Да би Хрватска могла да „оде са Балкана” и буде прихваћена у друштву ,,модерних” и „цивилизованих” Европљана њено зло jе морало да престане да буде посматрано као хрватско У доминантним тумачењима холокауста као да недостаjе jедна реч. Често се помињу нацисти и добровољни егзекутори, (малоброjне) психопате и (многоброjни) обични људи, тоталитарни режим и пропаганда, али ту некако нема много Немаца. Ниjе реч само о политичкоj коректности. Хвале вредан обзир у великоj мери одражавашироко прихваћено веровање да Западна Европа представља синоним за модерно, културно и цивилизовано – оно подразумева и да у срцу Европе, у домовини Канта, Хегела и Вебера, jедно овако велико, тешко поjмљиво зло може бити или банално или

Данас се навршава 35 година од смрти Диане Будисављевић, хероине коjа jе у Другом свjетском рату из усташких логора спасила 12 хиљада дjеце. Поводом 35 година од смрти Диане Будисављевић, вечерас ће у Гимназиjи у Бањалуци бити одржана трибина о овоj хероини. Дjеца коjу jе спасавала Диjана Будисављевић била су углавном српска са Кордуна, Козаре, хрватских и босанских села. Ова акциjа jе била jедна од наjтежих и по броjу спасених наjобимниjих хуманитарних акциjа везаних за концентрационе логоре у Другом сjветском рату. Ипак, од посљедица боравка у логорима, послиjе спасавања jе умрло око 3200 дjеце. Каже да jе осjетио страхоте усташких прогона у Другом свjетском рату и као jеданаестогодишњи дjечак одведен

Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости. Изостанком толеранције рађа се осећање интензивне одбојности према некоме или нечему. Настаје дубоко, трајно и снажно осећање које изражава анимозитет, љутњу и непријатељство према другом. Настаје мржња. (Израз потиснутог осећања немоћи, несигурности и инфериорности.) Серија примитивих стрела одапетих из кроатоцентричних уста Здравка Мамића, извршног председника великог хрватског фудбалског клуба, и упућене високом државном функционеру, министру спорта, и то само зато што је Србин, следиле су крв сваког коме цивилизованост није непозната и страна. Вођен опсесивном унутрашњом присилом, налази за потребно да се у најјавнијој форми за личност високог друштвеног ранга из редова српске популације у Хрватској изрекну речи “…код њега не видите