Likvidacije glumaca i novinara

Datum objave: ponedeljak, 27 novembra, 2017
Veličina slova: A- A+

Glumcu Jovanu Taniću, iako je kao partizan ušao u Beograd, nije oproštena neslana šala na pozorišnoj sceni za vreme rata na račun NOB-a: “Idu partizani! Šta, patlidžani?”

Knjige streljanih u Srbiji i Beogradu
Knjige streljanih u Srbiji i Beogradu

SIMPTOMATIČNO je da su, izgleda, jedino u Srbiji streljani i proganjani glumci zbog svog glumačkog posla u vreme okupacije dok su, na primer, u Hrvatskoj, gde su pozorišta tokom rata radila punom parom uglavnom, nesmetano nastavili svoje karijere (na primer Jože Horvat i drugi).Komentar presude u saopštenju Vojnog suda komande grada Beograda najbolje odražava shvatanja i poglede na kulturnu elitu onih koji su sudili: “Mnogi ljudi koji su bili u bivšoj Jugoslaviji poznati kao javni radnici izmenili su se u toku okupacije od nacionalnih radnika u narodne izdajnike. Ti javni neradnici vodili su računa samo o svojim honorarima i kad nije bilo više fondova stare Jugoslavije oni su se stavili u službu neprijatelja vršeći propagandu u svom narodu.”

Aleksandar Cvetković, popularan i od strane svojih kolega označen je kao jedan od najtalentovanijih glumaca svog vremena, isticao se naročito u Nušićevim komedijama. Optužen je da se “kao glumac u raznim Nedićevim pozorištima i preko radija istakao ismevanjem i omalovažavanjem Engleske, Sovjetskog Saveza, Amerike i našeg pokreta.” Takođe mu je uzeto za zlo što je za vreme rata kadio okupacionom režimu, uplašen da ga kolega Mića Vasić ne denuncira kod Nemaca što je uoči rata u pozorištu “Kišobranci” pevao kuplete protiv fašizma i Hitlera.

JOVAN Tanić, iako je u Beograd ušao sa oslobodiocima priključivši se partizanima (stupio po oslobođenju Valjeva septembra 1944), optužen je za “ismevanje partizanskog pokreta i služenje okupatoru”. Nije mu oproštena delatnost u Centrali za smeh, kao i neslana šala na pozorišnoj sceni za vreme rata na račun NOB-a (“Idu partizani! Šta, patlidžani?”). Takođe je osuđen i zbog toga što je prisustvovao ravnogorskoj skupštini u selu Ba januara 1944. godine.

O OKOLNOSTIMA streljanja glumaca postoji nekoliko zabeleženih svedočenja. Vladica Stefanović, bivši borac VIII crnogorske brigade, ispričao je:

SRBIJO MAJKO, POMOZI DRAGOSLAV Stojanović, karikaturista “Ježa” rodom iz Aranđelovca, poznati dekorativni slikar uz Pjera Križanića bio je jedan od najpoznatijih karikaturista pre rata. Antiboljševičkih uverenja, početkom rata bio je u nemačkom logoru Nirnberg, a zatim je od 1942. crtao karikature u “Novom vremenu”, ali uglavnom ne političke. Pretpostavlja se da mu je za zlo uzeto dizajniranje plakata “Srbijo majko, pomozi!” koji je bio namenjen srpskim izbeglicama iz NDH kao i nepublikovane oštre karikature Staljina. Iz ULUS-a je isključen 17. febraura 1945. godine i ubrzo streljan. Njegovoj presudi nema traga.

“Pozvao me je jedne večeri komandant bataljona i rekao da će dvojica poznatih glumaca biti streljani zbog saradnje sa okupatorom. Bilo je veče, negde oko 19.30 sati. Aca Cvetković i Jovan Tanić stajali su u pripremnoj prostoriji, već svučeni (imali su na sebi samo donje rublje), a žicom su bili vezani oko mišica jedan uz drugoga. Bili su razboriti, nisu izgledali kao ljudi koji idu na streljanje. Komandant ih je pitao šta im je trebalo da sarađuju sa okupatorom. Sećam se, Aca Cvetković je odgovorio da će se jednog dana doznati prava istina. Nisam shvatao krivicu tih ljudi. Mislim da ni komandantu nije bilo jasno pa ih je upitao: “Kada ste za vreme okupacije pevali Nemcima, hoćete li sada da pevate i za nas?” Cvetković i Tanić otpevali su zajedno deo iz neke operete. Soba se orila od pesme. Upitan za poslednju želju, Tanić je odgovorio da želi cigaretu. Popušio je u dugom dimu, verovatno želeći da se onesvesti. Otišao sam, a oni su kamionom prevezeni na mesto pogubljenja.”

OD DESETINE streljanih novinara (više od sedamdeset prema podacima Komisije za tajne grobnice) na ovom spisku su se našli:

Jovan Tanović, predratni urednik “Politike” i novinar “Novog vremena”, saradnik “Obnove” i drugih fašističkih listova. Održavao je tesne veze sa Nemcima, jedan od rukovodilaca Nedićeve okupatorske propagande. Po svedočenju Dragog Stojadinovića, Tanović je tokom rata uređivao i nedeljni list “Srpsko selo”, koji se držao prilično rezervisano u odnosu na zvaničnu propagandu.

Velibor Bata Jovanović, novinar i urednik sportske rubrike “Obnove”. Optužen da je kao član Ljotićevog “Zbora” i saradnik “Obnove” u svojim člancima širio laži protiv NOV i podržavao izdajničku Nedićevu politiku. Međutim, drugi svedoci navode da je bio u neprijateljskim odnosima sa Ljotićem još od predratnih izbora, zbog čega je smenjen, pa je do kraja rata radio u Državnom arhivu baveći se istoriografijom.

Dušan Glišić, tehnički direktor “Novog vremena”, zet Milana Stojadinovića. Za njega stoji samo da je “agent nemačke obaveštajne službe”.

BOGDAN Simić – novinar iz Beograda, stalni saradnik “Novog vremena”, uređivao je spoljnopolitičku rubriku. Aleksandar Babović, novinar “Novog vremena” je “u svojim člancima zastupao okupatora i izdajnika Nedića, a širio laži i klevete protiv NOP-a”.

Milorad Ivanić, novinar, solunac, direktor Centrale za humor (na mestu bioskopa “Jadran”), streljan je bez presude sa Mihailom Veselinovićem – preduzetnikom, S. Popadićem – vlasnikom bombonjere i M. Petrovićem Oplencem – kafedžijom, 8. novembra 1944. na Senjaku u blizini manastira Vavedenje.

UZ NjIH, u to vreme su likvidirani, što “Politika” nije objavila, ugledni publicista i novinar, začetnik anarhosindikalizma u Srbiji – Krsta Cicvarić. Poluslep, odveden je iz svog stana u Skerlićevoj 14 na gubilište. Hapšeni su i osuđivani bivši direktori i urednici “Politike”: Jovan Popović i Diša Stefanović. U noći između 4 i 5. januara 1945. pored ostalih likvidiran je i rođeni brat Milke Minić, Dušan Janković, koji je u toku rata uređivao “Miki Mausa”. Na listi 105 streljanih u “Politici” nalazio se i poznati strip-crtač Veljko Kockar koji je, između ostalog, crtao strip-junaka Kaktus Boba.

Dragi Stojadinović, ratni direktor “Novog vremena”, iako je uspeo da emigrira u Nemačku (8. septembra 1944) izručen je jula 1945, a osuđen avgusta 1946. na smrt, pa zatim pomilovan na 15 godina robije.

KRAJ

 

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (1)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (2)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (3)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (4)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (5)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (6)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (7)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (8)

Feljton: Divlje čišćenje Srbije 1944-1945. (9)

 


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top