Kod nas trebalo ustanoviti Dan branioca Otadžbine. Predlažem da to bude 31. maj, dan Boja na Čegru iz 1809. godine U Rusiji je 23. februara obeležen Dan branioca Otadžbine, dok se 9. maja slavi Dan pobede u Otadžbinskom ratu. Mi Dan branioca Otadžbine nemamo, kao ni Otadžbinske ratove, zato 9. maja slavimo Dan Evrope. Koje to Evrope? Iste one koja je nadirala (i dalje nadire) na Istok. Jer Sovjetski Savez nije napala samo Nemačka nego udružena Evropa. Da, da – upravo tako piše na poštanskoj marki tzv. NDH:„Borba udružene Europe na Istoku“. Te i Hrvati, zdušno pomažući takvu „Europu“, čak do Staljingrada zabrazdiše… Naša omladina u maju, đuskajući po trgovima i dalje

Činjenica je da se još nismo izborili za validnu srpsku istoriju 20. vijeka. Jedan od uzroka je socijalistički sistem, koji je kreirao istoriju prema zadatom obrascu bratstva i jedinstva. Drugi razlog je što je nam je 20. vijek donio četiri rata i tri različita sistema društvenog uređenja. Ljudi više ne stižu da se prilagode zadatom društvenom obrascu života ni ubrzanim promjenama sistema vrijednosti. Ako Srbin ne sjedne i sam ne istraži svoju istoriju, teško da će doći do potpunih informacija kroz obrazovne institucije.     Sklonost Srba ka lakom praštanju svakako je odlika pravoslavlja. Ali ova druga odlika, koja se za nju zalijepila – zaborav ogrnut nezainteresovanošću – definitivno nema

Posle Prvog svetskog rata Kraljevina SHS. primila je veliki broj ruskih izbeglica.  Kralj Aleksandar, srpski narod i sokoli činili su sve da im omoguće novi život u Jugoslaviji. U Gruž je stigao 12. avgusta 1920. parobrod „Avjol” sa 248 pitomaca ruske mornaričke akademije, 20 oficira i nekoliko oficirskih porodica. Parobrod „Jahut” stigao je sa 66 pitomaca mornaričke akademije. Oficiri i mornari sa ruskog broda priredili su koncert u pozorištu. Na koncert je došlo dosta publike a osobito veliki broj ruskih izbeglica. Koncert je počeo pevanjem jugoslovenske, a završio se pevanjem sveslovenske himne. Publika je pevače više puta nagradila aplauzom. Nakon koncerta sledio je ples. Polovina prihoda išla je u korist jugoslovenske siročadi. (1) Izbeglice su

Pozdravljamo najavu Ministarstva uprave Republike Hrvatske  da će preimenovati sve ulice koje nose ime visokog ustaškog dužnosnika i književnika Mile Budaka te naziv ulice 10. aprila , a kakvih ima u Slavonskom Brodu, Vinkovcima, Virovitici, Pagu, Pleternici, Komiži, Lovincu, Jasenici, Klakaru i Pakoštanama.   Margelov institut i Centar za društvena istraživanja dr. Branko Horvat iz Zagreba provelo je protestnu akciju na Međunarodni dan sjećanja na Holokaust 27. siječnja 2010. godine, kada je slijedom toga Mjesnom odboru „Hrvatskog književnika Mile Budaka“ u Zagrebu morao biti vraćen naziv koji je on nosio do 1991. godine po slovenskom antifašističkom pjesniku Otonu Жupančiću. Taj Mjesni odbor usred glavnog grada Hrvatske punih 20 godina nosio je ime po notornom ustaškom zločincu bez

Saveznici često mogu imati različite pristupe. Pre nekoliko godina jedan histerični albanski šovinista zapitao se otprilike: „A zašto strane trupe okupiraju Kosovo, Bosnu i nekada Hrvatsku… svoje prijatelje.  Zar nije logično da zajedno sa njima  prosto zaposednu Srbiju…“ Logično pitanje. Ipak, takva zamisao, koja do kraja izvlači paralelu između savremene Srbije i Hitlerove Nemačke, nikako ne može biti viđena isto u Prištini, muslimanskom Sarajevu, Zagrebu…  i u Vašingtonu. Ako ništa drugo, ovakvo razmišljanje pored sve privlačnosti, u isti rang stavlja Vojsku Sjedinjenih Država, Bundesver i na drugoj strani UČK, UČPMB i Patriotsku ligu.  Još samo da spomenu i stvaranje okupacionih zona u Srbiji… Sve to o trošku Vašingtona i na