Ozna tuži, sudi i strelja

Datum objave: utorak, 24 novembra, 2015
Veličina slova: A- A+

Trag o likvidacijama donosi “Politika” od 27. novembra 1944, koja je objavila, na prve dve strane, saopštenje o osuđenim ratnim zločincima u kome je spisak od 105 streljanih osoba

Spisak 105 streljanih lica objavljen u "Politici"
Spisak 105 streljanih lica objavljen u “Politici”

PRIPADNIK KNOJ-a, Mija Petrović iz sela Badnjevac kod Kragujevca, stražario je šest meseci ispod Avale, gledajući kako Ozna svake noći strelja civile dovezene kamionima iz Beograda. Dovozili su ih oko 21.00-22.00 uveče, sakupljali ih u podrumima kuća beogradskih trgovaca sa leve strane kragujevačkog druma, a onda svlačili i izvodili na streljanje. – Slušao sam i plač i jauk tih žrtava dok su ih ti beogradski oznaši tukli rukama, nogama i kundacima, jer su se oni jedva kretali, jaka zima, a oni jadnici goli – svedočio je Petrović. On je takođe pokazao masovnu grobnicu, odnosno nekadašnji nemački rov za stojeći stav dug oko kilometar i po, od skretanja za Ralju prema Beogradu, tik iznad druma. Kako je koja grupa streljana, rov je zatrpavan, a i danas se vide kasnije nastala ulegnuća. – Za onih šest meseci dok sam ja bio po stražama, verujem da ih je pobijeno najmanje 10.000. A koliko je u novembru i decembru, pa i u oktobru 1944. postreljano, ne znam, ali sam slušao od drugih da su za ta dva-tri meseca streljali masovnije – ispričao je Mija Petrović.

U POČETKU je sa Oznom na ovom poslu radio i NKVD, koji je svoju pažnju usmerio na hvatanje najvažnijih ličnosti u okupatorskoj obaveštajnoj službi i obaveštajnoj službi Draže Mihailovića (kao što je hapšenje šefa obaveštajne službe Avalskog korpusa). Prema proceni oficira Ozne, majora Milana Trešnjića, aktivnog učesnika u divljem čišćenju, reč je o gotovo 10.000 streljanih lica samo u Beogradu, od kojih je veliki broj bio nevin. Njima je Ozna u ovom periodu bila i “sudija i tužilac”. Intenzitet represije je naročito povećan posle diverzije kod Šarene ćuprije, novembra 1944, u kojoj su ubijena petorica pripadnika službe bezbednosti.

JEDAN od načina na koji su se mogli iskupiti gresi bio je odlazak na Sremski front, koji je u nekim slučajevima bio način da se izbegne preki revolucionarni sud. U isto vreme bio je to indirektan put da se novi režim oslobodi onih koji ga nisu “mirisali”. Posle prisilne mobilizacije i dvodnevne obuke, omladina, uglavnom iz Srbije, u oskudnoj opremi i slabo naoružana našla se u prvim borbenim redovima kao topovsko meso. Na taj način više hiljada mladih ljudi (svakako više od 10.000), dobrim delom iz građanskih porodica, nije imalo veće šanse da se vrati sa fronta.

PRVIH meseci, ko je uspeo da preživi, kasnije je osuđen na robiju ili bi mu glava ostala na ramenima. Da je tako svedoči slučaj Milivoja Jovanovića, načelnika odeljenja Specijalne policije u Beogradu i čoveka koji je kategorisao zarobljenike u logoru na Banjici. Posle hapšenja decembra 1944. osuđen je samo na nekoliko godina robije, a potom se zaposlio u policiji. Sličan je slučaj i takozvanog zagrebačkog Bećarevića, Sava Šapinca, koji je prošao sa nekoliko godina robije kao i Dragog Stojadinovića, direktora “Novog vremena”, za koje je malo verovatno da bi izbegli smrt da su uhvaćeni oktobra 1944. godine. Prvi udarni talas represije potrajao je do kraja novembra 1944. kada je, posle govora A. Rankovića, čvrsta ruka prema neprijateljima naroda i države nastavila da deluje kroz rad vojnih i narodnih sudova koji su, budući ideologizovani i u rukama partije, postali novo oruđe obračuna sa političkim i klasnim neprijateljem.

STRAH JE TRAJAO POLA VEKA LISTE streljanih objavljivane su u početku gotovo istovremeno u svim gradovima i varošima Užicu, Požarevcu, Jagodini, Kruševcu… a kasnije naglo prestaje njihovo javno oglašavanje, što upućuje na to da je posredi planska akcija. Obznanjivanje ovih spiskova žrtava revolucionarnog terora imalo je pre svega propagandno-psihološku svrhu – da zastraši građane i potencijalne oponente nove vlasti. Koliko se u tome uspelo svedoči i strah prisutan tih godina kod politički i ekonomski slomljenog građanskog sloja, koji je potrajao do poslednje decenije XX veka.

OPŠTA amnestija od 21. novembra 1944. imala je samo propagandni karakter, pre svega za svetsku javnost, o čemu svedoči i dopis Vladislava Ribnikara Titu: “Potrebno je da se svet uveri da se po amnestiji i postupa. Potrebno je da Ozna pusti iz zatvora izvestan broj uhapšenih koje amnestija obuhvata. I to da pusti odmah, bez odlaganja, da ne bi neprijatelji mogli da tvrde kako mi donosimo zakone na papiru i iz demagoških razloga.”

U BLIZINI sedišta Ozne za Srbiju (Zmaj Jovina 21), u Francuskoj 5, radio je punom parom preki Vojni sud, dok se centrala Ozne za Beograd nalazila na Obilićevom vencu 48 (studentska menza “Tri kostura”). Suđenja uhapšenim i izvedenim pred Vojni sud Prvog korpusa bila su čista formalnost i farsa. Uglavnom su, bez obzira na stepen krivice, osuđeni na smrt dok u većini slučajeva nedostaju bilo kakvi zapisnici sa sudskog procesa. Zanimljivo je svedočenje advokata Dušana Maksimovića, aktera i čoveka dobro upoznatog sa tadašnjom sudskom praksom: “Ljude su jednostavno pokupili i streljali, a sve ostalo je naknadno izmišljeno. Uostalom, tek naknadno je proglašen Zakon o krivičnim delima protiv naroda i države, koji je predviđao kažnjavanje za dela koja su izvršena pre stupanja na snagu ovog zakona, pa čak i koja nikada ranije nisu bila opisana kao krivična dela.”

O OVOJ pojavi ima traga i u dokumentima Ozne. Tako u jednom dopisu Ozne za Hrvatsku iz januara 1945. stoji: “Za jedan deo likvidiranih zatraženo je od naših sudova da se izrade presude u svrhu objavljivanja, što je i učinjeno, dok se u drugom kaže da je od 102 većina likvidirana bez suda”. To potvrđuju i mnogi delovodni brojevi na presudama Vojnog suda u Beogradu koji su datirani na 1945. godinu, dok su žrtve streljane još novembra 1944. Većini streljanih u ovo vreme kasnije su iskonstruisane i napisane optužnice i presude, koje niti oni, niti njihove porodice nikada nisu videli, niti je legalan postupak pred sudom sproveden. Optužnice su šture i stereotipne: “Nedićev saradnik”, “služio okupatoru”, “pozivao narod u borbu protiv NOP-a”, itd.

MNOGI koji su pomagali otpor protiv Nemaca, ukoliko je taj otpor išao preko nacionalnog pokreta Jugoslovenske vojske u otadžbini ili koji su spasavali simpatizere partizana i četničkog pokreta, optuženi su zbog veza sa Nemcima i zamenom teza predstavljani kao ljudi koji su denuncirali patriote (na primer profesor Branko Popović). Nisu dobro prošle ni javne ličnosti koje su gledale svoj posao – glumci, muzičari i slični, jer je i njihovo ponašanje tretirano kao svojevrsna kolaboracija.

PONEŠTO se ipak može zaključiti i na osnovu novinskih izveštaja i presuda vojnih sudova. Najozbiljniji trag donosi “Politika” od 27. novembra 1944, koja je objavila, na cele dve prve strane, Saopštenje Vojnog suda Prvog korpusa NOVJ-a, o osuđenim ratnim zločincima u Beogradu, sa spiskom od 105 streljanih osoba. Streljane ličnosti sa liste pripadale su različitoj ideološkoj i političkoj orijentaciji, ali i različitom praktičnom delovanju u ratnim uslovima. Međutim, po istom receptu kao i kod nekih kasnijih političkih procesa (D. Mihailović, D. Jovanović…) i ovde su se našli na istoj listi stvarni saradnici Gestapoa, ljotićevci i nedićevci, pored četnika i nekih viđenijih javnih i kulturnih radnika. Time se nastojalo nametnuti da svi oni nose isti stepen odgovornosti, i da se krivica kolektivizira, čime je kažnjavanje ratnih zločinaca, revolucija instrumentalizovala za obračun sa ideološko-političkim i klasnim neprijateljima.

 

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (1)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (2)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (3)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (4)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (5)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (6)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (7)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (9)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (10)

 


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top