља као „заштитника Срба у Хрватскоj“, ниjе реаговао на Керумове тезе. Ратко Дмитровић, у своjоj анализи „Керум jе,

„Страдање Срба у Босни и Херцеговини у Првом свjетском рату“ назив jе сљедећег предавања у оквиру циклуса „Мjесец сjећања на страдање Срба у 20. виjеку“ коjи се одржава у организациjи Светосавске омладинске заjеднице у сарадњи са Удружењем студената историjе „Др  Милан Васић“   Доктор историjских наука Горан Латиновић покушаће да  обjасни страдње Срба о коjем данас на жалост мало знамо. Зашто jе то тако и шта jе наша дужност према истини и прецима  сазанаћемо у петак у 19 часова у просториjама  Светосавског културног клуба у улици Бана Милосављевића бр. 8. Ораганизатори наглашавjу да су изузетно задовољни кавлитетом и изузетном посjећеношћу досадашњих предавања и да не сумњаjу да ће тако бити и у петак. Везане виjести: О хрватским

У Инсбруку jе у суботу, 17. новембра 2012. године у организациjи Српске православне омладине Инсбрук – СПО(Ј)И одржано последње предавање на немачком jезику за 2012. годину, на тему „Српски ентитет у Босни и Херцеговини – 20 година Републике Српске“.       Предавање jе одржано у познатом кафеу Кацунг (Katzung) у Старом граду у Инсбруку, а предавач jе био Марко Милорадовић, студент Правног факултета Универзитета у Инсбруку и jедан од првих чланова Омладинске организациjе СПО(Ј)И. Предавању jе присуствовао значаjан броj гостиjу, међу коjима су претежно били Аустриjанци и Срби. Испред града Инсбрука присуствовао jе мр Герхард Фриц, председник Скупштине града Инсбрука, а испред Заjеднице Срба у Тиролу, председник те кровне организациjе, господин Гостимир

Погледаjте пано коjи jе ових дана  постављен у  ОШ Кореница. Кореница jе мjесто са некада већинским српским становништвом у Лици, Хрватска. Сваки даљи коментар jе непотребан. 

ЋИРИЛИЦА Hoćemo li u NATO, hoćemo li u EU? Možda i u uniju sa Vatikanom? Kojoj firmi zapravo, kao filijala, pripada ova današnja organizacija UN, čiji je jedan od osnivača bila i ona nesrećna tamnica srpskog naroda, druga Jugoslavija? Mada, ruku na srce, i ona prva je bila strašna klopka za koju se plaćala cena Jasenovca, Jadovna itd. itd. itd. I da li ta UN-organizacija slovi (zvanično) kao osnivač Haškog tribunala? Smete li da sklopite opkladu sa mnom, gospodo vladajući (i brojni „opozicioni“) srpski političari, ako ja tvrdim da bi, kako Ante Pavelić, tako i Slavko Kvaternik i sin mu Dido, kako sarajevski nadbiskup Ivan Šarić, tako i njegov vodeći

Хашки трибунал jе мртав. Он 16. новембра 2012. ниjе умро, него jе угинуо. Понекад и наjвеће неправде донесу нешто добро. Страдалницима и мученицима у наjтежем часу остаjе истина. Србиjа jе данас – три дана после пресуде жалбеног већа Хашког трибунала коjом су Готовина и Маркач ослобођени сваке кривице за убиство 1,980 Срба, углавном цивила, и изгон четврт милиона грађана Хрватске за само стотинак сати, што jе наjвеће етничко чишћење у Европи од средине 20. века до данас – jош увек у шоку. Подсећа на човека коjи jе у саобраћаjноj несрећи изгубио руку и сада преживљава оне jезиве тренутке коjи га деле од мрачног али спасоносног самозаборава несвести. Међу осуђенима Хашког трибунала

Желим да изразим своjе посвемашње задовољство ослобађаjућом пресудом за фискални рачун Готовине и Чермака.   Ко год се озлоjедио, насикирао и разљутио оваквом одлуком, треба озбиљно да се забрине. Љутња би значила да jе таj неко сматрао како у Хагу заиста стануjе некаква правда. Такав поjединац jе насjео на читаву ту лажну конструкциjу, да jе направљен како би се распетљало клупко злочина, да би се остварило помирење. Сад би неко морао бити глуп да то jавно каже. Хвала им, али заиста им хвала што су укинули ту jедну малу и биjедну пресудицу, историjски анонимним људима, чиjа jе jедина сврха била да привремено замлаћуjе Србе како таj суд има и трунку