Ноам Чомски није само најважнији и наутицајнији светски интелектуалац, како га назива Њујорк Тајмс. Нити је само најпознатији дисидент Сједињених Америчких Држава, како о њему говоре други светски медији. Није само ни лингвиста, иако му је то струка, и то струка којој је дао револуционарне резултате. Чомски је много више од тога – симбол отпора, инспирација милионима обесправљених, непроцењиви поглед на оно што би прави интелектуализам требало да буде. Професор Масачусетског института за технологију, чувеног МИТ-а, поседује енциклопедијско знање о политичким, филозофским и економским питањима, које једноставно одузима дах. Зато има много противника: још од Вијетнамског рата он је на удару званичне америчке политике јер критикује њихову доктрину – њихово

Иако jе проценат српског становништва у Хрватскоj данас четири пута мањи од времена када  jе Фрањо Туђман за Србе говорио да су “реметилаћки фактор”, изгледа да га део Хрвата и данас доживљава на сличан начин. Овакав закључак стиче  се после хаjке коjа се ових дана води против Срба у Хрватскоj, а за коjу се тешко може рећи да jе спонтана. Почела jе изливима мржње контроверзног бизнисмена Здравка Мамића о Србину коjи jе министар у Влади Хрватске, затим су наступили ветерани домољуби протестима због изjаве премиjера Милановића да се у Хрватскоj од 1991. до 1992. године водио грађански рат (а не одбрамбени, како они мисле), кога су позивали да поднесе оставку због

Код нас требало установити Дан браниоца Отаџбине. Предлажем да то буде 31. маj, дан Боjа на Чегру из 1809. године У Русиjи jе 23. фебруара обележен Дан браниоца Отаџбине, док се 9. маjа слави Дан победе у Отаџбинском рату. Ми Дан браниоца Отаџбине немамо, као ни Отаџбинске ратове, зато 9. маjа славимо Дан Европе. Коjе то Европе? Исте оне коjа jе надирала (и даље надире) на Исток. Јер Совjетски Савез ниjе напала само Немачка него удружена Европа. Да, да – управо тако пише на поштанскоj марки тзв. НДХ:„Борба удружене Еуропе на Истоку“. Те и Хрвати, здушно помажући такву „Еуропу“, чак до Стаљинграда забраздише… Наша омладина у маjу, ђускаjући по трговима и даље

Чињеница jе да се jош нисмо изборили за валидну српску историjу 20. виjека. Један од узрока jе социjалистички систем, коjи jе креирао историjу према задатом обрасцу братства и jединства. Други разлог jе што jе нам jе 20. виjек донио четири рата и три различита система друштвеног уређења. Људи више не стижу да се прилагоде задатом друштвеном обрасцу живота ни убрзаним промjенама система вриjедности. Ако Србин не сjедне и сам не истражи своjу историjу, тешко да ће доћи до потпуних информациjа кроз образовне институциjе.     Склоност Срба ка лаком праштању свакако jе одлика православља. Али ова друга одлика, коjа се за њу залиjепила – заборав огрнут незаинтересованошћу – дефинитивно нема

После Првог светског рата Краљевина СХС. примила jе велики броj руских избеглица.  Краљ Александар, српски народ и соколи чинили су све да им омогуће нови живот у Југославиjи. У Груж jе стигао 12. августа 1920. пароброд „Авjол” са 248 питомаца руске морнаричке академиjе, 20 официра и неколико официрских породица. Пароброд „Јахут” стигао jе са 66 питомаца морнаричке академиjе. Официри и морнари са руског брода приредили су концерт у позоришту. На концерт jе дошло доста публике а особито велики броj руских избеглица. Концерт jе почео певањем jугословенске, а завршио се певањем свесловенске химне. Публика jе певаче више пута наградила аплаузом. Након концерта следио jе плес. Половина прихода ишла jе у корист jугословенске сирочади. (1) Избеглице су

Поздрављамо наjаву Министарства управе Републике Хрватске  да ће преименовати све улице коjе носе име високог усташког дужносника и књижевника Миле Будака те назив улице 10. априла , а каквих има у Славонском Броду, Винковцима, Вировитици, Пагу, Плетерници, Комижи, Ловинцу, Јасеници, Клакару и Пакоштанама.   Маргелов институт и Центар за друштвена истраживања др. Бранко Хорват из Загреба провело jе протестну акциjу на Међународни дан сjећања на Холокауст 27. сиjечња 2010. године, када jе слиjедом тога Мjесном одбору „Хрватског књижевника Миле Будака“ у Загребу морао бити враћен назив коjи jе он носио до 1991. године по словенском антифашистичком пjеснику Отону Жупанчићу. Таj Мjесни одбор усред главног града Хрватске пуних 20 година носио jе име по ноторном усташком злочинцу без