fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Комунисти тражили Хрватску до Земуна

Како су цртане jугословенске републичке границе коjе су постале државне, али на штету Србиjе. Већ назаседању Авноjа  у Јаjцу ударени темељи будуће разградње коjу jе Бадинтерова комисиjа само потврдила

Милован Ђилас, Јосип Броз и Александар Ранковић
Милован Ђилас, Јосип Броз и Александар Ранковић

Процес распада Југославиjе ниjе завршен, jер се jош манипулише „авноjевским“ републичким границама, коjе су деведесетих, према тумачењу Бадинтерове комисиjе (читаj – западних сила), постале међународне. Иако jе та комисиjа имала ограничен задатак и ниjе се бавила питањем српских покраjина, њени закључци су примењени и на Србиjу после 1999. године. Наиме, после самопроглашења албанске државе Косово, САД и наjмоћниjе земље ЕУ признале су административну линиjу између Србиjе и њене jужне покраjине као државну границу. Актуелни известилац ЕУ за Србиjу Јелко Кацин jе пре неколико дана изаjвио да jе „прави тренутак за отварање питања уставног и законског уређења аутономиjе Воjводине“, што подразумева и питање граница. Хрватска такође сматра да ни питање разграничења са северном српском покраjином, односно Србиjом, ниjе завршено.

– Нажалост испоставило се да закључци Бадинтерове комисиjе важе за све бивше републике СФРЈ, осим за Србиjу, коjа се и даље фрагментира дуж покраjинских граница – каже Момчило Павловић, директор Института за савремену историjу.

– Парадоксално jе да jе процес фрагментирања Србиjе често био генерисан из њене власти. Као да закључци конгреса Комунистичке партиjе Југославиjе одржаног у Дрездену 1928. нису изгубили актуелност.

Историчари подсећаjу на закључак тог конгреса, да се мора срушити „империjалистичка версаjска творевина Југославиjа“ у коjоj jе великосрпска буржоазиjа подjармила Словенце, Хрвате, Црногорце, али и велике области Србиjе коjе припадаjу Албанцима, Бугарима и Мађарима. КПЈ jе тада позвала у оружану борбу за независну Хрватску, Црну Гору, Словениjу и Македониjу. Наглашено jе да се оружана побуна мора пренети у Србиjу и позван jе великоалбански „Косовски комитет“ да подигне свеопшти устанак. Мађарима jе такође обећана помоћ у борби за отцепљење Воjводине.

Границе република и покраjина у СФРЈ непогрешиво су пратиле закључке Дрезденског конгреса иза коjих jе стаjала Коминтерна – „црвени Ватикан“. Тадашње комунистичке власти у Москви нису опраштале Србиjи што jе пружила уточиште прогнаницима, „белим“ Русима.

Милован Ђилас, Јосип Броз и Александар Ранковић

– Републичке границе у другоj Југославиjи биле су комунистичка импровизациjа по формули „ослобађања свих народа и народности од великосрпског хегемонизма“. То jе значило да Србиjа може да буде само онолика колико преостане кад се сви други намире – сматра др Павловић.

Он наводи да су Титове „замишљене и привремене административне линиjе коjе више спаjаjу него што раздваjаjу“ постале траjне доношењем закона о териториjалном устроjству Србиjе и осталих федералних jединица у периоду 1946-1947. године.

– Изворна документа о питању републичких граница нису позната, као да се о томе ниjе расправљало ни на jедном органу или форуму. Као да су прећутно прихватане границе коjе су „дате“ или одређене одозго, без озбиљне расправе. На питање зашто jе тако, одговор се може наћи у општоj атмосфери и идеолошком заносу интернационализма или партиjског става или пропаганде о неважности граница унутар Југославиjе – обjашњава Павловић.

TИТО КАО НОВИ ХАБЗБУРГ

Титов лекар др Александар Матуновић у књизи „Енигма Броз“ пренео jе причу коjу му jе остарели маршал испричао о Черчилу коме се дивио. – Черчил jе желео да реализуjе своjу стратешку замисао о рестаурациjи Аустроугарске

Он истиче да су интерне границе успостављене после рата наjвише погађале српски народ. Покраjинске административне линиjе сада се поново користе да дестабилизуjу Србиjу.

Титов говор на заседању Авноjа у Јаjцу

– Само су у Србиjи створене две аутономиjе, покраjина Воjводина и област Космет, а у последњем тренутку одустало се од треће – Санџака. Импровизоване комунистичке скупштине Воjводине и Косова и Метохиjе донеле су „одлуку о прикључењу Србиjи“, као да никада нису биле њен део. Тиме jе потпуно анулирана претходна историjа – указуjе Павловић.

Документа показуjу да jе Броз већ на заседњу Авноjа 1943. креирао границе република нове Југославиjе, само jе Србиjу оставио недефинисану. Српске делегациjе на том скупу ниjе било, али jе као заступник Србиjе представљен хрватски политичар др Иван Рибар, председник Авноjа. Исти човек jе на Првом заседању Авноjа у Бихаћу, годину дана раниjе, био представник Хрватске! Ипак, ни он, ни делегати нису доносили кључне одлуке. У стаљинистичком духу КПЈ о судбини Србиjе и Срба одлучивао jе и тада и касниjе Броз и веома узак круг људи око њега.

– Генерално гледано кључне одлуке доношене су у уском кругу људи, Тито, Ђилас, Кардељ, евентуално Ранковић. Ниjе проблем у томе што су сви хрватски комунисти били прво Хрвати, па онда комунисти, словеначки такође. Проблем jе што нико ниjе заступао српске интересе – истиче Павловић. Његове речи илуструjе реферат Александра Ранковића на првом заседању велике Антифашистичке народноослободилачке скупштине Србиjе, одржане 10. новембра 1944. године. На том скупу ударени су темељи „сложене заjеднице“ Србиjе у Федеративноj Југославиjи.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/andrija_hebrang.jpgРазни хегемонисти, реакционери и издаjници оптуживали су, па и данас оптужуjу народноослободилачки покрет како он хоће да поцепа „српске земље“ и да ослаби српски народ за рачун Хрвата и других, како народноослободилачки покрет води Хрват Тито и томе слично. То су већ свима познате приче оних коjи би хтели истовремено да ствараjу Велику Србиjу на рачун других народа Југославиjе – упозорио jе Ранковић.

На истоj скупштини jе усвоjен и Закон о суду за суђење злочина против српске националне части, коjи jе био основ за прогон, убиjање, пљачку и застрашивање свих за коjе се сумњало да се могу успротивити Титовоj олигархиjи.

– Има људи коjе интересуjе питање Срба у Хрватскоj. Сва права Срба у Хрватскоj су загарантована одлукама Првог, Другог и Трећег заседања Антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске: право jезика, школа, вероисповести, равноправног учешћа у државноj управи итд. Таква Хрватска jе наjбоља гаранциjа братства и равноправности Срба и Хрвата у Хрватскоj – грмео jе Александар Ранковић у новембру 1944. у Београду. Ипак, НДХ ниjе капитулирала све до 15. маjа 1945. а у време док jе Ранковић нападао „великосрпске хегемонисте“ логор смрти Јасеновац радио jе у три смене.

Чим се власт у Загребу променила, врх Комунистичке партиjе Хрватске на челу с Андриjом Хебрангом тражио jе да његова народна република задржи границе Павелићеве НДХ. Јоца Еремић, командант Кордунашког подручjа до маjа 1944. године, кад jе напустио партизане, у емиграциjи jе открио да jе од 1941. постоjао договор хрватских комуниста и Павелићевог режима.

ТИТО КАО НОВИ ХАБЗБУРГ Титов лекар др Александар Матуновић у књизи „Енигма Броз“ пренео jе причу коjу му jе остарели маршал испричао о Черчилу коме се дивио. – Черчил jе желео да реализуjе своjу стратешку замисао о рестаурациjи Аустроугарске.

Аутор: Борис Субашић

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: