Најновије вијести

Почетна » Најновије вијести

Никола Живковић: Царство лажаи (2)

24. мај 2013.

Очито jе да смо сведоци распламсавања „битке за историjу“. Присуствуjемо њеноj ревизиjи и стварању услова за наjзлоћудниjи реваншизам Не могавши да побегне од чињеница, Корб наставља: „У Гудовцу jе концем априла 1941. дошло до пушкарања између српских воjника коjи су бежали и хрватских jединица коjе су настоjале да их заробе. У тим борбама било jе троjе погинулих. Како се у том часу овде налазио jедан усташки корпус, он jе одмах кренуо у околину Бjеловара. Хрватске власти 28. априла 1941. ухапсиле су око 200 добростоjећих српских сељака, учитеља и свештеника из Гудовца и околних српских села. Масакр коjи jе уследио може се на основу доступних извора описати само у наjгрубљим цртама. Ухапшени су дотерани

Пети мандат Милана из села Погана Влака

24. мај 2013.

На управо завршеним локалним изборима у Хрватскоj, Сплит jе гласове ХДЗ-а, своjевремено посуђене локалном лакрдиjашу Жељку Керуму, вратио старим власницима, док jе у Загребу по пети пут триjумфовао човек коjи иза себе нема ни партиjу, ни медиjе, ни снажне финансиjере Да jе српско питање у Хрватскоj решено, заувек и без остатка, показали су и управо одржани локални избори у тоj држави. Предизборна кампања протекла jе у каналу хрватско-хрватских обрачуна и сучељавања, пре свега на линиjи ХДЗ-СДП, док jе на Србима поене покушао да добиjе jедино сплитски веселник Жељко Керум. Он jе на jедном скупу певао усташку будницу „Јасеновац и Градишка Стара…“ што jе у медиjима имало велики одjек, али jе

Злочин на Борак брду без казне

23. мај 2013.

На Борак Брду код Новог Горажда јуче је откривен и освештан споменик подигнут у знак сјећања на петоро Срба које су 22. маја 1992. године на кућном прагу убили припадници Армије БиХ.Предсједник Одбора породица погинулих бораца Борачке организације Ново Горажде Бошко Дроца рекао је да су преживјелим мјештанима, родбини и организацијама које се баве истрживањем злочина над Србима познати починиоци и наредбодавци овог злодјела, које правосуђе БиХ није процесуирало. “Позивамо правосудне институције да починиоце овог злочина, као и осталих бројних злочина на Србима на подручју Горажда, приведу лицу правде како би жртве коначно имале свој смирај”, истакао је Дроца. Он је додао да се не смију заборавити жртве које су

БРАДИНА: СРПСКЕ РАНЕ КРВАРЕ И НАКОН 21 ГОДИНЕ

23. мај 2013.

Након истраге и прикупљених доказа непобитно jе утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извели акциjу у коjоj су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Православна црквена општина Коњиц обиљежиће у суботу, 25. маја, у Брадини 21 годину од уништења и спаљивања овог и околних села, када је брутално убијено 48 српских цивила, велики број протјеран и одведен у логоре, а црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена. “Дочек епископа и гостију у порти цркве Вазнесења Господњег у Брадини предвиђен је за 9.30 часова, у 10.00 часова биће одржана Света архијерејска литургија, док је за 11.30 часова планиран парастос српским жртвама

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања Срба са Равних Котара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

23. мај 2013.

Двадесетдругог јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (Унпрофор). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је, двије године раније, и сама примљена. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перуча. У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки,

17 ГОДИНА ОД ИЗЛАСКА ИЗ ЛОГОРА У ТУЗЛИ И ЗЕНИЦИ

23. мај 2013.

ДОБОЈ, /СРНА/ – Чланови Удружења ратних заробљеника “Виjенац, Возућа и остали” са сjедиштем у Добоjу обиљежили су jучер 17 година од изласка посљедње групе Срба из муслиманских логора у Тузли и Зеници. “На данашњи дан 1996. године из муслиманских логора у Зеници и Тузли ослобођена jе посљедња група од 200 Срба, заробљених у септембру 1995. године на простору Возуће и тог диjела Озрена, од коjих 130 само из тузланског затвора”, рекао jе Срни предсjедник Удружења “Виjенац, Возућа и остали” Нинко Ђурић. Ђурић, коjи jе у муслиманском заробљеништву провео седам мjесеци, од чега 139 дана у самицама у седам логора на подручjу Тузле, каже да су заробљени Срби били подвргнути тешким

МИЛО ЛОМПАР: СМИСАО НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

22. мај 2013.

Зашто jе важно развити свест о неопходности културе пасивног отпора? Захваљуjем се жириjу награде Печат времена коjи jе одлучио да моjа књига понесе годишњу награду за књиге из друштвене теориjе. Ова захвалност се природно протеже и на сам Печат, jер jе оваj недељник омогућио да моjа књига постане позната ширем кругу читалаца. Ниjе то било малено постигнуће. Јер, реч jе о књизи чиjе jе прво издање засметало њеном издавачу у настоjању да добиjе саjамску награду: рекли су му – у ова демократска и либерална времена – како његова издања заслужуjу признање, али му оно измиче зато што обjављуjе књиге „Чавошког и Ломпара“. Било ми jе жао издавача, али ми jе било

Читајте Мила Ломпара

22. мај 2013.

[gt][gt] Читаjте Мила Ломпара СТЕРИЈА И СКЕРЛИЋ Нема, дакле, у српскоj култури простора за оданост српскоj историjи, упркос тоj историjи 4.10.2013 9:39 Ни слободе ни хлеба Дубоко потресен неопростивим изгредима и насилним нападима, извршеним 1902. године у Загребу против свега што jе српско, Стоjан Новаковић jе поднео оставку на чланство у Југославенскоj академиjи у Загребу. Обjаснио jе своj чин сазнањем да се противи настоjању по коjем „цео свет, па и Хрвати и Бугари, хоће од Србиjе… коjа jе само део српства (по ономе pars pro toto) да начине гроб а не огњиште српства.“ Зар ниjе страшно ово осећање усамљености? 16.9.2013 14:50 НАИВНО ЈЕ ОЧЕКИВАЊЕ ДА ЈЕ ОТКЛОЊЕНА КОСОВСКА КОМПОНЕНТА СРПСКЕ

Свијет је остао нијем

22. мај 2013.

Упркос свим апелима да се у Бањалуку допреми неопходни кисеоник – свиjет jе остао ниjем…Нехуманост свjетских моћника узроковала jе гашење jедног по jедног живота…. Велики злочин, коjи jе резултирао смрћу 12 беба у Бањалуци, у времену од 22. маjа до 19. jуна 1992. године, jош чека правду. У бањалучком Клиничком центру тада jе рођено 14 беба коjима jе био неопходан кисеоник, али им, нажалост, ниjе могао бити допремљен. Кисеоник ниjе достављен упркос броjним апелима jавности и чињеници да су сви званичници Уницефа и међународних хуманитарних организациjа били упознати о тешкоj ситуациjи у коjоj се налазила бањалучка Клиника за дjечиjе болести. Авион са кисеоником коjи jе тих дана чекао на аеродрому

“ПУШАЧ” (КЉУИЋ): СВЕ УНИШТИТИ! /4/

21. мај 2013.

У књизи “Злочин у Добровољачкоj улици“ књижевник Душан Зуровац, предсjедник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сараjеву “Истина“, даjе до сада непозната свjедочанстава о самом злочину, али и застрашуjуће поjединости о страдањима сараjевских Срба на самом почетку сукоба у БиХ….СРНА у пет диjелова преноси одломке из ове књиге Приредио: Огњен БЕГОВИЋ ИСТОЧНО САРАЈЕВО, /СРНА/ – Дуго припреман и плански изведен бестиjални злочин над воjницима и официрима ЈНА 2. и 3. маjа 1992. године видио jе, путем телевизиjских снимака, циjели свиjет. На Скендериjи су лешеви побиjених воjника спаљени, jер jе на њих навучен трамваjски електрични вод високог напона. Нажалост, догађаjи коjи су услиjедили сутрадан као да су оваj

Ни Немачка није имала Јасеновац

20. мај 2013.

У Аушвицу и другим немачким логорима убиjање jе обављано на индустриjски начин, а Јасеновац jе био дивљачка супротност свему томе. У мемориjалном подручjу Јасеновац, на месту бившег усташког логора смрти, код споменика Камени цвет, 12. маjа била jе одржана комеморациjа у знак сећања на пробоj последњих затвореника из логора 22. априла 1945. године, и у знак почасти за све страдале и преживеле логораше. Тим поводом разговарамо са Јашом Алмулиjем (рођен 1918), новинаром, своjевремено председником Јевреjске општине Београд, аутором три књиге у коjима jе током протекле децениjе кроз многа сведочанства приказао трагедиjу Јевреjа у Другом светском рату. Књигу „Јевреjи и Срби у Јасеновцу”, издање Службеног гласника из Београда, обjавио jе 2009.

Америчко сјећање

19. мај 2013.

Пише: Дани(j)ел Симић Прекjуче се навршило мjесец дана откако су браћа Царнаjеви, Џохар и Тамерлан, бомбама убили три и повриjедили 264 особе у Бостону. Колико има од злочина у Јадовну? Шта jе Јадовно?! У Уjедињеним Ентитетима Сjеверне Америке нема потребе постављати питања шта jе Бостонски масакр или Банкер хил. Све су то ствари коjе немаjу везе са бомбашким нападима на циљноj линиjи Бостонског маратона приjе мjесец дана, и дубоко су усађене у идентитет америчке нациjе. Заставе су прекjуче враћене са половине, на врх jарбола. Полицаjци су скинули црни флор са значки. Но, читав град jе под слоганом (Boston strong). И ту ће остати jош дуго, дуго. Слоган би се дао

Мрачне сенке Првог хрватског католичког конгреса

17. мај 2013.

У сагледавању и тумачењу деловања Католичке цркве на простору Балкана, тачниjе на подручjу коjе jе некада покривала Аустро-Угарска монархиjа, а касниjе Краљевина СХС, односно Југославиjа, често се занемаруjе, бар код публициста и новинара, jедан догађаj из 1900. године, чиjе се деjство осетило малтене сутрадан, а осећа се и данас. Ради се о „Првом хрватском католичком конгресу“, одржаном у Загребу, од трећег до петог септембра споменуте године. О том скупу се зна готово све, али се, кажу историчари, не зна ко jе у персоналном смислу идеjни творац доктрине донете на Конгресу, да се католицизам чврсто повеже са хрватским домољубљем. Наjвероватниjе надбискуп сараjевски Јосип Стадлер, мада jе то мање важно када су

Говор господина Илије Ивановића, представника страдалника српског народа у Јасеновцу 12.05.2013.

15. мај 2013.

Живећи и радећи на циглани, свакодневно сам одлазио на пумпу близу Усташког заповjедништва, гдjе jе била часничка менза, тако да сам скоро свакодневно видио Пицилиjа, Љубу Милоша, Динка Шакића, фра. Филиповића Маjсторовића и остале. Поздрављам све присутне, укључуjући руководство Републике Хрватске, на челу с Предсjедником. Пало ми jе у част да се обратим овом скупу, као представник српског народа и страдалник Јасеновца. Ја сам дотjеран у Јасеновац 1942. Године, као дjечак од непуних 14 година. Био сам у логору распоређен у групи – Дjеца. Поред осталих група, радних група, у том логору постоjала jе и дjечjа група, можда jединствена и у свиjету. Са мном jе тада дотjерано негдjе око 300 до

Парастос за убијене Србе у Чардаку

13. мај 2013.

У насељу Чардак, општина Дервента, у спомен-комплексу који је подигнут на мјесту гдје са налазила масовна гробница, jјучер је служен парастос, положени су вијенци и цвијеће и прислужене свијеће за 37 Срба из овог насеља који су убијени на Васкрс 1992. године. Овај свирепи злочин починили су припадници регуларне Хрватске војске – 103 ХВО бригаде, као и припадници Ријечке и Сисачке бригаде, заједно са припадницима паравојних хрватско-муслиманских јединица које су формирали ХДЗ и СДА из Дервенте. Вијенце на споменик српским јунацима положиле су делегације породица убијених, административне службе општине Дервента, борачких организација, удружења, као и политичких странака из Дервенте. Предсједник Удружења ратних заробљеника из Деревенте Драго Кнежевић подсјетио је да